Tekst konkursa
FOND SVETLANA ĐURĐEVIĆ LUKIĆ
– VII NAGRADNI KONKURS –
2023. GODINA
Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) raspisuje sedmi godišnji poziv za studente osnovnih, specijalističkih, master i doktorskih studija za učešće u nagradnom konkursu fonda „Svetlane Đurđević Lukić“. Radove je potrebno dostaviti do 30. septembra 2023. godine.
Organizovanje nagradnog konkursa predstavlja istovremeno promociju ljudske bezbednosti kao centralne teme istraživačkog interesovanja Svetlane Đurđević Lukić (1963-2016), jedne od osnivačica Centra za istraživanje javnih politika i njegove prve direktorke.
Imajući u vidu da je istraživanje pitanja rasprostranjenosti i zloupotrebe vatrenog oružja bilo predmet ekspertize Svetlane Đurđević Lukić i brojnih istraživača i istraživačica CENTRA, a u kontekstu masovnih ubistava koja se dogodila u Srbiji, teme ovogodišnjeg konkursa su usko povezane sa pitanjem oružja, bezbednosti obrazovnih ustanova i dece.
Kako bismo konkretnije usmerili vaše istraživačke radove, definisali smo oblasti koje treba da posluže kao smernice za konkretizaciju vaših tema. Vaši radovi mogu da odstupe od smernica, ali je potrebno da budu u skladu sa fokusom ovogodišnjeg konkursa. Teme konkursa su pažljivo odabrane kako bi bile u kontekstu koncepta ljudske bezbednosti i izazovnih problema sa kojima se naše društvo suočava. Molimo vas da izaberete jednu od sledećih tema:
Rasprostranjenost lakog i malokalibarskog oružja: Istražite problem širenja lakog i malokalibarskog oružja u našem društvu i povežite ga sa slučajevima masovnih ubistava u Srbiji. Razmislite o mogućim rešenjima kako smanjiti rizik i povećati bezbednost građana.
Bezbednost u školama: Analizirajte pitanje bezbednosti u našim školama, posebno usmereno na incidente povezane sa zloupotrebom vatrenog oružja. Razmislite o merama prevencije i modelima za unapređenje bezbednosti đaka, nastavnika i osoblje škola.
Vršnjačko nasilje: Ispitajte fenomen vršnjačkog nasilja i njegov uticaj na bezbednost đaka. Razmislite o tome kako zajedno možemo izgraditi bezbedno i podržavajuće okruženje za sve učenike.
Rodni aspekt bezbednosti: Analizirajte zabrinjavajuće statistike koje pokazuju da sve više žena svake godine bude ubijeno u porodično-partnerskom nasilju. Razmislite o načinima na koje društvo može raditi na prevenciji ovog nasilja, a posebno u kontekstu zloupotrebe vatrenog oružja u porodično-partnerskom odnosu.
Svi radovi treba da budu originalni, temeljno istraženi i napisani na akademski korektan način. Takođe, očekujemo da svaki rad bude u kontekstu koncepta ljudske bezbednosti i da pruži značajan doprinos razumevanju i rešavanju problema sa kojima se naše društvo suočava.
Preporučena literatura za svaku temu:
Rasprostranjenost lakog i malokalibarskog oružja:
Belić, D. (2018). Small Arms and Light Weapons Proliferation: Current Trends and Future Challenges. Journal of Security Studies, 25(3), 45-60.
Global Firearms Holdings and Trafficking. United Nations Office on Drugs and Crime. (https://www.unodc.org/unodc/en/firearms/index.html)
Jelena Šapić i Filip Stojanović, Građani na straži: Lokalni pristup u smanjivanju rasprostranjenosti oružja, Centar za istraživanje javnih politika, Beograd, novembar 2017. Dostupno na: https://publicpolicy.rs/publikacije/e6a448d648050d561268d0160e9ea68ecec27f63.pdf
Bezbednost u školama:
Muschert, G. W. (Ed.). (2019). School Shootings: Mediatized Violence in a Global Age. Emerald Publishing Limited.
Twemlow, S. W., & Sacco, F. C. (2013). School shootings: Police organization and preparation. International Journal of Police Science & Management, 15(1), 48-60.
Veći broj publikacija o temi bezbednost u školama - https://fb.bg.ac.rs/o-fakultetu/izdavacka-delatnost/projekti/obrazovanje-i-bezbednost/
Vršnjačko nasilje:
Milica Skočajić i Filip Stojanović, Mladi i vršnjačko nasilje: kako od pasivnih posmatrača stvoriti agilne grđane?, Centar za istraživanje javnih politika, Beograd, jul 2019. Dostupno na: https://publicpolicy.rs/publikacije/aafc9482510e33ed0c92499429ed5e7cf1825740.pdf.
Olweus, D. (1993). Bullying at school: What we know and what we can do. Wiley-Blackwell.
Nocentini, A., & Menesini, E. (2016). Cyberbullying definition among adolescents: A comparison across six European countries. Cyberpsychology, Behavior, and Social Networking, 19(2), 34-40.
Rodni aspekt bezbednosti:
Spasić, D., & Tadić, M. (2017). Zloupotreba oružja i rodno zasnovano nasilje. Dostupno na: https://publicpolicy.rs/publikacije/dfc34db7ac4716d34a86798a0c8096e4e235ec75.pdf.
United Nations Office on Drugs and Crime. (2019). Global Study on Homicide: Gender-related Killing of Women and Girls. (https://www.unodc.org/documents/data-and-analysis/GSH2019/GSH19_Gender-related_killing_of_women_and_girls.pdf)
García-Moreno, C., Jansen, H. A., Ellsberg, M., Heise, L., & Watts, C. H. (2006). Prevalence of intimate partner violence: Findings from the WHO multi-country study on women's health and domestic violence. The Lancet, 368(9543), 1260-1269.
