Tekst konkursa

FOND SVETLANA ĐURĐEVIĆ LUKIĆ
– IV NAGRADNI KONKURS –
2020. GODINA

 

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) raspisuje četvrti godišnji poziv za studente osnovnih, specijalističkih, master i doktorskih studija u Republici Srbiji za učešće u nagradnom konkursu fonda „Svetlane Đurđević Lukić“. Radove je potrebno dostaviti do 30. septembra 2020. godine.

Organizovanje nagradnog konkursa predstavlja istovremeno promociju ljudske bezbednosti kao centralne teme istraživačkog interesovanja Svetlane Đurđević Lukić (1963-2016), jedne od osnivačica Centra za istraživanje javnih politika i njegove prve direktorke.

S obzirom da je pandemija korona virusa COVID-19 obeležila 2020. godinu, ovogodišnji nagradni konkurs je tematski posvećen uticaju pandemije novog virusa korona na različite dimenzije ljudske bezbednosti i pretnjama koje virus predstavlja za pojedinca u različitim domenima. 

Kako bi se odgovorilo na ovaj bezbednosni izazov, vlade država širom sveta preduzimale su najrazličitije specijalne mere, sekuritizujući pitanje zdravlja.

Širenje virusa od Kine na ceo svet pre svega predstavlja pretnju zdravstvenoj bezbednosti i u smislu izloženosti virusu i u smislu pristupa sistemu zdravstvene zaštite.

U odgovoru na širenje Covid 19 različite zemlje su uvele širok dijapazon mera za suzbijanje virusa, uključujući policijski čas, karantin, ograničenje kretanja na određenom prostoru (unutar gradova, između gradova, između država) i različite mere kažnjavanja pojedinaca koji nisu poštovali novouvedena pravila ponašanja koja se tiču lične bezbednosti (na primer fizičkih nasrtaja na pojedince od strane organa policije/vojske) i političke bezbednosti (koja se mogu protumačiti kao primer državne represije i ugrožavanja ljudskih prava). 

Mere uvedene sa ciljem zaštite ljudskog zdravlja izazvale su ogromne promene u ekonomiji, uključujući zaustavljanje proizvodnje, zabranu rada različitih uslužnih delatnosti, organizovanje proizvodnje/pružanja usluga pod posebnim uslovima, što je direktno u vezi sa pitanjima ekonomske bezbednosti. Ekonomska bezbednost takođe se odnosi i na uslove rada u kontekstu pandemije, kao i na posledice virusa na položaj ranjivih grupa kojima je na primer bilo onemogućeno obavljanje poslova u neformalnoj ekonomiji.  

Država Srbija posegla je za uvođenjem vanrednog stanja iako je na institucionalnom nivou imala mogućnost uvođenja i vanredne situacije u slučaju pandemije. U različitim fazama pandemije uvođene su mere poput zabrane kretanja, ukidanja gradskog i međugradskog  saobraćaja, zatvaranja obrazovnih ustanova, zabrane okupljanja i sl, s ciljem redukovanja negativnih posledica virusa po život ljudi i stabilnost zdravstvenog sistema.

Postavlja se pitanje u kojoj meri su ove mere doprinele prevazilaženju zdravstvene i bezbednosne pretnje izazvane Covid 19, kako u Srbiji, tako i u drugim državama? Da li su one bile pokriće za ograničenje ljudskih sloboda i sa kojim ciljem?

 

Teme IV nagradnog konkursa 2020. godine:

 

Kako pandemija virusa COVID-19 utiče na sistem smanjenja rizika od katastrofa u Srbiji?

Od kandidata se očekuje da pitanje pandemije virusa sagleda iz perspektive vanrednih situacija i reagovanja sistema smanjenja rizika od katastrofa na nacionalnom i lokalnom nivou.

Vanredna situacija ili vanredno stanje: šta je bolji odgovor u slučaju COVID-19?

