Projekat: Romkinje i Romi u Srbiji: Koliko se osećaju bezbedni?
28Feb2014

Više društvene odgovornosti – bolje društvo

Srbija je sada već deo naše pridružene porodice - istakao je amabasador Majkl Devenport i pozvao sve – kompanije, državne institucije, civilni sektor - da zajednički rade na stvaranju jake i odgovorne privrede
Uz napomenu da kompanije, posebno velike, uvek utiču na  okruženje  i da ti uticaji mogu biti pozitivni , ali i negativni, šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je naglasio da “ EU neće nametati  specifične standarde u odnosu na društvenu odgovornost kompanija, ali da insistiranje na opštim principima: poštovanje zakona, poštovanje etičkih, ekoloških, potrošačkih prava građana... ciljevi su ka kojima društvo treba da teži.
“ Srpske kompanije , kako Srbija napreduje ka EU u procesu pridruživanja , moraće sve više da se prilagođavaju načinu poslovanja kompanija širom Evrope, a društvena odgovornost je deo tog procesa. To nije lak posao, posebno u vreme krize , ali svakim korakom to će postajati sve prirodnije, rekao je ambasador Devenport učestvujući u radu  Prvog Međusektorskog panela o društveno odgovornom poslovanju  i ulozi poslovnog sektora u društvu.
Panel je deo projekta “Građansko društvo za budućnost” Američke agencije za međunarodni razvoj USAID, a koji sprovodi Institut za održive zajednice.
Šira slika
Devenport je insistirao na “ široj slici” za sagledavanje društveno odgovornog poslovanja , koja ponekad nedostaje. “ Tu se radi o povećanju poverenja između kompanija i zaposlenih ali i kompanija i šire zajednice . Povećanje poverenja je osnova za razvoj i rast, boljeg poslovanja i stvaranje novih radnih mesta,. Dakle, nije - iako je i to -  samo reč o dobrim i humanim gestovima, već o strategiji koja treba da daje rezultate i obezbedi razvoj na duži rok.
Devenport je podsetio da su principi na kojima počiva društveno odgovorno ponašanje utkani u ciljeve EU do 2020. godine. Takođe, i da tri zemlje članice EU  - Švedska, Danaska i Finska  - zauzimaju vodeća mesta na liosti zemalja u kojima je društveno odgovorno ponašanje najrazvijenije.
“ U svojoj politici korporativne društvene odgovornosti Evropska komisija ima za cilj da pomogne preduzećima da maksimalno iskoriste pozitivne uticaje i identifikuju i spreče moguće negativne uticaje u svom poslovanju” - naveo je Devenport.
 “Srbija je sada već deo naše pridružene porodice" - istakao je amabasador Majkl  Devenport i pozvao sve – kompanije, državne institucije, civilni sektor -  da zajednički rade na stvaranju jake i odgovorne privrede.
Piter Vibler, direktor kancelarije USAID, je naglasio da je društveno odgovorno ponašanje “stub u razvoju svakog modernog društva”.
Svi su potrebni
“ Ključno je kako napraviti vezu između društveno odgovornog poslovanja i finasija i kako u sve to uključiti i državu. U svetlu pregovora sa EU , ovi principi mogu samo da pomognu Srbiji na tom putu”, rekao je Vibler.
Neven Marinović, direktor Smart kolektiva, je podsetio da se društveno odgovorno poslovanje , s obzirom na različitost svega što objedinjuje -  od radnih odnosa, preko zaštite sredine, edukacije, volonterskih akcija, do filantropije i inkluzije – zahteva međusektorski pristup i blisku saradnju.
Srđan Bogosavljevič, direktor “Ipsos stratedžik marketinga” izneo je rezultete istraživanja koje se odnosilo na percepciju društveno odgovornog ponašanja od strane građana.
“ U odnosu na prethodno istraživanje koje je rađeno 2005. godine, ovo prošlogodišnje pokazuje da se popravlja stav o tome ko radi u interesu društva i da se pojavljuje svest o društveno odgovornom ponašanju. Takođe, ono pokazuje da građani, uz to što imaju velika očekivanja od vlade, imaju sve veća očekivanja i od  kompanija”, rekao je Bogosavljević.
Frederik Kuen, predsednik Foruma poslovnih lidera Srbije saopštio je rezultate ankete sprovedene među kompanijama u Srbiji o društveno odgovornom poslovanju.
“ U oko hiljadu akcija drušveno odgovornog ponašanja , uloženo je 465 miliona dinara i učestvovalo je oko pet hiljada zaposlenih koji su dali svoj doprinos u volonterskom radu. U 28 ekoloških  projekata investirano je više od 60 miliona dinara”, rekao je Kuen.
europa.rs