Bezbednosna i LGBT zajednica diskutovale nalaze istraživanja “LGBT populacija i reforma sektora bezbednosti”

Okrugli sto o nalazima upravo objavljenog istraživanja “LGBT populacija i reforma sektora bezbednosti” koje je sproveo CENTAR za istraživanje javnih politika, organizovan je u Misiji OEBS u Srbiji 8. decembra 2011. Otvarajući skup, Dajana Faloni, rukovodilac Odeljenja za demokratizaciju u Misiji, istakla je da ovaj projekat predstavlja novi ugao gledanja na procese u okviru reforme sektora bezbednosti u Srbiji, a bavi se temom koja je aktuelna i u zemljama sa dugogodišnjom demokratskom tradicijom. Dr Vladimir Bilandžić, moderator skupa, naglasio je da je istraživanje svakako novina i u regionalnom, balkanskom okviru.

U diskusiji o interpretaciji nalaza istraživanja i o mogućim koracima u unapređenju komunikacije između „bezbednosne“ i LGBT zajednice u Srbiji učestvovali su predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, organizacija Gej-strejt alijansa, LABRIS, Gayten-LGBT i Ženski prostor, kao i pojedini LGBT aktivisti, odnosno svi akteri koji su bili uključeni i u ranije faze istraživanja. Istraživanje je ključni deo projekta „Ranjive grupe i reforma sektora bezbednosti: LGBT studija slučaja“, koji CENTAR za istraživanje javnih politka sprovodi uz podršku Odeljenja za demokratizaciju  Misije OEBS u Srbiji.

Svetlana Đurđević – Lukić, koordinatorka istraživanja, predstavila je organizaciju pod čijim okriljem je istraživanje rađeno i objasnila glavne motive bavljenja temom stavova seksualnih manjina o reformama sektora bezbednosti u Srbiji. Ona je istakla nameru Centra da sagleda  procese reforme u tom sektoru ne više u post-konfliktnom, niti u tehnokratskom kontekstu, već sa stanovišta ljudske bezbednosti, odnosno doprinosa reformi ličnoj bezbednosti pojedinaca. Stoga je bilo važno sagledati da li reforme koje se sprovode u ministarstvima koja su bila predmet ovog istraživanja imaju uticaj na poboljšanje lične bezbednosti jedne manjinske i ranjive grupe, i na njihovu percepciju o promenama u tim institucijama. Budući da se radi o dvema zajednicama – bezbednosnoj i LGBT zajednici - koje često još uvek u zasebnim diskursima interpretiraju iste događaje, očigledna je potreba za uspostavljanjem bolje komunikacije između njih, što je bio i jedan od ciljeva projekta. Ovaj okrugli sto je dodatna prilika za dijalog dve zajednice i sagledavanje njihovih različitih percepcija i stavova. Istraživanje je uspostavilo polaznu tačku koja omogućava dalje praćenje dinamike odnosa, a predlozi kako do unapređenja dijaloga doći takođe su sadržani u publikaciji, u vidu niza preporuka.

Marija Radoman, doktorantkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskg fakulteta u Beogradu,  predstavila je metodologiju primenjenu u istraživanju i postupak tumačenja i obrade dobijenih nalaza. Fokus grupe su izabrane kao najpodesniji metod za dobijanje podataka o tumačenjima i opažanjima LGBT populacije o vlastitoj bezbednost i delovanju institucija sektora bezbednosti. Istraživački tim je obavio pet fokus grupa, tri u Beogradu i po jednu u Nišu i Novom Sadu, u kojima su učestvovali aktivisti/kinje ali i neaktivisti/tkinje.

