Projekat: Mapiranje (ne)diskriminacije u sistemu vojnog školstva
01Jul2013

Diskusija o preliminarnim nalazima Centra o udžbenicima u vojnom obrazovanju

Istraživački tim Centra za istraživanje javnih politika je u četvrtak 27. juna na Vojnoj akademiji predstavio preliminarni istraživački izveštaj o tome da li su i kako u vojnom obrazovnom sistemu, u Vojnoj gimnaziji i Vojnoj akademiji, zastupljene teme diskriminacije „ranjivih“ grupa: žena, LGBT, nacionalnih i etničkih manjina i verskih manjina. U proteklim mesecima CENTAR je sproveo kvalitativnu analizu udžbenika i priručnika za ključne društvene predmete na Vojnoj akademiji i u Vojnoj gimnaziji. Ovi nalazi su dopunjeni razgovorima sa maturantima Vojne gimanzije , kadetkinjama i kadetima i intervjuima sa jednim brojem rukovodioca Vojne gimanzije i Vojne akademije, kao i sa profesorima društvenih predmeta. Zatvorenom okruglom stolu su uz saradnike CENTRA prisustvovali predstavnici Vojne gimnazije i Vojne akademije, predavači iz društvenih nauka u ovim institucijama, kao i predstavnici Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Poverenice za rodnu ravnopravnost i Zaštitnika građana.

Okruglim stolom je predsedavao pukovnik Ilija Kajtez, šef katedre za društveno-humanističke nauke Vojne akademije. On je rekao da ranjive grupe nisu u fokusu interesovanja VA jer ti problemi ne zauzimaju značajan prostor u nastavnom planu i programu. Naglašeno je da je vojska tradicionalna institucija i da ne treba očekivati da se menja brže od ostatka društva. Svetlana Đurđević-Lukić, predsednica Centra koja je rukovodila istraživanjem je predstavljajući motive i obuhvat istraživanja rekla da je polazna pretpostavka ta da je obrazovanje arena gde treba da se preslikaju vrednosti koje sadrže brojni u skorije vreme usvojeni anti-diskriminacioni zakoni. Ona je naglasila da i u civilnim udžbenicima ima mnogo problema na koje je već ukazano u drugim, komplementarnim istraživanjima, a pošto je u toku proces ujednačavanja standarda civilnog i vojnog obrazovanja, a vojnoobrazovni sistem je znatno manji i time fleksibilniji, pravi je trenutak za sagledavanje mesta problematike (ne)diskriminacije i u materijalu koji se koristi u nastavi unutar ovog sistema.

Jelena Radoman, koordinatorka projekta i koautorka istraživanja je predstavila ključne istraživačke nalaze. Ona je istakla da diskriminacija nije prepoznata kao relevantna tema kojom se vojno školstvo bavi. Dva su moguća uzroka za to. Najpre, sistem je okrenut ka unutra i bavi se sopstvenom strukturom, a interakcija vojske sa društvom spolja nije prepoznata kao bitna, iako je ova interakcija pojačana kroz skorašnje reformske procese. Takođe, antidiskriminacione mere i brigu o ranjivim grupama je nametnuo tek savremeni društveni kontekst. Analizirani udžbenici na različitim nivoima tretiraju ovu temu, pisani su u različito vreme, i pod različitim ideološkim uticajima. Pozitivni primeri su relativno novi udžbenici kao što su Menadžment ljudskih resursa i Priručnik za Međunarodno humanitarno i ratno pravo. Ona je rekla i da je istraživački tim tokom rada došao do rezultata o vrednosnim stavovima učenika, kadeta i kadetkinja. Vojni obrazovni sistem nije ključni faktor koji bi mogao da utiče na formiranje stavova, ali to ne isključuje odgovornost sistema za uticaj na te stavove. Odgovornost je tog sistema da edukuje o tome šta je pravno dozvoljeno a šta pravno sankcionisano ponašanje.

Tokom diskusije istaknuto je da je Ministarstvo odbrane već dosta učinilo na planu rodne ravnopravnosti, kao i da ta institucija nema problema kada je reč o pravima žena u zapošljavanju. Tema rodne ravnopravnosti je dosta prisutna, za razliku od drugih ranjivih grupa. Takođe, pohvaljena je saradnja sa Poverenicom za rodnu ravnopravnost jer Ministarstvo odbrane postupa i po neobavezujućim preporukama ove nezavisne institucije. Na osnovu toga vojska ne treba da bude poslednja institucija u kojoj će se otklanjati društveni tabui jer je jako bitno kada vojska svojim primerom i ugledom koji uživa među stanovništvom demonstrira kako se izlazi u susret institucionalnim i ostalim promenama.

Naročito je bio diskutovan značaj tradicije za održavanje Vojske kao institucije i pitanje kako pomiriti tradicionalne vojničke vrednosti sa poštovanjem prava pojedinaca. Pri tom, najveći otklon unutar sistema je u odnosu prema LGBT populaciji koja i unutar drušva nailazi na najveću socijalnu distancu. Rečeno je da nastavnik ima pravo da iznese svoje mišljenje, ali i obavezu da naglasi da je to njegovo mišljenje, jer inače prelazi u domen vaspitavanja, a uticaj nastavnika u osnovnoj i srednjoj školi je veoma veliki na razvoj stavova. Bez obzira na tradicionalni vojnički etos, zakoni obavezuju svakoga u državi, a udžbenici moraju da se prilagođavaju novousvojenim propisima kojima ne mogu da protivreče. Činjenica da je vojska hijerarhijska institucija koja uspešno sprovodi različite administrativne i druge zahteve ukazuje da ovaj sistem tako ima i velike mogućnosti za integrisanje anti-diskriminatornih normi.

Tokom jula 2013. godine Centrov uži tim u sastavu Svetlana Đurđević-Lukić, Jelena Radoman i Marina Tadić će dopuniti istraživanje analizom materijala za obuku profesionalnih vojnika Vojske Srbije i dodatnom fokus grupom i pripremiti publikaciju sa finalnim nalazima i preporukama.