Projekat: Mladi i demokratska kontrola sektora bezbednosti

05May2015

Da li veliki deo mladih ljudi danas u Srbiji sebe smatra srpskim nacionalistima, kao što je to izgleda slučaj u odeljenju sina srednjoškolca premijera Aleksandra Vučića? Da su mladi naraštaji donekle radikalniji, eksplozivniji, žustriji – prirodno je, ide uz njihove godine, ali da su zaista skloniji ekstremima u političkim stavovima, posebno desničarskim, više nego što bi to bilo uobičajeno za jednu demokratsku zajednicu, kakvo se mišljenje često može čuti, čini se da je zabluda.

Veliko istraživanje koje je Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu uradio tokom 2011. godine o mladima u Srbiji, ali i ono koje je agencija „Faktor plus” sprovela prošle nedelje za „Politiku”, pokazuju da mladi ljudi nemaju bitno drugačije stavove prema političkim partijama i najkrupnijim političkim temama u odnosu na starije građane.

Vučić je pre desetak dana za „Nedeljnik” rekao kako se iznenadio kada mu je sin Danilo rekao: – „Ej, tata, ima troje­četvoro u razredu koji su za tebe”. I dodao: „Mi smo tata za ono: 1389, radikali, Dveri, raspodelili smo... svi smo mi srpski nacionalisti”.

Ali, u studiji „Mladi – naša sadašnjost” izdatoj 2012. na osnovu pomenutog istraživanja iz prethodne godine, na uzorku od 1.627 ispitanika starosti od 19 do 35 godina, navodi se da desničarske organizacije i inicijative uživaju podršku manje od pet odsto mladih. Samih pripadnika tih pokreta je tek oko jedan odsto. Isto toliko je i simpatizera i aktivista organizacija koje pripadaju levom delu političkog spektra, naglašava Dragan Stanojević, asistent na Filozofskom fakultetu i jedan od autora ovog istraživanja.

Istraživanje koje je za „Politiku” sprovedeno od 25. do 29 aprila na uzorku od 800 mladih starosne dobi od 18 do 25 godina, pokazalo je da su njihovi stavovi u segmentima izlaska na izbore i izbora stranke i stranačkog kandidata slični stavovima starijih.

„Kao i kod starijih građana – primetna je opredeljenost za velike stranke. Kada pogledamo odgovore u odnosu na političare situacija je slična: primetan je pozitivan odnos prema Aleksandru Vučiću (54 odsto). U negativnoj konotaciji – ocene su donekle ujednačene i nema značajnijih izdvajanja”, kaže Vladimir Pejić, direktor „Faktora plus”.

U odgovorima na pitanje za koga bi glasali bili su ponuđeni i SDPS, PUPS, „Dosta je bilo”, JS, SNP, Dveri, LDP, DSS, Treća Srbija, Obraz, Pokret „1389”, kao i opcije „neka druga stranka” i „ni za koga”. Ali odgovori su u njihovom slučaju bili veoma „usitnjeni”. Kada je reč konkretno o partijama desne orijentacije, osim u slučaju Dveri, za njih se pojedinačno opredeljivalo manje od procenta ispitanika. Obraz ili „1389” gotovo da niko nije pomenuo, ističe Pejić.

U odnosu na starije građane – kod mladih je primetna veća konfuzija u odnosu na pitanja u vezi sa ulaskom Srbije u NATO, pridruživanja Evropskoj uniji i kosovskog pitanja. Stiče se utisak da je pomenuta konfuzija posledica nepoznavanja političke problematike, slabije upoznatosti i, u skladu s tim, manje zainteresovanosti za pomenute teme, ocenjuje Pejić.

Mladi se ne slažu s idejom konfrontacije Rusiji, odnosno uvođenja sankcija Rusiji (70 odsto), za uvođene sankcija je 11 odsto anketiranih, dok 19 odsto njih nije sigurno. Poteškoću im predstavlja izražavanje opredeljenosti koje se tiče njihovog stava prema aktuelnoj politici Vlade Srbije prema kosovskom pitanju, napominje Pejić. Na ovo pitanje, naime, 31 odsto ispitanika reklo je da podržava kosovsku politiku vlade, 20 odsto ne podržava, 26 odsto nije sigurno, a njih čak 23 odsto odgovorilo je da nije upoznato s tim problemom.

A šta o političkom angažmanu mladih misle oni koji su angažovani? Koliko su skloni ekstremnoj desnici ili ekstremnoj levici, a koliko sistemskim strankama? Sagovornici „Politike” s levog i desnog pola političkog spektra najpre ističu da sebe ne smatraju ekstremima i tvrde da su zadovoljni brojem aktivista, članova, simpatizera koji im pristupaju.

