Projekat: Romkinje i Romi u Srbiji: Koliko se osećaju bezbedni?
10Dec2013

Važna primena antidiskriminatornih standarda na putu ka EU

Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm (Heinz Wilhelm) je 9. decembra izjavio da će Srbija na svom putu ka Evropskoj uniji biti pažljivo praćena, posebno primena evropskih antidiskriminatornih standarda u borbi protiv diskriminacije. On je ocenio da zakoni EU i Evropska konvencija za ljudska prava Saveta Evrope pružaju efikasan mehanizam za borbu protiv diskriminacije i da je njegova primena od velike važnosti. Na konferenciji o primeni evropskih antidiskriminatornih standarda rečeno je da su zemlje Zapadnog Balkana donosile sveobuhvatne zakone protiv diskriminacije, dok  su evropske direktive usmerene na određenu oblast i ne prenose zabranu na privatno pravo. Na skupu je rečeno i da je Evropski sud za ljudska prava do sada izrekao jednu presudu protiv Srbije zbog kršenja Evropske  konvencije o ljudskim pravima po osnovu zabrane diskriminacije.

Kako se Srbija bude kretala na svom putu evropskih integracija, tako će i detaljna primena antidiskriminatornih standarda biti pažljivo praćena, izjavio je nemački ambasador na konferenciji o primeni evropskih antidiskriminatornih standarda u Palati Srbija. Ova konferencija se, po njegovom mišljenju, održava u pravom trenutku, s obzirom da je 9. decembra u Briselu, u sklopu pripreme pristupnih pregovora Srbije sa EU, počeo bilateralni skrining o poglavlju 23 koje se odnosi na pravdu i osnovna prava. Konferenciju su organizovale Kancelarija za  ljudska i manjinska prava i Nemačka fondacija za međunarodnu pravnu saradnju (IRZ). Vilhelm je ocenio da zakoni EU i Evropska konvencija za ljudska prava  Saveta Evrope pružaju efikasan mehanizam za borbu protiv diskriminacije a  da je od presudne važnosti njihova primena. “Diskriminacija se tiče svih nas kao društva”, istakao je nemački ambasador i dodao da je diskriminacija po  različitim osnovama i dalje prisutna.

Direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović podsetila je da je u junu doneta Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije  koja je, kako je istakla, posebno važna jer će pružiti mogućnost za dalje unapređenje regulative i primenu standarda. Ona je rekla da se u publikaciji o evropskim standardima u borbi protiv diskriminacije, koja je predstavljena na konferenciji, navode najvažniji  antidiskriminatorni standardi, institucije za njihovo sprovođenje i najvažniji  pravni instrumenti Saveta Evrope. Publikacija je pripremljena uz podršku Nemačke fondacije za međunarodnu pravnu saradnju koja pruža podršku državama u tranziciji u oblasti prava.

Rukovodilac projektnih aktivnosti IRZ Štefan Pirner (Stefan Purner) rekao je  da je projekat pokrenut u Crnoj Gori a da je cilj priručnika da pruži praktične  informacije o evropskim standardima u borbi protiv diskriminacije. Državna sekretarka Ministarstva pravde i državne uprave Srbije Gordana  Stamenić kazala je da je Srbija potpisala većinu međunarodnih konvencija i  ugovora o ljudskim pravima i protiv diskriminacije, kao i da su Ustavom Srbije  zajamčena ljudska prava. “Poštovanje i implementacija međunarodnih obaveza i standarda u okviru  evropskih integracija zahteva adekvatnu normativnu regulaciju i pre svega  sprovođenje evropskog antidiskriminatornog prava”, rekla je Stamenić, dodavši da je takođe od važnosti i razviti svest kod građana, uz učešće celokupnog  društva, uključujući institucije i civilno društvo.

Zamenica šefa Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Nadia Ćuk rekla je da države “ne treba samo da poštuju postojanje manjina već i da stvore uslove da one izraze i sačuvaju svoju posebnost”. Ona je izjavila da “U raznolikosti leži naša budućnost”, i dodala da to, ipak, više nije “sponatnai čin” već nešto što je  potrebno regulisati politikama i normama.

Zakoni regiona sveobuhvatni, propisi EU uži

Profesor Pravnog fakulteta u Zenici Zoran Meškić rekao je na skupu da su  zakoni o zabrani diskriminacije zemalja regiona sveobuhvatniji dok se  evropske direktive usredsređuju na jednu oblast. On je ocenio da se u donošenju sveobuhvatnih zakona nekada i malo  preteruje što izaziva otpor prema zabrani diskriminacije jer se stvara osećaj  da je sve zabranjeno. Meškić je ukazao i na pitanje prenošenja zabrane diskriminacije u privatno pravo, što je slučaj u zemljama regiona, poput BiH i Srbije, ali ne i u EU. Prema njegovim rečima, evropske direktivne ne prenose zabranu diskriminacije u građansko pravo, već se odnose na domen pružanja usluga  dostupnih javnosti. Unošenje zabrane u građansko ili porodično pravo predstavlja klizav teren, rekao je Meškić i dodao da bi, na primer, moglo da se postavi pitanje da li bi  kćerka mogla da se pozove na diksriminaciju ako roditelj ostavi testamentom  više sinu.

To, takođe, otvara pitanje na koje razloge bi privatno lice moglo da se pozove  pri činjenju diskriminacije, podsetivši da država obično opravdava  diskriminaciju višim ciljem – zaštitom javnog zdravlja, bezbednosti ili poretka,  dok vrlo retko može da se pozove na ekonomske ralzoge.

Prema Zakonu o zabrani diskriminacije Srbije, neposredna diskriminacija se ne može opravdati.

euractiv.rs