Projekat: Formalne i neformalne mreže u ruralnim oblastima

03Nov2014

Kad država deli besplatne savete

Državne savetodavne službe bi u ovom trenutku trebalo da igraju ključnu ulogu u osnaživanju proizvođača koji žive u agrarno nerazvijenim delovima Srbije i kojima su preko potrebni besplatni saveti. To međutim nije slučaj. Tehnološki najnapredniji paori uglavnom plaćaju savete privatnih službi.

Za jačanje prosečnog srpskog seljaka trenutno su presudne dve stvari – koliko para će dobiti od države i da li u lokalnoj poljoprivrednoj službi ima iskusnog stručnjaka koji će mu davati prave savete, jer što je edukovaniji, imaće i veće prinose.

Na prvi uslov ne treba baš mnogo da računa s obzirom da nadležni uporno najavljuju smanjenje subvencija, a možda i premija za mleko.

Druga stavka takođe treba da ga brine jer bi savetodavnoj službi štošta imalo da se zameri – na nedovoljnoj stučnosti, što često savete daju samo telefonski, što su im prioritet određeni proizvođači…

U Srbiji trenutno postoje 34 poljoprivredne savetodavne i stručne službe u kojima radi oko 250 savetodavaca.

Alternativa državnim su privatne službe kojih u Srbija ima svega desetak, a njihove usluge uglavnom koriste ozbiljni poljoprivredni proizvođači koji su spremni da plate koliko treba da bi dobili najbolju edukaciju.

Sve dok je ovakva konstalacija odnosa u kojoj su državni saveti za džabe, a privatni skupi, sagovornici agronewsa tvrde da nema osnova za širu raspavu na temu da li Srbiji trebaju privatne ili javne poljoprivredne službe.

Mesta na tržištu ima za sve jer bi državne službe trebalo da odigraju značajnu ulogu u onim delovima Srbije gde su nerazvijenim proizvođačima potrebni saveti kako bi ojačali, a privatne službe da bitku biju na tržištu velikih igrača.

Međutim, najveći problem trenutno se sastoji u tome što državni savetnici ne doprinose jačanju malog seljaka, a često su nelojalna konkurencija i privatnim kada država, ali i neke međunarodne organizacije raspisuju tendere za obavljanje raznih poslova u poljoprivredi.

Izlaz iz ovog problema trenutno se ne vidi, jer država, kako tvrde upućeni, nema rešenje kako da  sistem poljoprivrednih službi postavi na noge, a tome u prilog govori potpuni debakl državnih savetodavaca kada je Srbiju tresla afera afltoksin, jer oni nisu informisali proizvođače mleka o datom problemu.

Seljaci da plate porez ako hoće besplatan savet

Stručnjak za voćarstvo Mihajlo Nikolić tvrdi za agronews da je bolji pristup državnih savetodavaca proizvođačima trenutno jedini način da se nešto više uradi na osnaživanju seljaka.

”Ljudi im veruju jer poznaju svako selo, mogu da budu mobilni i jedini neposredni put kvalitetnog prikaza struke jeste preko tih zavoda. Međutim, savetnici bi trebalo stalno da idu na predavanja, edukacije što nije slučaj“, objašnjava profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i dodaje da je prednost ovih zavoda u tome što za njihovo osavremenjivanje ne mora da se izdvajaju značajna sredstva iz budžeta.

Za kupovinu terenskih vozila bi prema njegovim rečima bilo dovoljno da seljaci počnu da plaćaju neki minimalni porez na zemlju od koga su bez razloga oslobođeni. On dodaje i jedan od bitnih preduslova za usavršavanje ovih službi da se savetodavci ne postavljaju po partijskoj liniji, što trentuno nije slučaj.

”Tek kada manji ojačaju, biće više prostora za privatne službe“, tvrdi Nikolić koji objašnjava da je neralno očekivati od nekog proizvođača voća koji obrađuje pola hektara da traži savet koji mora da plati kad već ima nekog u državnom zavodu.

Sa njim se slaže i proizvođač jagoda Čeda Nikolić koji kaže da ponekad koristi savete službe koja radi u njegovom kraju i ocenjuje da može da bude od koristi.

”Mislim da ljudi nisu svesni koliko bi im značilo da pozovu nekog da ih posavetuje, pogotovo što ih to ništa ne košta. Postoji mnogo stvari na koje ti ljudi mogu da daju odgovor, i oko položaja za sadnju, sadnog materijala, đubrenja…. Te službe nisu dovoljno iskorišćene“, kategoričan je ovaj proizvođač iz valjevskog kraja.

Aflatoksin i rđa na pšenici…

Privatni savetodavac Farkaš Florian tvrdi da državne poljoprivredne službe Vojvodine nemaju zadovoljavajući nivo usluge, a u prilog tome govori činjenica da on radi sa 35 gazdinstava.

”Svi oni imaju na raspolaganju i državnog savetodavca, ali plaćaju mene. Razvijeni poljoprivrednici se u Vojvodini ne oslanjaju na državni sektor“, kategoričan je Florian.

