Projekat: Unapređivanje prevencije, zaštite i integracije žrtava trgovine ljudima
27Jul2014

Sve više žrtava radne eksploatacije

>
Za prvih šest meseci ove godine u Srbiji je indentifikovano 86 žrtava trgovine ljudima od kojih su čak 75 žrtve radne eksploatacije, prenosi Tanjug. Direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić objašnjava da je ove godine primat preuzela radna eksploatacija i da su žrtve trgovine ljudima domaći državljani, a ne stranci.Podsetivši da su prošle godine identifikovane 92 žrtve, Kljajevićeva kaže da su među 86 žrtava i osobe koje nisu bile eksploatisane, ali su bile u fazi regrutovanja ili transporta do mesta eksploatacije. Prema njenim rečima, čak 75 od identifikovanih 86, žrtve su radne eksploatacije. ''Imamo drastičan pad, u odnosu na prethodne godine, drugih vidova eksploatacije na koje svega otpada 11 žrtava. To su uglavnom žrtve seksualne eksploatacije, ali i žrtve prosjačenja'', rekla je Kljajić. 
Kako je istakla, interesantno je i to što se u odnosu na prošlu godinu smanjio broj otkrivenih žrtava prinudne udaje, međutim, upozorava da to ne znači da njih ima manje, nego da ove godine prednjači problem radne eksploatacije. 
''Sve do ove godine najviše je bila zastupljena seksualna eksploatacija čije su žrtve žene i devojke. Sada se trend značajno menja'', rekla je Kljajić dodajući da je trafiking nešto sa čime se država susreće i na šta još uvek nema adekvatan odgovor. 
Upozoravajući da ovih dana Centru pristižu prijave o srpskim građanima koji su eksploatisani negde u inostranstvu i koje je potrebno identifikovati, te da cifra značajno raste, ona je istakla da svetski trendovi pokazuju da Srbija postaje slična azijskim i afričkim zemljama gde dominira upravo radna eksploatacija, za razliku od Evrope i južne i severne Amerike gde je dominantna seksualna eksplatacija.
''Žrtva trgovine ljudima postaje se na najrazličitije načine. Nažalost može se zaključiti da su oni koji pronalaze žrtve vrlo kreativni i stalno menjaju načine i taktike'', rekla je Kljajić dodajući da se pri tome koriste oglasi, ali i interno međusobno obaveštavanje ljudi. 
Neko ko je išao da radi u inostranstvo obično bude obavešten i pozove svoje poznanike da krenu sa njim, objašnjava ona podsećajući na poslednji slučaj u Sočiju gde su građani za posao saznali putem radio emisije. 
''Kada je radna eksplotacija u pitanju sve žrtve su eksploatisane u inostranstvu. Za sada imamo samo indentifikovane žrtve koje su negde eksploatisane u oblasti građevinarstva i to uglavnom Rusiji i Belorusiji, a prema nekim našim nezvaničnim saznanjima i u zemljama zapadne Evrope, imamo prisutnu radnu eksploataciju i to na poljoprivrednim dobrima'', rekla je Kljajić dodajući da se u nekim zemljama može govoriti i o radnoj eksploataciji u tekstilnoj industriji, kao na primer u Kini. 
Prema njenim rečima, identifkovane žrtve su uglavnom radno sposobni građani koji žele da zarade, a koji u Srbiji ne mogu da obezbede minimum egzistencije, ali i koji bi se i nakon lošeg iskustva ponovo odvažili na takav put. 
Jedan od načina da se građani zaštite je da se, pre nego što se odluče na rad u inostranstvu, u NVO Astra informišu o poslu. Predstavnica Astre Elena Krsmanović kaže da je ta organizacija godišnje ima oko 3.000 poziva. ''Ne javljaju nam se samo Astrini klijenti već i građani koji su zainteresovani za rad u inostranstvu ili promenu posla kako bi im sos konsultatkinje pomogle da provere poslovne ponude. Oko trećine poziva su preventivni pozivi'', rekla je Krsmanović. Prema njenim rečima, proveravaju se ponude za Nemačku, Austriju, Rusiju gde se uglavnom radi o novčanim prevarama, ali neretko se iza takvih ponuda krije i trgovina ljudima. Bilo je i ponuda za Katar i Ujedinjene Arapske Emirate uglavnom u ugostiteljskim delatnostima, kaže Krsmanović dodajući da se ponegde radilo o prevarama, ali i da su ljudi odlazili bez negativnih iskustava.
Centar za istraživanje javnih politika u saradnji sa Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima a uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sprovodi projekat usmeren na prevenciju u tri opštine u kojima je u prethodne dve godine zabeležen porast broja žrtava trgovine ljudima. Nalazi ce biti dostupni u novembru 2014.