Budući da se pandemije i epidemije Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa definišu kao prirodne nepogode usled čije pojave se proglašava vanredna situacija, postavlja se pitanje da li je proglašenje vanredno stanja u slučaju CO VID-19 bila opravdana mera.

Privatnost u doba karantina

Od autora se očekuje da debatuju o pitanju ustupanja sopstvenih ličnih podataka zarad ostvarivanja neke pogodnosti/dostupnosti informacija vezanih za zdravstvenu bezbednost (tako su na primer u Italiji građani preko mobilne aplikacije davali lične podatke policiji o svom kretanju da bi za uzvrat dobili pravo da izvode kućne ljubimce; takođe građani u Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama ustupali su svoje lične podatke preko aplikacije da bi dobili povratnu informaciju da li su u blizini zaraženih osoba).

Migracije i COVID-19

Ograničavanje kretanja bila je najzastupljenija mera tokom pandemije u većini država sveta, kako u okviru i van granica nacionalnih država. Time su učestala migracijska kretanja dovedena u pitanje. Fokus ove teme je na ispitivanju posledica stagnacije migracijskih kretanja, odnosno upoređivanje sa dosadašnjim zabranama ulaska migrantima u zemlje EU.

Karantin i nasilje u porodici

              Sa uvođenjem mera zabrane kretanja, građani i građanke Republike Srbije i drugih država bili su prinuđeni da vreme provode u zatvorenom prostoru. Dosadašnja istraživanja pokazuju da skoro svaka treća žena trpi neki vid nasilja u porodici, a tokom karantina je došlo do intenziviranja ove vrste nasilja.

Informisanje ili sekuritizacija virusa COVID-19

Kako je broj izgubljenih ljudskih života rastao sa širenjem virusa, taj trend je bio praćen i porastom osećanja straha među građanima. Širenju panike i sveopšte anksioznosti doprineli su i mediji, ali i nosioci izvršne vlasti svakodnevnim obraćanjem javnosti.

 

Najbolja dva rada (jedan rad iz kategorije osnovnih studija i jedan rad iz kategorije studija drugog stepena), biće nagrađeni tromesečnom, odnosno dvomesečnom stipendijom. Nagrađeni radovi biće objavljeni u dvojezičnom zborniku radova zajedno sa ostalim odabranim tekstovima uz podršku Misije OEBS-a u Republici Srbiji.

Uslovi konkursa

Za učešće na konkursu mogu da se prijave studenti i studentkinje osnovnih, specijalističkih, master i doktorskih studija, sa privatnih i državnih fakulteta iz svih naučnih oblasti (medicinskih, društveno-humanističkih, prirodnih, tehničkih), iz Republike Srbije, kao i oni iz inostranstva koji se u Srbiji nalaze na studijskom boravku ili razmeni.

Neophodan kriterijum za učešće je da kandidatu/kandidatkinji studentski status ne ističe do 15. marta 2021. godine, jer se stipendije isplaćuju počevši od dodele nagrada u naredna dva odnosno tri meseca. Pri dostavljanju radova potrebno je da se dostavi i overena potvrda fakulteta o studentskom statusu kandidata/kandidatkinji.  

Uputstvo za tehničku pripremu rada za nagradni konkurs „Svetlana Đurđević Lukić“

Radove za učešće  na nagradom konkursu Fonda „Svetlana Đurđević Lukić“ potrebno je dostaviti prema  navedenim  uputstvima. Rukopisi  koji  nisu  sačinjeni  prema  navedenim  uputstvima  neće biti uzeti u razmatranje.

Radovi se dostavljaju na srpskom jeziku, latiničnim pismom. Strana imena i pojmovi navode se u srpskoj transkripciji po pravilima Pravopisa srpskog jezika Matice srpske (sedmo izdanje, 2016. godina). Pri prvom navođenju stranog imena ili pojma u zagradi je neophodno navesti iste u originalu. Izuzetak od ovog pravila predstavljaju latinski termini, koje je neophodno pisati u originalu.

