30May2018

Kontrola lakog i streljačkog oružja ponovo u fokusu

Povod

Zvaničnici Zapadnog Balkana sastali su se 28. i 29. maja u Tirani, na devetom regionalnom sastanku o kontroli malog i streljačkog naoružanja, gde su predstavili finalnu verziju nacrta dokumenta Mapa puta: održivo rešenje za ilegalno posedovanje, zloupotrebu i krijumčarenje lakog i malokalibarskog oružja na Zapadnom Balkanu do 2025. godine. Ovim je napravljen značajan iskorak za bezbednijem i sigurnijem okruženju, ali i ka bezbednom životu građana na Balkanu.

Procenjuje se da na prostoru Zapadnog Balkana između 500.000 i 1.6 miliona domaćinstava u regionu poseduje vatreno oružje iz skorašnjih konflikata i da se velike količine neregistrovanog oružja krijumčare ili su u tokovima organizovanog kriminala, ali se koriste za različita krivična dela kao i u sukobima u okviru porodice, najčešće u rodno zasnovanom nasilju.

Mapa puta predstavlja vodič za postizanja održivog rešenja za ilegalno posedovanje vatrenog oružja. Ovaj strateški dokument nastao je kao rezultat konsenzusa svih zainteresovanih strana u regionu o trenutnim izazovima, ciljevima koje treba postići, vremenskom okviru i aktivnostima koje treba sprovesti. Mapa puta pruža sveobuhvatnu platformu za zajedničku akciju na strateškom, političkom i operativnom nivou. Ovaj dokument biće inkorporiran u Berlinski proces, a njegova implementacija olakšaće napore država kandidata u ispunjavanju nekih važnih bezbednosnih uslova za punopravno članstvo. Pored toga, ovaj dokument direktno doprinosi ostvarivanju cilja 16 Agende 2030 UN sa posebnim fokusom na podcilj 16.4. koji se odnosi na smanjivanje nezakonitih tokova oružja i novca. Nakon toga 10. jula dokument će biti predstavljen na Samitu EU-Zapadni Balkan u Londonu.

Mapu puta razvile su institucije zemalja Zapadnog Balkana pod pokroviteljstvom Nemačke federalne kancelarije za spoljne poslove i Centra za kontrolu lakog naoružanja u jugoistočnoj Evropi (SEESAC), uz koordinaciju Velike Britanije, Francuske i Evropske komisije.

Zašto je dokument važan za Srbiju

Srbija je kao potpisnica brojnih međunarodnih sporazuma i kao kandidat za članstvo u EU preuzela niz obaveza koje se tiču rasprostranjenosti vatrenog oružja. Borba protiv terorizma, ekstremizma, radikalizacije i organizovanog kriminala predstavlja važan deo globalne, evropske, spoljnopolitičke i bezbednosne strategije i evropske politike na Zapadnom Balkanu.

Prvi dokument koji je regulisao pitanje kontrole lakog i streljačkog oružja bila je Strategija kontrole streljačkog i lakog oružja (2010-2015). Veliki problem predstavljalo je zakasnelo usvajanje Akcionog plana koji je objavljen tek 2013. godine čime je onemogućeno ostvarivanje definisanih strateških ciljeva. Dodatni problem jeste što Akcioni plan nije niti dopunjen niti revidiran, kako bi se nadomestilo kašnjenje u sprovođenju planiranih aktivnosti. Da problem bude još ozbiljniji, nakon isteka tadašnje Strategije, 2015. godine, Republika Srbija nije usvojila novu strategiju kao što je bilo predviđeno akcionim planom za Poglavlje 24. Nakon probijanja svih rokova, ove godine, uz ekspertsku podršku Misije OEBS u Srbiji pripremljen je nacrt nove Strategije, koja je prema izvorima CENTRA, dobro urađena. Prema informacijama MUP-a, usvajanje nove strategije biće pomereno za kraj godine zbog usaglašavanja nacrta sa načelima i ciljevima Mape puta, ali i dalje nije izvesno da ćemo 2019. godinu dočekati sa ovim važnim strateškim dokumentom.

Ciljevi Mape puta

Mapa puta definiše sedam specifičnih ciljeva čijim bi se ostvarivanjem do 2025. godine direktno doprinelo boljoj kontroli i smanjivanju nagomilanih viškova naoružanja i municije:

Do 2025. godine kontrola legalizacije bi trebalo da bude u potpunosti usklađena sa EU zakonodavstvom i standardizovana u celom regionu;
Do 2025. godine trebalo bi da politike i prakse koje se odnose na kontrolu naoružanja na Zapadnom Balkanu budu zasnovane na dokazima i obaveštajnim podacima;
Do 2025. godine značajno smanjiti nelegalne tokove vatrenog oružja, municije i eksploziva unutar i van prostora Zapadnog Balkana;
Do 2025. godine značajno smanjiti snabdevanje, potražnju i zloupotrebu vatrenog oružja kroz zagovaranje, podizanje i širenje svesti;
Do 2025. godine značajno smanjiti procenjeni broj vatrenog oružja u ilegalnom posedu na Zapadnom Balkanu;
Sistematski raditi na smanjivanju broja viška i zaplenjenog malog i lakog oružja i municije;
Značajno smanjiti rizik od proliferacije i preusmeravanja vatrenog oružja, municije i eksploziva.

