Projekat: Unapređivanje prevencije, zaštite i integracije žrtava trgovine ljudima
04Jul2014

Ambasada Sjedinjenih Država u Beogradu: Izveštaj o trgovini ljudima

 

Srbija je zemlja u kojoj se vrši regrutacija žrtava trgovine ljudima, tranzit je i odredište seksualne i radne eksploatacije muškaraca, žena i dece, u koju spada i prinudni rad u kući i ulično prosjačenje. Žene iz Srbije seksualno eksploatišu organizovane kriminalne grupe na severu Italije, u Nemačkoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Austriji i Švedskoj. Srpske državljane radno eksploatišu u evropskim državama, Azerbejdžanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i u građevinskoj industriji u Rusiji. Žrtve iz Srbije često iskorišćavaju članovi njihove porodice. U protekloj godini otkrivene žrtve trgovine ljudima iz drugih država dospele su u Srbiju iz susednih zemalja, recimo, Crne Gore, Bosne Hercegovine, Bugarske, Rumunije i Moldavije. 
Romska deca u Srbiji prisiljena su na prosjačenje na ulici i na vršenje kriminalnih dela.
Srpska Vlada ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za suzbijanje trgovine ljudima; međutim, preduzimaju se znatni napori u tom pravcu. Vlasti su istražile veći broj slučajeva radne eksploatacije, učestalo je krivično gonjenje za delo trgovine ljudima, a presude se i dalje izriču počiniocima trgovine ljudima. Osim toga, izdvaja se i više sredstva za državni centar koji obavlja zvaničnu identifikaciju žrtava i pruža im zaštitu, a povećani su i napori da se unapredi specijalizovana pomoć deci žrtvama trgovine ljudima kroz obuku hraniteljskih porodica u saradnji s nevladinim organizacijama. 
No, država i dalje ne izdvaja dovoljna sredstva za proces rehabilitacije žrtava; nevladine organizacije, koje žrtvama trgovine ljudima pružaju pravnu pomoć i podršku u procesu reintegracije, i dalje se u velikoj meri zavisne od međunarodne pomoći. I dok je sudstvo ostvarilo napredak u smislu skraćenja dužine sudskih procesa, žrtve nisu u dovoljnoj meri bile zaštićene od ponovljene viktimizacije i zastrašivanja u toku krivičnog postupka.
Preporuke za Srbiju: Potrebno je formalizovati uloge i dužnosti službenika i nevladinih organizacija koje imaju iskustva u pružanju pomoći žrtvama trgovine ljudima, kako bi se poboljšao proces njihove identifikacije i one lakše stizale do pružalaca usluga; omogućiti sudovima da primene sve raspoložive vidove zaštite kako bi se sprečilo odlaganje saslušanja, zastrašivanje svedoka i sekundarna viktimizacija žrtava; nastaviti obuku sudija i tužilaca o posledicama traume koju doživljavaju žrtve trgovine ljudima; pomoći policajcima i socijalnim radnicima da razumeju probleme s kojima se sreću romska deca i njihove porodice kako bi se poboljšala identifikacija i zaštita žrtava trgovine ljudima koje prose na ulici; uložiti još više napora u identifikaciju dece koja su primorana da prosjače na ulicama; pobrinuti se da sve žrtve dobiju pomoć i zaštitu; sprečiti kažnjavanje žrtava trgovine ljudima za prestupe koji su direktna posledica trgovine ljudima; obezbediti pomoć pravnih službi žrtvama trgovine ljudima; unaprediti status nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima u stalnu radnu poziciju s nezavisnim ovlašćenjima.
Krivično gonjenje
Vlada Srbije je i u 2012. nastavila da ulaže napore da se primenjuju zakoni protiv trgovine ljudima. Član 388. Krivičnog zakonika Srbije zabranjuje i seksualnu i radnu eksploataciju, propisujući kazne u rasponu od tri do petnaest godina zatvora. Ove kazne su dovoljno stroge i odgovaraju onima koje su zaprećene za druga ozbiljna krivična dela, kao što je silovanje. 
