Projekat: Unapređivanje prevencije, zaštite i integracije žrtava trgovine ljudima
12May2015

Krijumčarenje migranata postaje posao velikih kriminalnih grupa

Ogroman profit, relativno mali rizici i nepresušna potražnja: ilegalno prebacivanje ljudi iz Afrike u Evropu preko Sredozemnog mora sve više privlači jake i dobro organizovane kriminalne grupe, ocenjuju stručnjaci i zvaničnici nadležni za prekogranični kriminal. Prema procenama UN, krijumčarenje migranata godišnje donosi promet od 7 milijardi dolara. Hapšenja krijumčara u proteklih nekoliko meseci pre svega u Italiji omogućila su vlastima da steknu uvid u to s kim imaju posla, dok Evropska unija planira operaciju protiv krijumčara u Sredozemnom moru za koju je zatražila podršku u Savetu bezbednosti UN.
 
Prema procenama Kancelarije UN za borbu protiv trgovine drogom i kriminala (UNODC), krijumčarenje ljudi godišnje donosi promet od 7 milijardi dolara. To je svakako primamljivo za međunarodne krijmučare ali i za lokalne "gospodare rata" i vođe klanova koji postaju bogati "igrači" u prekogrnaičnom kiminalu. U izveštaju UNODC iz 2014. navodi se da su ilegalni prelasci preko granica uglavnom vezani za organizovani kriminal i da je lakše da ih, pošto postanu složeniji, podrže velike, dobro organizovane kriminalne grupe.
 
Nekada su se ilegalnim prebacivanjem ljudi iz Afrike i sa Bliskog istoka preko Sredozemnog mora bavili ribari, porodice krijumčara ili lokalna plemena koja poznaju pustinju, ali od nedavno, pošto je mnogo novca u igri, taj posao privlači "velike ribe". "Do 2013. migranti su nam govorili da su putovali po etapama i da su u svakoj etapi menjali krijumčare i svakom od njih plaćali", rekla je za AFP Arezo Malakuti iz konsultantske kuće Altai koja sarađuje sa Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM).
 
"Od 2014. sve više migranata plaća za celokupno putovanje, od kuće do odredišta. Razgovarala sam sa Palestincima koji su mi rekli da su platili putovanje kao što bi uplatili aranžman u turističkoj agenciji. To dokazuje da postoje mreže koje organizuju celo putovanje ili da, u najmanju ruku, različite mreže tesno sarađuju", rekla je ona.
 
Krijumčari su počeli i da daju "raznovrsne ponude", s obzirom da sada među migrantima ima najviše Sirijaca koji beže od rata i to često pripadnika srednje klase, imućnijih od Afrikanaca koje beže od bede i siromaštava. "Na društvenim mrežama ima agresivnih 'reklamnih' kampanja", rekla je Malakoti koji radi na izveštaju o ilegalnim migracijama u Sredozemlju. "Na Fejsbuku postoje stranice sa cenom, mestom polaska tipa 'brod kreće sutra iz te i te luke', sa tarifama, različitim opcijama i paketima. Ako više platite, putovaćete bezbednije, sa pojasom za spasavanje i mestom na gornjoj palubi. Ako ste u potpalublju a brod tone, davljenje je neizbežno", dodala je ona.
 
Nevladina organizacija Globalna inicijativa protiv transnacionalnog kriminala je u svom izveštjau konstatovala da su "krijumčari tradicionalno bili lokalni meštani sa određenim znjanjima i kontaktima koji su delovali sami" ali da su odnedavno aktivnosti postale sofisticiranije i da sve više stvar profesionalnih mreža.
 
"Istorija migracija, posebno preko Mediterana, jeste istorija o kontinuiranoj profesionalizaciji krijumčarenja", dodaje se u izveštaju te organizacije. "Od skora se krijumčarske aktivnosti sastoje od 'zanatskih' do vrlo profesionalno organizovanih operacija, a češto su kombinacija oba". Portparol IOM-a DŽoel Milman rekao je da su mreže povezane jer je primećeno da se žene koje su prebacivane preko Libije, bave prostitucijom u evropskim gradovima.
 
Nedvano razbijanje krijumčarske mreže, pre svega u Italiji, i hapšenje više stotina krijumčara koji su pokušali da se umešaju u među migrante i uđu u Evropu, omogućilo je vlastima da steknu uvid u to s kim imaju posla. Italijansko pravosuđe je u decembru 2014. saopšitlo da je uhapšeno 11 osoba iz Eritreje čija je kriminalna mreža delovala u Italiji, Libiji, Eritreji i drugim zemljama severne Afrike. Vođa mreže, nastanjen u Nemačkoj, nadgledao je organizaciju koja je organizovala najmanje 23 putovanja do italijanske obale tokom leta 2014.
 
Ove godine više od 170.000 migranata je stiglo u Italiju, a svako iskrcavanje, bilo uspešno ili ne, donelo je više desetiona hiljada evra krijumčarima.
 U februaru 34-ogodišnji Somalijac Muhamed Elmi Muhidin je osuđen pred sudom u Agriđentu na Siciliji na 30 godina zatvora jer je tokom putovanja iz Somalije do Italije, silovao i tukao migrante. Italijanska policija je krajem 2014. presrela telefonske razgovore koji su joj pomogli da utvrdi identitet Egipćanina, koga smatra "super bosom" krijumčarenja.
 
Zahvaljujući haotičnom stanju u Libiji krijumčari, vlasnici brodova i oružane grupe udružili su se kako bi razvili masovno i dobor organizovano krijučarenje."U toj zemlji ima pritvorskih centara, kojima upravljaju oružane grupe, a za koje mislimo da su napravljeni kako bi krijumčari mogli da ih koriste za stvaranje tržišta", rekla je Areco Malakuti.
 
Zvaničnik za borbu protvi krijumčaranje ljudi u libijskom minsitarstvu unutrašnjih poslova u vladi koju ne priznaje međunarodna zajednica, Abdelsalam Al Kueiri uveren je da su krijumčari u Libiji deo međunarodne mreže. On rekao za AFP da su to većinom Libijci ali i da ima i građana drugih arapskih zemalja. Oni, takođe, imaju dobre veze u Italiji i drugim evropskim zemljama. Borba protiv ovakvih mreža biće duga i teška, upozorava Malakuti. "Dokle god postoji potreba za nelegalnim migracijama biće ljudi koji će to eksploatisati", dodoa je on.
 
Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini je 11. maja u Savetu bezbednosti UN zatražila od međunarodne zajednice da pomogne EU da "spasi ljudske živote" u Sredozemnom moru. Plan EU podrazumeva i vojnu pomorsku operaciju protiv krijmučara, a nakon konsultacija iza zatvorneih vrata sa 15 članica Saveta bezbednost UN, Mogerini je rekla da je uverena da će rezolucija o tome moći da bude usvojena "u razumnom roku".

Ona je rekla novinarima da se niko u načelu nije protivio "delovanju u cilju spasavanja života i razbijanja kriminalnih organizacija". Upitana o tome da li Rusija okleva da podrži uništavanje brodova krijumčara, Mogerini je rekla da je "važno obezbediti da brodovi ne mogu ponovo da se koriste".

 

(Foto:EurActiv.gr)
 

Izvor: AFP, EurActiv