Projekat: Unapređivanje prevencije, zaštite i integracije žrtava trgovine ljudima
08Mar2015

Građani Srbije najviše traže azil u EU ali ga ne dobijaju

                
     

Evropska komisija ocenila je da su neophodne dalje mere kako bi se očuvao integritet bezviznog režima za zemlje Zapadnog Balkana i odgovorilo na potencijalne zloupotrebe sistema azila Evropske unije. Podaci objavljeni 25. februara ukazuju na stalni rast broja zahteva za azil u EU iz zemalja Zapadnog Balkana a prednjače građani Srbije, koji najviše traže azil ali ga veoma retko i dobijaju. Najveća stopa odobrenih zahteva za azil u 2013. bila je za građane Albanije a najmanja za građane Makedonije. Podaci Komisije ne odnose se na kraj 2014, kada je registrovan ogroman broj nelegalnih prelazaka srpsko-mađarske granice građana Kosova. Evropa je već počela da ih vraća kući.
 

U petom izveštaju o funkcionisanju bezviznog režima sa Srbijom, Crnom Gorom, Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom (BiH) i Albanijom Komisija je istakla da ostaje opredeljena za sistem putovanja bez viza za građane zapadnobalkanskih zemalja.

"Koristi od vizne liberalizacije veoma su vidljive kada je reč o jačanju kontakta među ljudima i poslovnim prilikama. Međutim, zloupotreba bezviznog režima u vidu traženja azila u EU mora da se reši sistematski i pravilnom rasporedelom sredstava", rekao je evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos. Avramopulos je dodao da izveštaj sadrži niz preporuka za rešenje problema ilegalnih migracija i zatražio punu podršku i angažman svih zemalja učesnica. Preporuke su date i zemljama Zapadnog Balkana i evropskim zemljama u kojima se podnosi najviše zahteva za azil.
 

U izveštaju se navodi da je broj zahteva za azil u EU i zemljama šengena građana pet zemalja Zapadnog Balkana u stalnom porastu i da je 2013. dostignut rekord od 53.705 zahteva. Podaci pokazuju i da je za devet meseci 2014. broj zahteva bio za 40% veći nego u isto vreme 2013. godine. Istovremeno stopa odobravanja azila nastavlja da pada, što ukazuje da je ogromna većina zahteva za azil neosnovana. Za građane Srbije je stopa davanja azila u 2013. bila 2,7%, za građane Crne Gore 3,7% a Makedonije 1% dok je za građane Albanije i BiH bila nešto viša - 8,1% odnosno 5,9%.
 

Građani Srbije predstavljaju najveću grupu među tražiocima azila iz pet zemalja Zapadnog Balkana jer u ukupnom broju zahteva za azil u zemljama EU i šengena učestvuju sa 42%. Slede građani Makedonije i Albanije sa po 21%, BiH sa 14% i Crne Gore sa 2% ukupnog broja zahteva za azil. Najviše zahteva za azil građani sa Zapadnog Balkana daju u Nemačkoj, navela je Evropska komisija u izveštaju.
 

Preporuke
 

Komisija je istakla da svaka zemlja Zapadnog Balkana sa bezviznim režimom mora da pokaže trend smanjenja broja neosnovanih zahteva za azil u članicama EU. U cilju rešenja problema nelegalnih migracija Komisija predlaže zemljama Zapadnog Balkana sa bezviznim režimom da povećaju ciljanu pomoć manjinskoj populaciji, posebno Romima, i da unaprede saradnju i razmenu informacija o upravljanju granicom, migracijama, azilu i readmisiji sa članicama EU, Evropskom komisijom, Fonteksom, Europolom i Agencijom EU za sistem azila (EASO).
 

Takođe se preporučuje da se istraže umešani u ilegalne migracije i kazne oni koji su omogućili zloupotrebu bezviznog režima, ojača granična kontrola uz poštovanje osnovnih prava građana, kao i da se pojačaju kampanje čiji je cilj da se građanima objasne prava i obaveze režima putovanja bez viza.
 

Komisija je i zemljama EU i šengenskog sistema koje najviše pogađa neosnovano traženje azila građana za Zapadnog Balkana preporučila da preduzmu mere da zaustave nelegalne migracije. Među tim merama je i preoblikovanje procedura za zahteve azil iz pet zemalja Zapadnog Balkana npr. uspostavljanjem ubrzane procedure koja omogućava brzu obradu zahteva u doba kada ih je najviše ili za građane određene zemlje.
Predlaže se i obazrivije i selektivnije korišćenje novčanih beneficija kako bi se umanjio finansijski podstrek za tražioce azila.
 

Takođe se evropskim zemljama savetuje da vode informativne kampanje u saradnji sa lokalnim nevladinim organizacijama i lokalnim samoupravama, kao i da se unapredi operativna saradnja i razmena informacija, uključujući preko oficira za vezu, sa vlastima zemalja sa Zapadnog Balkana.
 

Srbija, Makedonija i Crna Gora priključile su se bezviznom režimu EU u decembru 2009. a BiH i Albanija u novembru 2010.
 

EurActiv.rs