Član 390. Krivičnog zakonika zabranjuje uspostavljanje „ropskog ili njemu sličnog odnosa“, propisujući kazne od godinu dana do deset godina zatvora. Vlasti navode da su 2012. na osnovu člana 388. pokrenuti krivični postupci za četrdeset pet krivičnih prekršaja, dok ih je u 2011. bilo trideset šest. Na osnovu člana 388. doneto je četrdeset sedam presuda protiv lica uključenih u trgovinu ljudi, a toliko ih je bilo osuđeno i 2011. Dosuđene kazne kretale su se od šest meseci do deset godina zatvora; samo jedna presuda je suspendovana. 
Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da je protekle godine podnelo krivične prijave protiv šezdeset pet lica osumnjičenih za trgovinu ljudima, od čega su četrdeset dve prijave bile za seksualno iskorišćavanje, trinaest za prinuđivanje na prosjačenje, osam za radnu eksploataciju i tri za prinudu na vršenje krivičnih dela. U februaru 2013. sud je na osnovu člana 388. kaznio četiri člana organizovane kriminalne grupe za trgovinu ljudima kaznom zatvora od deset do petnaest godina i globom u iznosu od blizu 73.400 dolara, što spada u najstrože presude izrečene trgovcima ljudima u Srbiji. Samo jedan od četrdeset sedam počinilaca osuđenih 2012. nije bio srpske nacionalnosti.
Služba za borbu protiv organizovanog kriminala i Uprava granične policije imaju specijalizovane jedinice koje se bave suzbijanjem trgovine ljudima. U svakoj policijskoj upravi u Srbiji postoji jedinica koja se bavi suzbijanjem trgovine ljudima; pojedine imaju multidisciplinarne timove sastavljene od javnih tužilaca, socijalnih i zdravstvenih radnika. Prema navodima srpskih vlasti u periodu na koji se izveštaj odnosi nisu pokretane ni istrage  ni sudski procesi protiv državnih službenika za sudelovanje u prestupima povezanim s trgovinom ljudima. 
U istom periodu vlasti su akreditovale program obuke službenika uključenih u pružanje pomoći žrtvama trgovine ljudima. Sudije, tužioci i drugi državni službenici učestvovali su u multidisciplinarnoj obuci, koju su vodile nevladine organizacije i međunarodni stručnjaci, u sprovođenju istražnog postupka u slučajevima trgovine ljudima i sprečavanju njihove sekundarne viktimizacije u krivičnim procesima. U saradnji s međunarodnim donatorima država je finansirala tronedeljnu intenzivnu „immersion“ obuku kadeta Policijske akademije Republike Srbije o trgovini ljudima u zemljama Zapadnog Balkana.
Zaštita
U periodu na koji se izveštaj odnosi srpske vlasti pružale su zaštitu i pomoć žrtvama trgovine ljudima; kako pak nisu formalno koordinisale rad pružalaca pomoći žrtvama pojedine žrtve su ipak bile osuđene za dela na koja su bile primorane zbog trgovine ljudima. Srpske vlasti identifikovale su sedamdeset devet žrtava trgovine ljudima u 2012; u odnosu na 88 slučajeva, koliko ih je otkriveno 2011, zabeležen je manji pad. Od sedamdeset devet žrtava trideset devet je upućeno pružaocima usluga iz nevladinog sektora. Osamnaest žrtava su osobe muškog pola, trideset troje su deca, a sedamdeset dve žrtve su srpski državljani; trideset žrtava bilo je radno eksploatisano, primoravano na prosjačenje i vršenje krivičnih dela, dok su ostali bili žrtve seksualne eksploatacije. Vlada je 2012. izdvojila više sredstava za borbu protiv trgovine ljudima, tako da je u odnosu na prošlogodišnjih 54.700 odvojeno približno 81.400 dolara. 