Jelena Radoman, vodeća istraživačica na projektu, predstavila je glavne nalaze sprovedenog istraživanja. Prvi nalaz je da pripadnici LGBT populacije nemaju veliko poverenje u institucije sektora bezbednosti, ali ni u ostale državne institucije, niti opažaju da reforme koje sprovode ova dva ministarstva, a o kojima inače zapravo malo znaju, imaju direktne pozitivne posledice u pogledu unapređenja njihove lične bezbednosti. Tri glavna uzroka nepoverenja su: prethodno iskustvo sa institucijama, uključujući tu i pravosudni sistem, percepcija o opterećenosti ovih institucija zloupotrebama u prošlosti, ali i političke poruke koje  pojedini predstavnici ovih institucija šalju, a koje LGBT zajednica ne tumači kao potpuno beskompromisne kada je reč o zaštiti njihovih prava. Drugi glavni nalaz je da pripadnici LGBT zajednice opažaju da im je bezbednost ugrožena, i to pre svega fizička bezbednost, pri čemu postoje razlike između iskustava i stavova aktvista/kinja LGBT organizacija i neaktivista/kinja, kao i onih koji žive i rade u Beogradu i onih koji su u manjim sredinama u unutrašnjosti.

I predstavnici dva ministarstva i predstavnici LGBT populacije složili su se sa istraživačkim timom da je potrebna bolja komunikacija između dve zajednice. Predstavnici MUP očekuju da LGBT organizacije treba da iniciraju kontakt i da služe kao spona između njih i šire LGBT zajednice koja se ne obraća institucijama. To je takođe bila jedna od preporuka istraživačkog tima koja je ocenjena kao važna za budući rad institucija i bezbednost LGBT populacije. Kako se grupa preporuka istraživačkog tima odnosi na poboljšanje normativnog okvira koji bi na bolji način ponudio zaštitu LGBT populacije od diskriminacije, kako uopšteno tako specifično i u radu sektora bezbednosti, diskusija se vodila i oko aktuelnih  zakonskih rešenja anti-diskriminacionih zakona ali i pripreme Zakona o slobodi okupljanja i iniciranih izmena Krivičnog zakonika kako bi se uvela kategorija „zločina iz mržnje“. Uvođenje „zločina iz mržnje“ bi omogućilo i bolje identifikovanje i sistematsko praćenje napada i diskriminacije LGBT populacije, što je takođe jedna od iznetih preporuka, buduci da MUP može da vodi jedino identifikaciju zločina prema krivičnim delima onako kako ih prepoznaje Krivični zakonik.

Predstavnici MO i Vojske Srbije su istakli da normativni okvir njihovog rada strogo zabranjuje bilo kakav vid diskriminacije, kao i da do sada nije bilo prijavljenih slučajeva diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije organima unutrašnje kontrole.

Predstavnici MUP-a su naglasili da pripadnici policije već prolaze kroz obuke senzibilizacije za potrebe i specifičnosti LGBT zajednice, kao i da su članovi organizacionog odbora za pripremu Parade ponosa 2011. godine dobili podršku i saradnju MUP-a u svim njihovim aktivnostima koje su prethodile danu za koji je Parada bila planirana.

Pripadnici LGBT zajednice su istakli da postoje suptilne metode diskriminacije i zastrašivanja koje nisu uvek vidljive i očigledne, ali ih LGBT populacija oseća. Aktivisti su naveli neke slučajeve zastrašivanja u kojima su očekivali konkretniju podrsku i zastitu. U ovoj zajednici  incidenti se dugo pamte i imaju uticaj na produženo održavanje nepoverenja u institucije koje inače smatraju tradicionalnim. Na osnovu pitanja postavljenih predstavnicima oba ministarstva prozilazi da su pripadnici LGBT populacije, uprkos postojećim zakonskim rešenjima, ipak nesigurni povodom toga kako ove institucije tretiraju gej muškarce i lezbejke koje obelodane svoju orijentaciju.

Predstavnici oba ministarstva su naglasili svoju otvorenost za dalju saradnju, a predstavnici Ministarstva odbrane su podržali i preporuku za održavanje zajedničkih radionica. Načelno je podržana i ideja da se promocija istraživanja održi i u Nišu, u kome se, prema nalazima istraživanja, LGBT zajednica oseća diskriminisano i nebezbedno.

Istraživanje, u kome je učestvovala i Branka Anđelkovic, programska direktorka Centra,  biće predstavljeno široj javnosti 20. decembra u Medija centru u Beogradu, od kada će biti dostupno i na ovom sajtu.