Projekat: Formalne i neformalne mreže u ruralnim oblastima
26Dec2014

Zašto je reonizacija korisna agrarna mera?

 

U Srbiji se uzgojem domaćih životinja može baviti svako poljoprivredno gazdinstvo. Međutim, ako žele da gaje ratarske, povrtarske, voćarske i vinogradarske kulture, ubuduće će biti neophodna reonizacija u agraru. To je jedna od najznačajnijih mera u poljoprivredi, kako bi se znalo koju proizvodnju podsticati u kom kraju. 

 

Cilj mera je povećanje konkurentnosti srpske poljoprivrede.Nekada je svaki kraj u Srbiji bio čuven po onome što se u njemu gaji. Tako je Jagodina bila poznata po gajenju ćurana. Danas ih uzgaja samo jedna porodica."Ulaganja su velika, mogu da kažem da mi svi u komšiluku kažu da nema računa, kažu to mnogo jede, ali vrate se pare, koje si uložio", kaže Žarko Ristić iz sela Dragocvet kod Jagodine.Ćurke bi gajilo više poljoprivrednika, kada bi imali veće subvencije i izvozne dozvole. Pre tri decenije, samo u Austriju, godišnje se izvozilo 700.000 ćuraka, tvrde meštani. I dok se ćurke, guske i ostala perad mogu čuvati širom Srbije, ostale poljoprivredne kulture i njihovo gajenje zavise od analize zemljišta.

 

"Prema zakonu o poljoprivrednom zemljištu svaki poljoprivredni proizvođač je u obavezi da jednom u pet godina uradi analizu plodnosti zemljišta. To je jedna krvna slika stanja zemljišta", kaže Boban Marković, direktor Poljoprivredne stručne službe, Smederevo."Trebalo bi da se tačno odrede područja gde će koja kultura da se gaji i da se u te kulture ulaže maksimalno. U Pomoravlju, gde je Morava, gde su plitke podzemne vode, gde postoji mogućnost navodnjavanja tu bi trebalo razvijati intezivno povrtarstvo, jer je to jedna od najprofitabilnijih kultura", kaže Miodrag Simić, stručni saradnik Poljprivredne stanice u Jagodini.

 

Zato je država pri registraciji poljoprivrednog domaćinstva uvela i besplatnu agrohemijsku analizu zemljišta. Već urađena reonizacija vinogradarskih područja u Srbiji pokazala je da se u nekim od njih više isplati bavljenje povrtarstvom."To je nešto najosnovnije, čovek ne može da primeni nikakvo znanje nikakvu prehranu ako ne zna šta sadrži ta zemlja. Posle ovoliko kišnih dana i vremenskih neprilika rezultat kvalitetne pripreme se vidi", kaže Slavoljub Jeremić, Eko Mineral, proizvođač vina.

 

U resornom ministarstvu napominju da su izradom tematskih mapa, utvrđeni tipovi zemljišta u područjima gde se gaji loza, a urađena je i dobra osnova za reonizaciju drugih poljoprivrednih kultura."Država planira da podstiče i subvencioniše proizvodnju voća, maline, kupine, borovnice u Arilju a ne pšenice, ili recimo kukuruza u Vojvodini a ne voćarskih kultura. Bitna je reonizacija poljoprivrednih proizvoda bitna je organizacija i udruživanje poljoprivrednika kako bi smo obezbedili odgovarajući kvantitet proizvoda", kaže Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine.To će, dugoročno gledano, doneti manje troškove poljoprivrednicima koji neće sejati kulture na pogrešnim lokacijama, ali i državi da ne subvencioniše proizvodnju van utvrđenih parcela. Sve to dovelo bi do ušteda u budžetu, dodaju u Ministarstvu poljoprivrede.

 

RTS, Agropress