Projekat: Unapređivanje prevencije, zaštite i integracije žrtava trgovine ljudima
26Oct2014

Sve više žrtava trgovine ljudima

Niš - U Srbiji je od 2000. do 2013. registrovano 739 slučajeva trgovine ljudima, a u odnosu na prošlu godinu, beleži se porast broja žrtava.

Zajedničko delovanje policije, vladinih institucija i nevladinog sektora je najefikasniji način za borbu protiv trgovine ljudima, zaključak je tribine "Umreženi protiv trgovine ljudima" koja je protekle nedelje održana u Nišu, povodom 18. oktobra Dana borbe protiv trgovine ljudima. Cilj ove tribine bio je definisanje problema i uloge ovih organizacija u njegovom rešavanju.



Prema podacima kojima raspolaže NVO Centar za devojke u Srbiji je od 2000. do 2013. godine registrovano 739 žrtava trgovine ljudima. Od toga samo u 2013. otkrivene su 92 žrtve, dok je u prvoj polovini 2014. godine registrovano 88 slučajeva. Ovo su podaci koje NVO Centa za devojke ističe kao ozbiljno upozorenje i poziv na ozbiljan intersekorski rad.

Od 2000. godine kada je u Srbiji pokrenuto pitanje intenzivne borbe protiv trgovine ljudima ovo krivično delo dva puta je izazvalo promene u Krivičnom zakonu Srbije: prvi put 2003. kada je kao krivično delo trgovine ljudima uvedeno u zakon, a zatim i 2006. godine kada je iz njega izdvojeno krivično delo nedozboljenog prelaska državne granice i krijumčarenje ljudi.

Ključnu ulogu u institucionalnom delovanju protiv trgovine ljudima ima policija. "Naš zadatak je da otkrijemo krivično delo, da otkrijemo izvršitelje i da počinioce privedemo pravosudnm organima", kaže Dušan Klikovac šef odeljenja za suzbijanje krijumčarenja ljudi PU Niš.



"Mi u Policijskoj upravi u Nišu u proteklih 10 godina susretali smo se sa skoro svim oblicima trgovine ljudima. Pored ostalih imali smo prosjačenje, seksualnu eksploataciju, pa čak i krijumčarenje dece radi usvajanja", ističe je Klikovac i naglašava da su svi do sada otkriveni slučajevi trgovine ljudima predati pravosudnim organima i ušli u postupak rešavanja.

On kaže da se broj slučajeva trgovine ljudima povećava s pojavom oglasa na kojima se traže radnici za neke poslove u inostranstvu, pre svih to su građevinski radovi. "Najčešće smo imali radnju eksploataciju na području Ruske Federacije", kaže Klikovac. On ističe da je u poslednje vreme registrovan veći broj ilegalnih imigranata u Srbiji, ali naglašva da to ne spada u krivićno delo trgovine ljudima.



Osim policije, od 2000. godine aktivnu ulogu u borbi protiv trgovine ljudima imaju nevladine organizacije. Prvo je pokrenuta NVO ASTRA, kojoj se 2002. godine priključilo još petnaestak organizaija, a 2004. pojavila se i grupa TINA sa svojom mrežom organizacija.



Tatjana Nikolić iz Centra za devojke ističe da je, s obzirom na činjenicu da je reč o organizovanom kriminalu za njegovo suzbijanje najvažnje koordinisano delovanje. "Na nivou države 2004. organizovana je služba za koordinisano delovanje, a 2012. godine formiran je Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, i sada smo svi u ovoj borbi", kaže Nikolić i napominje da se do skoro državne institucije nisu dovoljno oslanjale na NVO, ali da je sada nevladin sektor sve više prisutan.


Ona ističe daje uloga nevladinih organizacija u borbi protiv trgovine ljudima veoma važna u procesu informisanja, edukacije i senzibilizacije javnosti, ali i da su one bitan faktor umrežvanja protiv ovog krivičnog dela.



Centri za socijalni rad pre svega su ključni u rad sa žrtvama trgovine i njihovim porodicama. U Nišu je 2013. godine formirana lokalna mreža intersektorske saradnje u borbi protiv ove kompleksne pojave.



Centar za socijalni rad je koordinator ove saradnje a u njoj učestvuju zdravstvene institucije, pravosudni organi, pravni fakultet, i više nevladinih organizacija sa teritorije grada.



"Cilj nam je efikasno i blagovremeno zbrinjavanje žrtava trgovine, kao i jasna podela uloga i odgovornosti u postupku prevencije i zaštite žrtava", ističe Javorka Ranđelović, pomoćnica direktora Centra za socijalni rad u Nišu.

B92

Foto: Freeimages