Projekat: Inkluzija Romkinja i Roma u sektor bezbednosti
18Mar2015

Diskriminacija u Srbiji i dalje veoma raširena pojava 


Socijalna isključenost u Srbiji je i dalje veoma raširena pojava, ocenjeno je u godišnjem izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti Nevene Petrušić. U izveštaju za 2014. dostavljenom Skupštini Srbije navodi se da je evidentno da društvenu stvarnost u Srbiji obeležavaju duboko ukorenjeni i rašireni rodni, etnički i drugi stereotipi i predrasude i visok nivo socijalne distance prema pojedinim manjinama. Istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da najveće predispozicije za diskriminaciju postoje u odnosu na LGBT osobe, pripadnike drugih etničkih zajednica i manjinskih verskih zajednica. Takođe je istraživanje u kome su učestvovali predstavnici javne vlasti ukazalo da znatan deo ispitanika ne pravi razliku između diskriminacije i predrasuda, kao ni između mobinga i diskriminacije.

Kako se navodi, u 2014. povereniku je podneto 666 pritužbi, a najviše je bilo onih u kojima je kao osnov diskriminacije navedena nacionalna pripadnost ili etničko poreklo (18%), na osnovu zdravstvenog stanja (14%) i starosnog doba (11%). Više od jedne trećine pritužbi (36%) podneto je zbog diskriminacije u postupku zapošljavanja ili na poslu. Na diskriminaciju organa javne vlasti odnosi se 16% pritužbi a na diskriminaciju prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina 15,6%. U toku 2014. godine poverenica je donela 109 mišljenja, od toga je u 66 slučajeva utvrđena diskriminacija i diskriminatorima su izdate odgovarajuće preporuke.

Najviše pritužbi podneto je protiv pravnih lica i državnih organa.

U izveštaju se navodi da je istraživanje javnog mnjenja pokazalo da najveće predispozicije za diskriminaciju postoje u odnosu na LGBT osobe, pripadnike drugih etničkih zajednica i pripadnike manjinskih verskih zajednica i da je diskriminacija najprisutnija prilikom zapošljavanja.

Istraživanje u kome su učestvovali predstavnici javne vlasti pokazuje da su oni samo delimično upoznati sa antidiskriminacionim propisima, da znatan deo ispitanika ne pravi razliku između diskriminacije i predrasuda, kao ni između mobinga i diskriminacije. Ispitanici iz redova javne vlasti smatraju da predstavnici organa javne vlasti imaju predrasude prema određenim grupama, posebno prema LGBT populaciji, pripadnicima malih verskih zajednica, osobama koje žive sa HIV-om, Romima i deci sa smetnjama u razvoju.

“Zabrinjavajuće je da skoro polovina ispitanika smatra da su diskriminisane grupe same odgovorne za svoj položaj, kao i da je ‘tolerancija različitosti otišla u drugu krajnost i da sada pripadnici manjina imaju više prava nego većinska populacija”, navedeno je u izveštaju. Istraživanje stavova policijskih službenika o diskriminaciji pokazalo je da najmanja socijalna distanca postoji prema siromašnim ljudima, osobama sa fizičkim invaliditetom i izbeglicama, jer policijski službenici smatraju da su ove grupe u nepovoljnijem položaju u odnosu na druge građane. Takođe je istraživanje pokazalo da nešto manje od polovine ispitanih uopšte ne vidi diskriminaciju. “U ovom istraživanju navedeno je da neprepoznavanje suštine diskriminacije vodi ka tome da se ona ne može prepoznati ni u sopstvenim postupcima, što u slučaju rada policije može biti od višestruke štete”, navodi se u izveštaju.