On tvrdi da gro prozivođača iz Vojvodine koristi savete zaposlenih iz raznih semenskih kuća za savete, da je oko 30 odsto proizvođača oslonjeno na privatni sektor, a oko deset odsto na javne službe. On međutim skreće pažnju da postoji i veliki broj malih poljoprivrednika koji iz medija koriste savete.

”Nešto je ipak drugačija percepcija proizvođača u centralnoj Srbiji gde su gazdinstva na nižem tehnološkom nivou, pa je i nivo usluga koje im daju državni savetodavci dovoljan“, ističe ovaj sagovornik agronewsa.

Florian tvrdi da je afera sa aflatoksinom, zatim ovogodišnja pojava žute rđe na pšenici koja je smanjila rod za oko 20 odsto, pokazala da je sistem državnih stručnih službi zakazao kada je najpotrebniji.

”To su problemi koji mogu da se rešavaju samo na nivou sistema. Glavni problem državnih službi je nedostatak kvalitetnih i obrazovnih kadrova“, ističe on.

Florian ocenjuje da će državni sektor biti dominantan još dve-tri decenije, jer je tehnološki nivo srpske poljoprivrede veoma nizak i većina poljoprivrednih proizvođača nema motiv da angažuje privatnog savetodavca.

Florian kaže da državni savetodavac ne može nikada da mu parira jer je u stegama, a to znači da on nema službeni automobil, ima ograničenu potrošnju mobilnog telefona i da se glavna evaluacija njegovog rada sastoji u tome da napiše četiri godišnja kvartalna izveštaja.

”Zato mislim da za privatne službe uvek ima tržište, ali ima mnogo regiona u kojima ljudi nisu spremni da plate i upravo tu bi državna služba trebalo da je došla do izražaja, što se nije dogodilo”, kategoričan je sagovornik iz Vojvodine koji dodaje da ima mesta za sve samo što država ne zna kako da iskoristi ovu svoju službu.

Tatjana Savić Gavrilović iz privatne poljoprivredne službe Agrozem ipak tvrdi da su u Srbiji privatni savetodavci u dosta podređenom položaju u odnosu na državne po više osnova.

Prva suštinska razlika je, kako ona objašnjava, u tome što se državni finansiraju iz budžeta, dok privatni moraju da posluju tržišno, pa su samim tim u velikom zaostatku.

Stoga, kako ona kaže, i ne čudi što će proizvođači više koristiti državne usluge koje su besplatne, dok usluge privatnih savetodavaca koštaju.

Ova sagovornica dodaje i da u Srbiji ima samo par regiona u kojima ne postoje državne službe i kada država raspisuje konkurse, privatni savetodavci mogu samo da računaju na poslove u tim krajevima što je nedovoljno.

Pri tome, ona upozorava da privatni savetodavci nisu u konkurentnom položaju ni kada brojne nezavisne organizacije raspisuju tendere za razne poslove u poljoprivredi jer državne službe plaća država, za razliku od privatnih koji u svoju tržišnu cenu moraju da ukalkulišu troškove svojih zarada, zakupa lokala i ostalih izdataka koje javne službe dobijaju iz budžeta.

Ni savete više nije lako deliti

Direktorka Instituta za primenu nauke u poljoprivredi (IPN) Snežana Janković tvrdi da su državne poljoprivredne savetodavne službe jedini organizovan sistem u Srbiji koji funkcioniše i koji u svakom trenutku daje doprinos.

”Oni rade mnogo toga, prate određen broj odabranih gazdinstava kojima daju savete u proizvodnji, drže radionice, zimske edukativne škole, sistem tržišnih informacija Srbije bez njih ne bi mogao da funkcioniše, rade besplatne analize zemljišta, a doprinos državne savetodavne službe najviše je došao do izražaja nakon poplava i tokom popisa stanovništva“, objašnjava Janković za agronews.

Ona međutim dodaje da savetodavci pružaju savete ne samo odabranim, razvijenim proizvođačima, već bukvalno svakom gazdinstvu kome je pomoć potrebna.

To znači, kako Janković objašnjava, da oko 250 savetodavaca, koliko radi u okviru 34 službe, u toku godine uspe da dođe do oko 90.000 gazdinstava.

”Oni su jedini organizovan sistem i zato ne vidim zašto bi se sistem koji funkcioniše privatizovao. Ako Amerika ima državnu savetodavnu službu, zašto bismo mi težili privatnoj? Privatne službe nemaju ni približno taj kapacitet, često imaju po jednog ili dvoje zaposlenih, tako da ne mogu da se porede, a posla ima i za jedne i za druge, tvrdi ona.

Kao još jednu veoma bitnu razliku, Janković ističe i to što državni savetnici nisu pristrasni pa ne promovišu određene semenske kompanije, dok privatne rade upravo to.

IPN ima ulogu da kontroliše rad državnih savetodavaca i, kako kaže Janković, provere se vrše svaka tri meseca.

”Mi ocenjujemo svakog savetodavca koji ukoliko ne završi sav posao po planu i programu, Ministarstvo poljoprivrede umanjuje sredstva službi, a to automatski znači manje plate”; precizira ona i dodaje da se kod svake isplate dešava da se smanji novac nekoj službi.

Ljubica Bojović, Agronews