Državni Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima propisno je funkcionisao; osnovne delatnosti centra su identifikovanje žrtava trgovine ljudima, procena potreba i rizika žrtava trgovine ljudima i upućivanje žrtava službama koje će im pružiti pomoć i druge usluge. Vlada je izdvojila ograničena sredstva za nevladine organizacije koje obezbeđuju smeštaj, pravnu i psihološku pomoć žrtvama trgovine ljudima i podršku prilikom reintegracije. Žrtve trgovine ljudima imaju pravo na besplatnu lekarsku negu u državnim zdravstvenim ustanovama ali nije poznato da li su nekome te usluge zaista bile pružene. 
O deci žrtvama trgovine ljudima starala su se dva centra za decu bez roditeljskog staranja ili prihvatilište koje vodi nevladina organizacija. Srpske vlasti nisu otvorile specijalizovano prihvatilište za muškarce, mada se i muškarcima pružaju iste socijalne usluge kao i drugim žrtvama. 
Uloge i odgovornost službi pružalaca usluga žrtvama trgovine ljudima i službenika i dalje se ad hoc određuju. Žrtvama trgovine ljudima može se odobriti privremeni boravak od tri do šest meseci, i on se može obnavljati do godinu dana bez uslova da žrtva sarađuju s policijom. U 2012. jednoj žrtvi trgovine ljudima odobreno je pravo privremenog boravka u Srbiji. 
Nevladine organizacije primećuju skraćenje dužine sudskih procesa, ali sudovi i dalje ne primenjuju sva sredstva kojima bi se mogla izbeći sekundarna viktimizacija žrtava, kao što su video-snimci svedočenja ili čitanje pripremljenih izjava svedoka. 
Vlasti su u saradnji s nevladinim organizacijama sprovele obuku pedeset hraniteljskih porodica kako bi razumeli uticaj traume na razvoj dece žrtava trgovine ljudima i na adekvatan način odgovorili na njihove posebne potrebe. Republička javna tužiteljka potpisala je Memorandum o razumevanju s nevladinom organizacijom posvećenom borbi protiv svih oblika trgovine ljudima s ciljem da se poboljšaju usluge koje se pružaju žrtvama trgovine ljudima i da se unaprede operativne procedure koje se odnose na suzbijanje fenomena trgovine ljudima. 
Vlasti su odredile tužioca za svaku kancelariju kao kontaktnu tačku u slučajevima trgovine ljudima i kao nekog ko bi sarađivao sa pružaocima usluga žrtvama u cilju što bolje zaštite njihovih prava. Pojedine žrtve bile su kažnjene zbog radnji koje su neposredno proistekle iz trgovine ljudima. U jednom slučaju sud je prepoznao da je žrtva radne eksploatacije pod prinudom izvršila krivično delo, dok joj je sud u Novom Sadu dosudio kaznu zatvora za krađu u trajanju od godinu dana. Jedna nevladina organizacija navela je da analiza sudskih spisa pokazuju da se u nekoliko presuda za prostituciju pominje upotreba sile; međutim, ovi slučajevi nisu prepoznati kao slučajevi trgovine ljudima. 
Deca primoravana na prosjačenje često su kažnjavana za manje prestupe, umesto da im se pruži zaštita za žrtve trgovine ljudima.
Prevencija
Vlasti su nastavile da rade na sprečavanju trgovine ljudima kroz javne kampanje, informišući preko plakata u javnom prevozu mlade ljude o opasnostima trgovine ljudima, sponzorišući takmičenje u osmišljavanju plakata, uz međunarodnu pomoć, kako bi podigli svest ljudi o ovom problemu. 
Vlasti i dalje održavaju posebnu telefonsku liniju preko koje policija prikuplja dojave o trgovini ljudima. I mada načelnik granične policije kao nacionalni koordinator radi na suzbijanju trgovine ljudima, njegova pozicija mu ne omogućava da utiče na rad drugih ministarstava. U saradnji s nevladinim organizacijama i drugim važnim činiocima razvijena je nova nacionalna strategija za suzbijanje trgovine ljudima za period 2013-2018; plan još nije bio usvojen na kraju perioda na koji se izveštaj odnosi. 
Srpski predstavnici u mirovnim misijama učestvovali su u obaveznoj obuci iz suzbijanja trgovine ljudima pre nego što su razmešteni na svoje pozicije.
Ambasada Sjedinjenih Država u Beogradu