Obim rada ne treba da bude duži od 3000 reči, pri čemu u navedeni obim nisu uračunati sažeci, reference i prilozi.

Radovi se dostavljaju u Microsoft Word-u (sa .doc ili .docx ekstenzijom), A4 formatu (210x297) stranice, sa marginama 2,5 cm (sve margine) i obostranim poravnanjem (Justified), u fontu Times New Roman, veličina slova 12, sa proredom od 1,5.

Prva stranica rada treba da sadrži naziv članka, ime i prezime autora i njegovu punu afilijaciju (npr. Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti). Zvezdicom označiti autora koji je određen za korespondenciju i u fusnoti navesti podatke o kontaktu (e-mail). Zatim sledi naslov rada koji se piše velikim, bold slovima. Naslov rada mora jasno da upućuje na problem/predmet koji se u tekstu razmatra; ukoliko je potrebno, podnaslovom se može bliže odrediti prostorno-vremenski, društveno-istorijski, disciplinarni, teorijsko-metodološki kontekst u kojem se problem/predmet razmatra.

Ispod naslova neophodno sledi sažetak (abstract), na srpskom jeziku, obima do 300 reči (kurzivom), sa ključnim rečima (do pet reči).

Tekst članka može da sadrži najviše tri nivoa naslova. Za naslove prvog nivoa koristiti velika slova (normal) (npr. UVOD), naslove drugog nivoa označavati boldiranim slovima (samo prvo veliko slovo, npr. Koncept ljudske bezbednosti), a naslove trećeg nivoa pisati kurzivom (samo prvo veliko slovo, npr. Izazovi koncepta ljudske bezbednosti u XXI veku). Svi naslovi bi trebalo da budu centrirani i odvojeni od ostalog teksta jednim praznim redom.

Spisak literature navodi se na kraju rada. Spisak treba da obuhvata popis samo onih referenci na koje se kandidati/kandidatkinje pozivaju u tekstu. Napomene (fusnote) mogu da sadrže manje važne detalje, dopunska objašnjenja, naznake o korišćenim izvorima (na primer naučnoj građi) itd., ali ne mogu biti zamena za citiranu literaturu.

Navođenje literature u tekstu treba da bude u skladu sa APA stilom (Publication Manual of the American Psychological Association, 2003). Prilikom navođenja referenci sa jednim autorom daje se ime autora u originalu, npr. (Ejdus, 2012: 32). Ukoliko referenca ima dva autora, oba se navode u tekstu, npr. (Spasić, Tadić, 2017: 38). Ukoliko referenca ima tri i više autora, navodi se samo ime prvog autora i skraćenica „et al.“ npr (Đorđević et al., 2015: 78). Reference se navode u skladu sa APA stilom. Spisak referenci se na kraju rada navodi abecednim redom po prezimenima autora. Nije potrebno stavljati redne brojeve ispred referenci.

Dostavljeni rukopisi prolaze uobičajenu proceduru anonimne recenzije. Da bi rad bio prihvaćen, mora da ima dve pozitivne recenzije.

Radovi koji su u bilo kojoj formi već objavljeni, kao i radovi koji su u proceduri za objavljivanje u nekoj drugoj publikaciji, neće biti prihvaćeni za objavljivanje u Zborniku. Rad koji je prethodno saopšten na naučnom skupu, a nije štampan u izvodu ili u celini, može biti prihvaćen za objavljivanje u Zborniku, s tim da mora da prođe postupak recenzije kao svi ostali radovi.

Prihvatanjem rada za objavljivanje, autorska prava za članak prelaze na Centar za istraživanje javnih politika.

Rukopisi se dostavljaju isključivo elektronskom poštom na e-mejl konkurs@publicpolicy.rs sa naznakom Nagradni konkurs_Ime i prezime_Fakultet_nivo_studija.

Za sve dodatne informacije kontaktirajte nas na: konkurs@publicpolicy.rs ili potražite informacije na sajtu publicpolicy.rs i Facebook stranici @PublicPolicyRS.