Iva Marković, sekretarka Zelene omladine Srbije, organizacije članice Levog samita Srbije, kaže da su mladi, kao i ostale društvene kategorije, veoma podeljeni i to na većinu koja se trudi da se kloni politike, jedan deo koji oportunistički srlja u članstvo partija i vrlo mali broj verziranih omladinaca/ki koji se aktivno i profesionalno bavi politikom.

„Mislim da su ove grupe u veoma lošoj međusobnoj komunikaciji i da bi efekti bili bolji kada bi se politički aktivizam i svest ravnomernije rasporedili. Iskustvo nam govori da i kada mi ne želimo da se bavimo politikom, ona se bavi nama. Zbog pružanja veoma prostih ’odgovora’ na složena pitanja, ekstremna desnica je mladima jednostavna za prihvatanje, dok levičarski pristup zahteva promišljanje van dominantnog diskursa i odnosa moći u društvu. Nažalost, kako je kriza u društvu sve dublja, svima pa i mladima ne ostaje mnogo vremena i resursa za emancipaciju”, ističe Iva Marković.

Stefan Stamenkovski iz Srpskog sabora Zavetnici smatra da sve veći broj mladih u Srbiji kroz političko i društveno delovanje otvoreno nastupa protiv političkih prilika u zemlji i jednoumlja koje vlada u parlamentu i državnim strukturama.

„Tokom poslednjih petnaest godina smenjivale su se političke partije na vlasti, ali je kontinuitet loše državne politike ostao isti. Svi koji su otvoreno progovorili o pogubnosti integracija Srbije u Evropsku uniju proglašeni su za političke organizacije s ekstremnim stavovima. Mi ekstremne pozicije prepoznajemo u partijama koje tvrde da evroatlantski put nema alternativu”, kaže Stamenkovski.

Možda će novo istraživanje o mladima koje Institut za sociološka istraživanja upravo sprovodi i koje će biti završeno u septembru, doneti neke bitno drugačije rezultate. Do tada, istraživanje iz 2011. pokazuje da je članstvo mladih u političkim partijama u Srbiji među najvećim u Evropi (oko 12 odsto) i definitivno je najviše među postsocijalističkim zemljama.

Odgovore zašto je to tako zapravo daju sami mladi odgovarajući šta misle o načinu na koji stvari funkcionišu u Srbiji. Više od polovine vide političku podobnost ili partijske veze kao preduslov za zapošljavanje i napredovanje, a samo jedna trećina veruje da obrazovanje igra značajnu ulogu, pokazuje istraživanje iz 2011.

„Iako veruju da je ovo stvarnost, ova situacija nije u skladu sa njihovom idejom pravednog društva – jer su obrazovanje i naporan rad rangirali kao najvažnije faktore za društveno napredovanje”, ističe Stanojević, dodajući da se mladi obično uključuju u politički život iz utilitarnih razloga i ostaju tu dok ne ispune svoje ciljeve.

Takvo ponašanje je jasnije ako se zna da stopa nezaposlenosti među mladima između 15 i 35 godina iznosi oko 35 odsto i da je država (kroz javnu upravu, javna preduzeća, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu) veoma značajan poslodavac – gotovo polovina stanovništva prima plate direktno od države.

Kao potkrepljenje podacima iz istraživanja mogla bi da posluži nedavna „priča iz života” koju je ispričala profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović u intervjuu za NIN. Na pitanje gde Srbiju vidi za godinu dana odgovorila je: „Nigde, zaista nigde”. I dodala: „Pre nedelju dana pitala sam studente da li iko misli da će dobiti posao ako nema vezu. Od njih 500 nijedan nije digao ruku...”.

------------------------------------------------------------------------

Zašto se „zaobilaze” tzv. sistemske stranke

 Iva Marković: Mi u Levom samitu Srbije i u Zelenoj omladini Srbije ne pronalazimo suštinsku razliku između sistemskih stranaka, pa moramo sami izgraditi alternativu. Nismo protiv parlamentarne borbe, samo prosto još uvek ne postoji partija koja štiti interese svih stanovnika koji su diskriminisani, osiromašeni i degradirani.

 Stefan Stamenkovski: U aktuelnim sistemskim strankama vidimo samo puke izvršitelje politike koja se kreira u Briselu i Vašingtonu, a njihovu partijsku kompeticiju kao nadmetanje u tome ko će biti servilniji u izvršavanju daljeg rasparčavanja Srbije i rasprodaje njene imovine. Naš cilj je ulazak u parlament Republike Srbije, odakle ćemo zastupati državotvorne stavove i promenu spoljnopolitičkog kursa.