Mapa puta i bezbednosni izazovi u Srbiji

Centar za istraživanje javnih politika kao think thank koji problematizuje pitanje lakog i streljačkog oružja iz ugla bezbednosti pojedinca i posebno ranjivih grupa kao što su žene, LGBT, mladi i Romi posebno pozdravlja usvajanje ciljeva 4 i 5 Mape puta koji se bave ovim grupama i prepoznaju osećanje bezbednosti građana kao važnu komponentu ostvarivanja ciljeva iz Mape puta.

Kreatori Mape puta prepoznali su velike količine oružja u ilegalnom vlasništvu kod građana na Zapadnom Balkanu kao jednu od velikih pretnji po bezbednost građana, što je, između ostalog, dokumentovano u nekoliko istraživanja Centra. Takođe je uočeno da se oružje neretko koristi prilikom proslava te da je „šenlučenje“ i dalje društveno prihvatljivo i tolerisano, uprkos kampanjama za iskorenjivanje ove tradicije. Iako je prema statističkim pokazateljima koji su prikupljani prošle godine (2017), smanjen broj krivičnih dela protiv života i tela upotrebom vatrenog oružja, povećana je stopa samoubistava i femicida. Mere definisane u o okviru cilja 4 Mape puta usmerene su na izgradnju poverenja, širenje znanja i adresiranje zloupotrebe vatrenog oružja u nasilju nad ženama, porodičnom nasilju i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja. Centar godinama ukazuje na bezbednosne izazove sa vatrenim oružjem, a posebno na pitanje zloupotrebe vatrenog oružja i rodno zasnovanog nasilja, na odnos medija prema posedovanju i korišćenju vatrenog oružja u slučajevima rodno zasnovanog nasilja, kao i na sveprisutnost kulta oružja u Srbiji. U pogledu zloupotrebe oružja u okviru porodice nalazi Centra jasno pokazuju da se vatreno oružje vidi kao vrlo rasprostranjeno i lako dostupno, a rodno zasnovano i nasilje u porodici kao sveprisutno. Takođe, prisustvo vatrenog oružja u domaćinstvu ima specifičnu dimenziju zastrašivanja i kontrole, posebno ukoliko postoji porodično nasilje i predstavlja dodatnu prepreku osnaživanju žrtve da prekine nasilan odnos, kao i faktor koji pojačava strah za sopstveni i, vrlo često, život dece.

U cilju 5 Mape puta definisane su aktivnosti koji treba da doprinesu smanjivanju procenjenog broja vatrenog oružja u ilegalnom posedu. Kako i je i u samom dokumentu navodi, prikupljanje oružja je jedna od najkompleksnijih aktivnosti koja zahteva snažnu saradnju i koordinaciju između različitih institucija kao i izgradnju poverenja u konkretnim lokalnim zajednicama. Sveprisutnost vatrenog oružja u postkonfliktnom okruženju ukazuje na složene društvene probleme koji zahtevaju sveobuhvatan način saradnje i intervencije u različitim segmentima društva. Određeni pomaci napravljeni su izmenama postojećeg Zakona o oružju i municiji i Krivičnog zakonika, kao i usvajanjem novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Međutim u dosadašnjem normativnim rešenjima nedovoljno je bilo adresirano pitanje prikupljanja nelegalnog oružja. Centar je kroz preporuke ukazao na mogućnosti lokalizacije kampanja za predaju oružja u čijem fokusu se nalazi saradnja i koordinacija svih aktera na lokalnom nivou s ciljem jačanja poverenja i podizanja nivoa bezbednosti lokalnih zajednica.

Iako ciljevi Mape puta zaista adresiraju probleme koji do sada nisu bili dovoljno prepoznati ni u Srbiji ni u regionu, kreatori ovog dokumenta nisu ukazali na jedno važno pitanje u okviru cilja 5, odnosno podcilja 5.2. Agende 2030 koji se odnosi eliminisanje svih oblika nasilja nad ženama i devojčicama.

Zaključak

Jednoglasno usvajanje Mape puta doprinosi miru i stabilnosti u regioni i proaktivno deluje na kompleksnu regionalnu bezbednosnu dinamiku. Njena posebna vrednost je što direktno deluje na podizanje nivoa bezbednosti građana uz negovanje principa rodne ravnopravnosti i ljudske bezbednosti. Takođe, dobro je što će se ciljevi Mape puta naći u novoj Strategiji kontrole lakog i streljačkog oružja Republike Srbije. Međutim, nalazi Centrovih istraživanja pokazuju da posedovanje oružja nije samo deo tradicije i društvenog kulta, već i posledica nedovoljnog poverenja u sektor bezbednosti. Kako bi ovi ambiciozni ciljevi bili sprovedeni, neophodno je raditi na povećanju poverenja i transparentnosti rada institucija sektora bezbednosti, ali i na podizanju nivoa bezbednosti građana. U tom smislu, kontinuirani rad na ispunjavanju obaveza iz Poglavlja 23 i 24 kroz jačanje bezbednosti i vladavine prava, od krucijalne je važnosti za uspeh Mape puta.