Projekat: Monitoring predsedavanja Srbije OEBS-om
02Oct2015

Nedosledna primena obaveza iz ljudske dimenzije OEBS-a

U Varšavi je od 21. septembra do 02. oktobra održana OEBS-ova najveća godišnja konferencija o ljudskim pravima i demokratiji, posvećena sagledavanju primene obaveza preuzetih u okviru tzv. ljudskoj dimenzije odnosno “treće korpe” OEBS-a.Ljudska dimenzija odnosi se na šire, sveobuhvatno shvatanje bezbednosti u okviru OEBS, koje uključuje i zaštitu i promociju ljudskih prava i demokratskih normi.

Uz 20 sesija, plenarnih ili radnih, na teme iz oblasti osnovnih ljudskih prava i drugih aspekata političkih obaveza koje su u okviru OEBS-a preuzele države članice, vladini i nevladini akteri organizovali su niz pratеćih diskusija na teme aktuelne za delovanje jednog broja članica ili ljudskih prava u regiji OEBS-a u celini. 

S obzirom da Srbija predsedava OEBS-om ove godine, prisustvo predstavnika vlade, nezavisnih tela i nevladinog sektora iz Srbije bilo je primetno. Otvaranje ovog skupa na kome je govorio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić pratio je značajan broj novinara iz Srbije, što međutim ne znači nužno i da je javnost u Srbiji detaljno obaveštena o prirodi ovog skupa i procenama stanja ljudskih prava u regionu. Tako na primer o diskusiji o procesu samoevaluacije – procene ispunjavanja obaveza iz ovog domena u Srbiji, što je Srbija kao predsedavajuca prihvatila da uradi po modelu prethodnog Svajcarskog predsedavanja, nisu bili obavešteni ni učesnici ove konferencije iz raznih stručnih tela OEBS i nevladinog sektora, a kamoli novinari.

Koordinaciona grupa organizacija civilnog drustva za monitoring ispunjavanja obeveza OEBS u oblasti ljudske dimenzije u zemlji predsedavajuceg,  koju čine Helsinški odbor za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava- JUKOM, naš Centar za istraživanje javnih politika, Fond za humanitarno pravo i Forum za etničke odnose, učestvovala na niz diskusija i nastavila kontakte sa Platformom za građansku solidarnost, stručnim telima OEBS-a i bilateralnim akterima. Na konferenciji su učestvovale Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava, Svetlana Đurđević-Lukić, direktorka Centra, Jelena Krstić iz Fonda za humanitarno pravo i Milena Vasić iz JUKOM. One su pratile panele iz oblasti koje je civilno društvo u Srbiji označilo kao prioritetne u ovom kontekstu, i govorile na teme iz sopstvene eksperize. Tako je predstavnica Fonda za humanitarno pravo izlagala na diskusiji o pitanju nestalih. Direktorka Centra izlagala je na događaju organizovanom povodom problema potpirivanja medijske propagande, i na predstavljanju procesa samoprocene situacije u Srbiji sa stanovišta obaveza u okviru OEBS-a.    

Civilno društvo prepoznato je u brojnim dokumentima kao partner tela OEBS u obezbeđivanju poštovanja obaveza iz ljudske dimenzije u državama učesnicama, a njegove organizacije kao značajni unutrašnji akteri kojima treba omogućiti nesmetano delovanje. Međutim, primetna je bila zabrinutost nevladinih organizacija povodom smanjivanja prostora za delovanja civilnog društva u nizu zemalja članica. Postoji jaz između deklarativnog povećanja prostora za delovanje organizacija civilnog društva uokviru OEBS-a i suštinskog minimalnog uticaja na jedan broj zemalja članica da taj prostor zaista otvore za predstavnike civilnog društva, u pojedinim ili svim oblastima ljudske dimenzije. Heterogenost političkih kultura i postojenje niza strukturalnih razlika među zemljama članicama stoga ne dopušta generalnu ocenu o primeni preuzetih obaveza u regionu  OEBS-a.

Uz ideološko zaoštravanje koje je na delu među značajnim brojem država učesnica, odnosno na oživljavanje geopolitičke matrice u sagledavanju bezbednosti u regionu i s tim povezanih podela, problemi u pogledu ostvarivanja pojedinih obaveza vezanih za ljudska prva i akcione planove OEBS-a u ovoj oblasti postoje u nekim članicama EU. Posebno upečatljiva je bila diskusija o odnosu policijskih struktura prema Romima sa primerima koje su izneli predstavnici nevladinih organizacija iz Slovačke, Mađarske i Rumunije.

U pogledu delovanja Srbije kao predsedavajuće u prvih devet meseci 2015. godine nameće se utisak da je prepoznata potreba saradnje sa organizacijama civilnog društva, ali da doprinos koji one mogu dati nije sagledavan kao prioritetan, uključujući i usled finansijskih i kadrovskih ograničenja koja utiču na predsedavanje. Shvatanje ovog predsedavanja kao posla samo za Ministarstvo spoljnih poslova, u okolnostima kada i za samu spoljnu politiku Srbije nije usvojena strategija niti postoji strukturisan uticaj ekspertske zajednice, udruženi sa kriznim situacijama u Ukrajini, nekontrolisanim migracionim tokovima i brojnim zamrznutim konfliktima, finansijskim, kadrovskim i drugim ograničenjima Srbije, ne ostavljaju mnogo prostora za velika očekivanja.

S. Đurđević-Lukić