Projekat: Monitoring predsedavanja Srbije OEBS-om
10Feb2016

Srbija nije sprovela samoprocenu ispunjenosti preporuka OEBS-a

Godina predsedavanja Srbije OEBS-u prošla je sa velikim pohvalama o njenom radu na diplomatskom planu. Situacija je nešto drugačija kada je u pitanju unutrašnja politika. Iako se Vlada Srbije obavezala da će se aktivno uključiti u proces samoocenjivanja stepena ispunjenosti preporuka OEBS-a iz oblasti “ljudske dimenzije” u Srbiji, ona je to uradila sa zakašnjenjem, nepotpuno i samo formalno.

Proces samoevaluacije uvelo je prethodno švajcarsko predsedavanje sa ciljem davanja primera predsedavajuće zemlje u pogledu ispunjenosti obaveza i preporuka OEBS na unutrašnjem planu. Proces podrazumeva da procenu o statusu odabranih pitanja iz oblasti osnovnih ljudskih prava i sloboda i demokratije analiziraju najpre nezavisna tela ili akademski eksperti, zatim civilno društvo, i da onda vlada komentariše te nalaze. Vlada Srbije to nije uradila u predviđenim rokovima, niti za sve četiri predviđene teme. Umesto da se o tome diskutije na godišnjoj konferenciji OEBS-a o ljudskoj dimenziji u Varšavi u oktobru, ili najkasnije na paralelnoj konferenciji i Ministarskom savetu u Beogradu prvih dana decembra, nečujno je krajem godine na sajtu Ministarstva spoljnih poslova postavljen dokument u kome su komentarisane samo pojedine teme i to zanemarujući analize civilnog društva. 

   Vlada u uvodu konstatuje da se proces monitoringa pokazao korisnim za presek trenutnog stanja i napretka koji je Srbija postigla u sprovođenju obaveza u domenu ljudskih prava u okviru OEBS-a, ali takođe navode da u toj oblasti uvek može više da se uradi. Takođe se pominje da je jačanje saradnje s civilnim društvom i promocija njihovog aktivnog učešća u radu Organizacije jedan od prioriteta srpskog predsedavanja. 

 Oblasti koje je vlada odabrala za samoprocenu su bile: izborni proces, položaj Roma, sloboda okupljanja i rodna ravnopravnost. Nevladin sektor smatrao je da je važno da se u monitoring uvrste i prava nacionalnih manjina, zaštita boraca za ljudska prava, kao i sloboda medija i sloboda izražavanja. Centar za istraživanje javnih politika je posebno pratio slobodu izražavanja i probleme položaja Roma. Mada je u svojim preporukama istakao da su pravne norme Republike Srbije usklađene s preporukama OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija u vezi sa položajem Roma, u izveštaju CENTRA se ukazuje na nedovoljnu primenu. U vladinim komentarima ispunjenosti preporuka OEBS-a u Srbiji nema komentara na nalaze Centra, već nekoliko komentara Kancelarije za ljudska i manjinska prava na izveštaj Insitituta društvenih nauka koji se ne odnose na vremenski period o kome se izveštavalo.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava je prokomentarisala samo izborne procese u Republici Srbiji, s osvrtom na izbore za nacionalne manjine. U komentaru se navodi da pored toga što su izbori protekli bez većih nepravilnosti treba dodati da nijedna tužba nije podneta Ustavnom sudu i da su svi nacionalni saveti nacionalnih manjina uspešno konstituisani. Nalaze civilnog društva o slobodi okupljanja Vlada Srbije nije komentarisala. Vladino koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost poslalo je prilog na temu rodne ravnopravnosti, ali se u njemu ne komentarišu nalazi poverenice i civilnog društva, nego se prilažu opservacije koje se odnose na temu preduzetništva, poljoprivrede i sela i uvođenje rodne perspektive u sve insitutucije sistema.

Koaliciju za monitoring predsedavanja Srbije OEBS-u činili su pored Centra za istraživanje javnih poltika, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji kao vodeća organizacija, Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, Forum za etničke odnose i Fond za humanitarno pravo. U izradi pojedinih delova izveštaja učestvovale su Akcija protiv trgovine ljudima - ASTRA, Ženski prostor i druge NVO. Komentare Koalicije organizacija civilnog društva za procenu ispunjenosti obaveza OEBS-a u oblasti ljudske dimenzije u Srbiji možete naći ovde. Oni su predstavljeni na Paralelnoj konferenciji civilnog društva, početkom decembra 2015.