Projekat: Romkinje i Romi u Srbiji: Koliko se osećaju bezbedni?
10Apr2014

Srpski Romi, najdiskriminisaniji na Zapadnom Balkanu   

Položaj romske zajednice je bolji u odnosu na ranije godine, ali su Romi i dalje najdiskriminisanija društvena grupa u Srbiji, ocenjeno je 7. aprila na skupu povodom Svetskog dana Roma u Beogradu. Romi u Srbiji su izloženi i fizičkim napadima, a zbog siromaštva često se odlučuju da traže azil u EU. Prema popisu iz 2013. u Srbiji živi oko 140.000 Roma, dok prema procenama lokalnih vlasti u 750 romskih naselja živi oko 255.000 Roma. Na teškoće sa kojima se Romi suočavaju u zemalja Zapadnog Balkana i Turskoj ukazano je i u novom izveštaju Evropske komisije o integraciji Roma u EU, u kome se zemlje u procesu pristupanja pozivaju da pojačaju napore u cilju uključivanja Roma u društvo. Podseća se da su preporuke o merama za integraciju Roma u članicama EU relevantne i za zemlje u procesu pristupanja pošto su deo pravne tekovine EU.
"Romi i Romkinje su najdiskriminisanija društvena grupa u Srbiji. Pokazatelj tog stanja je činjenica da su od svih pritužbi, po svim svojstvima, pritužbe Roma u najvećem broju osnovane", rekla je na skupu Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić.
Ona je istakla da jednu trećinu svih parnica koje je pokrenuo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, čine slučajevi diskriminacije Roma.
Ipak, kako je navela, broj pritužbi je "jako mali" u odnosu na to koliko je stvarno diskriminacija prisutna, ocenjujući da to govori o nedovoljnoj informisanosti romske zajednice o pravnim mehanizmima koji su im na raspolaganju kada je u pitanju diskriminacija.
Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović rekao je da je stanje romske zajednice u Srbiji bolje ali da ima još mnogo toga da se uradi na unapređenju položaja Roma.
"Država i njeni organi treba da daju doprinos tome, ali i romska zajednica i njeni legitimni predstavnici", istakao je Božović navodeći da MUP radi na unapređenju saradnje sa manjinskim grupama i da će se ta komunikacija u narednom periodu značajno povećati.
On je istakao da su u toku 2013. i januaru i februaru ove godine registrovana 33 incidenta od kojih 16 fizičkih napada na Rome.
Božović je kazao da i dalje veliki broj Roma traži azil u zemljama zapadne Evrope, ali da je 0,2% tih zahteva prihvaćeno što, kako je ocenio, govori da Romi nisu trpeli represiju i diskriminaciju u toj meri koja bi mogla da utiče na to da se isele.
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović navela je da je, prema podacima lokalnih samouprava, u 166 opština u Srbiji registrovano 750 romskih naselja u kojima se procenjuje da živi oko 255.000 Roma.
Ona je navela da su to podaci dobijeni krajem 2013. godine, podsetivši da je prema poslednjem popisu stanovništva, broj Roma u Srbiji iznosio 140.000.
Za EU važna inkluzija Roma
U Evropi živi između 10 i 12 miliona Roma, od kojih oko 4 miliona u Turskoj i jedna milion na Zapadnom Balkanu, podaci su izneti u izveštaju Evropske komisije o primeni okvira za nacionalne strategije za integraciju Roma u EU.
U delu izveštaja koji se odnosi na zemlje u procesu pristupanja navodi se da su Romi vrlo često žrtve rasizma i diskriminacije, da su isključeni iz društva, da žive u siromaštvu i nemaju potpun pristup zdravstvu, obrazovanju, stanovanju i zapošljavanju.
"Zemlje u procesu pristupanja moraju da pojačaju napore kako bi integrisale Rome, uključujući izbeglice, interno raseljene osobe, od kojih su mnogi Romi", navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Isključenost Roma iz društva ima za posledicu da ih sve veći broj privremeno migrira u članice EU koristeći bezvizni režim, što se "negativno održava na viznu liberalizaciju koja je veliko dostignuće u integraciji Zapadnog Balkana u EU", navodi se u izveštaju.
Podseća se da je u periodu 2007-2013. više od 100 miliona evra iz pretpristupnih fodnova EU (IPA) dato za podršku socijalnom uključivanju i integraciji Roma u zemljama u procesu pristupanja.
"Da bi se poboljšala koordinacija, efikasnost i vidljivost finansijske podrške inkluziji Roma pod novom IPA II, konkretne akcije će i dalje biti finansirane u skladu sa nacionalnim programima kroz sektorski pristup i u okviru opšteg IPA okvira (Sredstva za inkluziju Roma). To će pratiti rigorozni nadzor koji će uključivati vlasti i sve zainteresovane strane, uključujući civilno durštvo", dodaje se u izveštaju.
EU će nastaviti da kroz IPA II finansira mere u skladu sa nacionalnim strategijama, a težište će se prebaciti sa podrške razvoju politika i izgradnje institucija na aktivnosti koje direktno utiču na život Roma, pre svega u obrazovanju, stanovanju i uključivanju u društvo.
Evropska komisija će pratiti rezultate u godišnjim izveštajima o napretku zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstv u EU.
U izveštaju se dodaje i da su preporuke o merama za integraciju Roma u članicama EU relevantne i za zemlje u procesu pristupanja pošto su deo pravne tekovine EU.
Beta/ euractiv.rs.