Na konkursu mogu da učestvuju svi zainteresovani studenti osnovnih, master, specijalističkih i doktorskih studija koji su zainteresovani za teme iz oblasti ljudske bezbednosti.
Neophodan kriterijum za učešće je da kandidatu/kandidatkinji studentski status ne ističe do 15. marta 2024. godine, jer se stipendije isplaćuju počevši od dodele nagrada u naredna dva odnosno tri meseca. Pri dostavljanju radova potrebno je da se dostavi i overena potvrda fakulteta o studentskom statusu kandidata/kandidatkinji
Najbolja dva rada (jedan rad iz kategorije osnovnih studija i jedan rad iz kategorije studija drugog stepena), biće nagrađeni tromesečnom, odnosno dvomesečnom stipendijom. Kao i ranijih godina, i ove godine naš konkurs podržava Odeljenje za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji.
Uputstvo za tehničku pripremu rada za nagradni konkurs „Svetlana Đurđević Lukić“
Radove za učešće na nagradom konkursu Fonda „Svetlana Đurđević Lukić“ potrebno je dostaviti prema navedenim uputstvima. Rukopisi koji nisu sačinjeni prema navedenim uputstvima neće biti uzeti u razmatranje.
Radovi se dostavljaju na srpskom jeziku, latiničnim pismom. Strana imena i pojmovi navode se u srpskoj transkripciji po pravilima Pravopisa srpskog jezika Matice srpske (sedmo izdanje, 2016. godina). Pri prvom navođenju stranog imena ili pojma u zagradi je neophodno navesti iste u originalu. Izuzetak od ovog pravila predstavljaju latinski termini, koje je neophodno pisati u originalu.
Obim rada ne treba da bude duži od 3000 reči, pri čemu u navedeni obim nisu uračunati sažeci, reference i prilozi.
Radovi se dostavljaju u Microsoft Word-u (sa .doc ili .docx ekstenzijom), A4 formatu (210x297) stranice, sa marginama 2,5 cm (sve margine) i obostranim poravnanjem (Justified), u fontu Times New Roman, veličina slova 12, sa proredom od 1,5.
Prva stranica rada treba da sadrži naziv članka, ime i prezime autora i njegovu punu afilijaciju (npr. Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti). Zvezdicom označiti autora koji je određen za korespondenciju i u fusnoti navesti podatke o kontaktu (e-mail). Zatim sledi naslov rada koji se piše velikim, bold slovima. Naslov rada mora jasno da upućuje na problem/predmet koji se u tekstu razmatra; ukoliko je potrebno, podnaslovom se može bliže odrediti prostorno-vremenski, društveno-istorijski, disciplinarni, teorijsko-metodološki kontekst u kojem se problem/predmet razmatra.
Ispod naslova neophodno sledi sažetak (abstract), na srpskom jeziku, obima do 300 reči (kurzivom), sa ključnim rečima (do pet reči).
Tekst članka može da sadrži najviše tri nivoa naslova. Za naslove prvog nivoa koristiti velika slova (normal) (npr. UVOD), naslove drugog nivoa označavati boldiranim slovima (samo prvo veliko slovo, npr. Koncept ljudske bezbednosti), a naslove trećeg nivoa pisati kurzivom (samo prvo veliko slovo, npr. Izazovi koncepta ljudske bezbednosti u XXI veku). Svi naslovi bi trebalo da budu centrirani i odvojeni od ostalog teksta jednim praznim redom.
Spisak literature navodi se na kraju rada. Spisak treba da obuhvata popis samo onih referenci na koje se kandidati/kandidatkinje pozivaju u tekstu. Napomene (fusnote) mogu da sadrže manje važne detalje, dopunska objašnjenja, naznake o korišćenim izvorima (na primer naučnoj građi) itd., ali ne mogu biti zamena za citiranu literaturu.
Navođenje literature u tekstu treba da bude u skladu sa APA stilom (Publication Manual of the American Psychological Association, 2003). Prilikom navođenja referenci sa jednim autorom daje se ime autora u originalu, npr. (Ejdus, 2012: 32). Ukoliko referenca ima dva autora, oba se navode u tekstu, npr. (Spasić, Tadić, 2017: 38). Ukoliko referenca ima tri i više autora, navodi se samo ime prvog autora i skraćenica „et al.“ npr (Đorđević et al., 2015: 78). Reference se navode u skladu sa APA stilom. Spisak referenci se na kraju rada navodi abecednim redom po prezimenima autora. Nije potrebno stavljati redne brojeve ispred referenci.
Dostavljeni rukopisi prolaze uobičajenu proceduru anonimne recenzije. Da bi rad bio prihvaćen, mora da ima dve pozitivne recenzije.
Radovi koji su u bilo kojoj formi već objavljeni, kao i radovi koji su u proceduri za objavljivanje u nekoj drugoj publikaciji, neće biti prihvaćeni za objavljivanje u Zborniku. Rad koji je prethodno saopšten na naučnom skupu, a nije štampan u izvodu ili u celini, može biti prihvaćen za objavljivanje u Zborniku, s tim da mora da prođe postupak recenzije kao svi ostali radovi.
Prihvatanjem rada za objavljivanje, autorska prava za članak prelaze na Centar za istraživanje javnih politika.
Rukopisi se dostavljaju isključivo elektronskom poštom na e-mejl konkurs@publicpolicy.rs sa naznakom Nagradni konkurs_Ime i prezime_Fakultet_nivo_studija.
Za sve dodatne informacije kontaktirajte nas na: konkurs@publicpolicy.rs ili potražite informacije na sajtu publicpolicy.rs i Facebook stranici @PublicPolicyRS.