Projekat: Institucionalni grant Think Tank fonda17Oct2016
Unutrašnja kriza u EU ozbiljna prepreka evrointegracijama Zapadnog Balkana
Pitanje Kosova i odnosa Srbije i Albanije izdvojili su se kao ključne teme na trodnevnom Beogradskom bezbednosnom forumu koji je prošle nedelje održan u hotelu Hajat u organizaciji Fonda za političku izuzetnost, Evropskog pokreta u Srbiji i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Forum je obuhvatio širok broj tema u globalnom, evropskom i regionalnom kontekstu koje su relevantne za razmatranje bezbednosnih pitanja. Broj sagovornika i posetilaca još jednom je potvrdio da je ovo jedan od najznačajnijih bezbednosnih foruma u regionu.
Panel o budućnosti odnosa Srbije i Albanije na kojem su govorili Vučić i Rama privukao je najviše pažnje medija i posetilaca. Inicijativa za intenziviranje dijaloga između Srbije i Albanije, posebno na „neformalnom“ terenu, veoma je pozitivna, oko čega su se složili i sami panelisti. Drugo, iako je dijalog dvojice političara bacio u senku brojne panele, teško je verovati da su očekivanja posetilaca ispunjena, naročito kada se ima u vidu da su sagovornici uglavnom nastavili dnevnopolitička sučeljavanja oko Kosova, Trepče i privrženosti Angeli Merkel, dok je suštinsko pitanje oko budućeg odnosa tek pomenuto. Bez obzira na to, dijalog je doprineo tome da Vučić i Rama otvoreno razgovaraju o problemima, ali i da se kontinuitet razgovora dvojice državnika nastavi i na ovaj način, kao i da se dođe do zaključka da je razgovor ključ za bolju saradnju, mir i stabilnost čitavog regiona.
Razgovori o redefinisanju evropske bezbednosti i decenijskoj saradnji Srbije i NATO pokazali su da Srbija mora da razmišlja o izmeni svoje bezbednosne politike, posebno u kontekstu evrointegracija, ali i da je status vojne neutralnosti trenutno održiv i značajan za očuvanje mira i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana. Međutim, moguće je da integracioni procesi Srbije i ostalih zemlja Zapadnog Balkana, naiđu na zastoj, tim pre što je EU ne iznalazi rešenja za ekonomske probleme, mirgante, teororizam, pa i Bregzit. Stoga je jedan od zaključaka panela o perspektivama zemalja Zapadnog Balkana posle Bregzita i pariskog susreta EU-Zapadni Balkan, da unutrašnja kriza koja potresa Uniju predstavlja ozbiljnu prepreku približavanja zemalja Zapadnog Balkana članstvu u Uniji.
Aktuelno migrantsko pitanje nametnulo se kao jedan od najznačajnijih bezbednosnih problema sa kojima se suočava Evropska unija, kao i sama Srbija. Set panela posvećen ovom pitanju rezultirao je stavovima prema kojima upotreba termina kriza dovodi do nipodaštavanja ljudskih prava onih koji traže bolja mesta za život i sekuritizacije ovog problema. U tom smislu, većina panelista je zastupala antropocentrični pristup, apsolutno izostavljajući mogućnost ugrožavanja nacionalne bezbednosti neke od država domaćina. Tako se govorilo o ekonomskom ugoržavanju, o narastujućim talasima radikalizacije i jačanja desnice u Evropi, o podizanju ograda i masovnom kršenju ljudskih prava migranata i izbeglica. Sa druge strane, napori koje su preduzele države poput Bugarske i Mađarske u cilju zaštite državnih granica naišli su na neodobravanje. U zaključcima je naglašeno da je Evropa u krizi, ali ne zbog priliva migranata, već zbog nesposobnosti da ovaj problem adekvatno reši.
Stabilnost Jugoistočne Evrope uzdrmana slabim i korumpiranim institucijama i mogućnosti koje stoje ispred ovih država u ekonomski i politički konfrontriranom međunarodnom poretku takođe su adresirani kao relevantni bezbednosni izazovi. Pored toga, teme poput uloge roda u mirovnim operacijama, uvek aktuelnog pitanja demokratije i bezbednosti, kao i sajber bezbednosti, prepoznate su od strane organizatora Foruma kao važne u pogledu budućnosti demokratije u svetskom poretku punom izazova.
Kao i prethodnih godina, na Forumu su održane radionice i akademski događaj na kome mladi istraživači imaju priliku da se afirmišu, razmenjuju ideje i iskustva. Na taj način, organizatori su prepoznali značaj društvenih nauka, a naročito međunarodnih odnosa, studija bezbednosti i sociologije u proučavanju pojava bezbednosti i njihov potencijal u kreiranju javnih politika.
Jedan od nedostataka brojnih panela jeste njihova vremenska ograničenost i nesistematičnost u izlaganju panelista. Tako su mnoge teme ostale neotvorene, a već poznate činjenice ponovo naglašene. Nerazvijena kultura dijaloga koja dominira Zapadnim Balkanom umnogome otežava produbljivanje i suštinsko održavanje nivoa razgovora. I pored toga što Forum nije ponudio konkretna rešenja za pomenute bezbednosne probleme, ipak je veliki značaj dat ovakvom vidu diskusije o čemu svedoči i velika posećenost ovogodišnjeg Foruma.
Nakon velikog broja učesnika i raznovrsnih panela, veoma je teško sumirati sve zaključke. Međutim, jedan se može izdvojiti kao najbitniji – promovisanje saradnje i dijaloga između različitih aktera ključ je za ostvarivanje mira i stabilnosti u poretku zahvaćenog krizom.