Najveći broj pritužbi upućenih povereniku odnosio se na diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti, a prema istraživanju iz izveštaja socijalna distanca postoji prema Albancima, Romima, Hrvatima i Bošnjacima. Poverenica ocenjuje da je položaj Roma u Srbiji i dalje loš jer su “često izloženi otvorenom i rasprostranjenom govoru mržnje”, a diskriminacija je najizraženija u oblasti obrazovanja, gde su prisutni i slučajevi segregacije romske dece, kod zapošljavanja, zdravstvene zaštite i stanovanja.

Najveći stepen diskriminacije građani pokazuju prema LGBT osobama u Srbiji. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da svaki drugi građanin smatra da je homoseksualnost bolest koju treba lečiti, a više od 80% ne želi LGBT osobe u svojoj porodici.“Velika socijalna distanca, široko rasprostranjena homofobija i transfobija izraz su negativnih stereotipa i predrasuda o LGBT osobama. Pretnje, govor mržnje i otvoreni vidovi nasilja, najčešći su oblici diskriminacije LGBT osoba”, navodi se u izveštaju. Prema istraživanju javnog mnjenja, najveća socijalna distanca je i prema osobama koje žive sa HIV/AIDS-om.

“Ove osobe su izložene diskriminaciji i stigmatizaciji u skoro svim sferama – od tretmana u zdravstvenim centrima, reakcija okoline i porodice, pa do sfere rada i zapošljavanja”, navodi se u izveštaju.

Raspoloživi podaci potvrđuju da su žene u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce u svim oblastima društvenog života, a posebno na tržištu rada, u učešću u odlučivanju, u ekonomskoj sferi i obrazovanju, a prisutan je i fenomen rodno zasnovanog nasilja. Serija istraživanja koju je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja sprovelo u toku 2014. godine pokazala je da rodna ravnopravnost nije dostignuta u Srbiji i da se žene suočavaju sa brojnim problemima u ostvarivanju svojih prava.

“Žene i muškarci u Srbiji formalno imaju jednaka prava, ali istraživanja pokazuju da je ukupni socijalno-ekonomski status žena znatno lošiji u odnosu na muškarce i da postoji dubok jaz između proklamovanih principa i konkretne prakse”, navodi se u izveštaju. Diskriminacija žena prisutna je i u sektoru biznisa, žene zauzimaju tek četvrtinu najviših pozicija odlučivanja u kompanijama, a čine nešto manje od trećine preduzetnika.

Ocenjuje se da je u prethodnom periodu poboljšan normativni okvir i povećana društvena vidljivost osoba sa invaliditetom, ali da su one i dalje u znatno gorem položaju u odnosu na ostale građane i to u oblasti zapošljavanja i obrazovanja, ali i kroz političku nezastupljenost i nasilje kojem su posebno izložene žene sa invaliditetom. Deca sa smetnjama u razvoju i dalje trpe diskriminaciju u obrazovanju, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da praksa pokazuje da osim otpora inkluzivnom obrazovanju, kod pojedinih prosvetnih radnika i strukovnih udruženja veliku prepreku predstavlja i to što se dodatna podrška za dete finansira uglavnom iz budžeta lokalne samouprave.

U izveštaju se navodi i da mladi sa invaliditetom imaju otežan pristup visokom obrazovanju, uprkos uvođenju posebnih mera za upis na visokoškolske institucije, ali da je pozitivno to što pojedine organizacije civilnog društva rade na poboljšanja položaja studenata sa invaliditetom.

Poverenica je ukazala da zakonodavstvo Srbije nije usklađeno sa međunarodnim ugovorima i standardima po pitanju poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom i da je potrebno reformisati zastarele propise kojima je ova oblast regulisana. Diskriminacija na osnovu starosnog doba najčešće se u odnosu na starije građane pojavljuje prilikom pružanja zdravstvenih usluga ili ostvarivanja prava iz oblasti zdravstvene zaštite i u oblasti rada i zapošljavanja. Osim starijih, u Srbiji su diskriminisana i deca. Najdiskriminisanija su deca romske nacionalnosti i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Ova deca najizloženija su diskriminaciji u obrazovnom sistemu, u predškolskim ustanovama i školama.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs