Projekat: Romkinje i Romi u Srbiji: Koliko se osećaju bezbedni?
21Oct2013

Rešenje problema pravno nevidljivih do kraja 2015.      

   

U Srbiji bi do kraja 2015. trebalo da bude rešen problem "pravno nevidljivih" lica kojih je po proceni Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) ostalo još oko 8.500, rekao je 21. oktobra Davor Rako iz UNHCR-a. Kako je naveo, broj pravno nevidljivih smanjen je sa oko 15.000 ljudi, koliko ih je bilo kada je UNHCR počeo da se bavi tim problemom. Rešavanje pitanja "pravno nevidljivih" olakšale su izmene pojedinih zakona, kao i saradnja Ministarstva pravde, UNHCR-a i zaštitnika građana koja je na tom planu uspostavljena pre godinu dana.

"Pravno nevidljiva" lica nisu upisana u matičnu knjigu rođenih i nemaju ličnu kartu kao osnovni identifikacioni dokument, lišena su svih javnih servisa, ne mogu u školu, ne mogu da se leče i nemaju pristup socijalnoj zaštiti.

Rešavanjem tog problema, kako je naveo Rako, Srbija ponovo pokazauje svoju privrženost zaštiti ljudskih i manjinski prava.

 "Veliki je pomak što danas radimo zajedno s Ministarstvom pravde i državne uprave i zaštitnikom građana. Mislimo da se ovaj problem može rešiti u narede dve godine", kazao je Rako novinarima u beogradskom hotelu "Palas" gde je održan skup posvećen "pravno nevidljivim" licima.

On je kazao da je cilj sporazuma s Ministarstvom pravde i državne uprave i Zaštitnikom građana koji je potpisan aprila 2012. rešavanje problema kroz zajedničku koordinaciju rada na terenu i iznalaženja sistemskih rešenja za problem.

 "Dobra vest je da je broj pravno nevidljivoh smanjen. UNHCR kad je počeo da se bavi tim problemom taj broj je bio više od 15.000 ljudi", kazao je Rako.

On je naveo da UNHCR, Zaštitnik građana i država nastavljaju da pružaju besplatnu pravnu pomoć na terenu u postupcima naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih, obnove upisa i pribavljanje drugih dokmenata, posebno ličnih karata.

Pomoćnica ministra pravde i državne uprave Jasmina Benmansur kazala je da su pravno nevidljiva lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih, nemaju pravo na lično ime, državljanstvo, prebivalište i boravište.

Prema njenim rečima, novi Zakoni o matičnim knjigama iz 2009. u prve dve godine primene dao je najveće pozitivne efekte jer je veliki broj ljudi ostvario pravo na naknadni upis u matične knjige rođenih.

"Prošle godine usvojena je dopuna Zakona o vanparničnom postupku u kojem se utvrđuje vreme i mesto rođenja, a koja omogućava svima koji pred matičarem ne mogu da ostvare to pravo, da mogu da ga ostvare pred sudom", kazala je Jasmina Benmansur.

Ona je kazala da je za godinu od potpisivanja sporazuma s UNHCR-om i zaštitnikom građana sproveden veliki broj aktivnosti koje su znatno unapredile ostvarivanje prava onih koji nisu upisani u matičnu knjigu, da je organizovana obuka matičara, zaposlenih u centrima za socijalni rad i policijskim upravama, obuka sudija, pružanje besplatne pravne pomoći i medijska kampanja.

 "Svi organi su se uključili u rešavanje problema", kazala je pomoćnica mnistra.

 Živojin Mitrović iz Nacionalnog saveta Roma kazao je da taj savet problem "pravno nevidljivih" lica prepoznao pre devet godina i da je u saradnji s UNHCR-om uspeo da to nametne kao jednu od tema razgovara na nivou države.

 "Izdavanje dokumenata odškrinuće vrata za rešavaje problema tih ljudi, jer bez ulaska u pravni sistem i bez dobijanja dokumenata pravno nevidljivi su lišeni svih javnih servisa, ne mogu u skolu, ne mogu da se leče, nemaju pristup socijalnoj zaštiti, nemaju nikakav pristup državi", kazao je Mitrović.

Izvor: Beta