Projekat: Inkluzija Romkinja i Roma u sektor bezbednosti23Dec2014
Zbornik odabranih presuda Evropskog suda za ljudska prava, koje se tiču kršenja ljudskih prava romske zajednice u regionu zapadnog Balkana
Organizacija "Civil Rights Defenders" predstavila je danas u Beogradu Zbornikodabranih presuda Evropskog suda za ljudska prava, koje se tiču kršenja ljudskih prava romske zajednice u regionu zapadnog Balkana.
Zbornik predstavlja jasan putokaz ka prekidanju prakse nekažnjivosti za diskriminaciju protiv Romkinja i Roma u Srbiji. U njemu se nalaze ključni slučajevi iz regiona, kojima se Evropski sud za ljudska prava bavio u prethodnom periodu.
Podsećanja radi Romi su najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji, sa oko 450.000 pripadnika. Dodatno, istraživanja pokazuju da su Romi su uz LGBT zajednicu, najviše diskriminisana grupa.
Na skupu su govorili:
- g. Goran Miletić, programski direktor Civil Rights Defenders za zapadni Balkan
- dr Saša Gajin, koordinator Koalicije protiv diskriminacije
- g-đa Andrea Čolak, Evropski centar za prava Roma
- g. Dervo Sejdić, romski aktivista iz Bosne i Hercegovine
Programski dirketor međunarodne organizacije Civil Rajts Defenders (Civil Rights Defenders) Goran Miletić izjavio je danas da je Srbija u 2014. godini nazadovala u poštovanju ljudskih prava, posebno u zaštiti prava romske nacionalne manjine i izrazio bojazan da će u godinama koje dolaze situaciji biti još gora.
"Država sve manje obraća pažnju na ljude koji su diskriminisani i ništa u 2014. godini nije urađeno da se poboljša položaj Roma", rekao je Miletić.
Prema njegovim rečima, jedine svetle tačke u poštovanju ljudskih prava ove godine su održavanje Parade ponosa i usvajanje medijskih zakona.
On je istakao da su Romi i dalje nevidljivi u pravnom sistemu Srbije i da nije bilo pomaka u njihovom obrazovanju i zapošljavanju.
"Ni prinudna iseljenja ne zavređuju pažnju vlasti i u godinama koje dolaze ne možemo očekivati poboljšanje položaja romske zajednice, možemo da očekujemo da će situacija biti još gora", upozorio je Miletić.
Govoreći o Zborniku presuda on je naglasio da je napisan kako bi koristio nevladinom sektoru, sudijama, tužiocima, a posebno mladim pravnicima, jer nisu dovoljno upoznati sa evropskim standardima.
"Naše pravosuđe nije doraslo tome da može da intepretira evropske norme, ali ni domaće zakone", kazao je Miletić.
U Zborniku je navedno sedam presuda kojima su se Romi u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji žalili na ugrožavanje svojih prava, zbog toga što su prinudno iseljavanji, što su im deca išla u specijalne škole, ali zato što su trpeli torturu vlasti.
Slučaj iz Srbije pokrenuo je 2010. godine Života Milanović iz Jagodine, koga je više puta bio meta napada pripadnika desničarskih organizacija od 2001. do 2006. godine. U dva navrata napadnut je nožem.
Nakon presude suda u Strazburu, isplaćeno mu je obeštećenje, ali počinioci do sada nisu pronađeni.
U Zborniku je navedena i presuda u slučaju "Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine", koju su 2006. godine pokrenuli Dervo Sejdić i Jakob Finci jer im je onemogućeno da se kandiduju na izborima za Dom naroda i Predsedništvo BiH.
"Pet godina je prošlo od presude i ona još nije implementirana i pored brojnih pritisaka Evropske unije, jer je presuda bila jedini uslov da BiH aplicira za članstvo u EU", rekao je romski aktivista Devro Sejdić.
On je istakao da je proces pred Evropskim sudom za ljudska prava pokreuo zato što po Ustavu i izbornom zakonu u BiH, niko ko nije Srbin, Hrvat i Bošnjak ne može da se kandiduje za Dom naroda i Predsedništvo.
"U Ustavu jasno piše da je BiH konstitutivna država Bošnjaka, Srba, Hrvata i ostalih građana, dakle ja sam ostali građani samo zato što sam Rom i osetio sam se obespravljenim i želeo sam da ispravim tu anomaliju Ustava", kazao je Devro Sejdić.
Na skupu je ocenjeno da su Romi diskriminisani u celoj Evropi i da to pokazuju upravo presude suda u Strazburu, a Devro Sejdić je kao primer naveo situaciju u Malmeu (Švedska) kada je bio na jednom skupu gde se uverio u kršenje prava Jevreja.
"Pozvan sam u sinagogu na radni ručak koja je imala blindirane prozore i to me nije mnogo iznenadilo, da nisam video da su isti takvi prozori u obdaništima i da Jevreji samo jednom nedeljno u grupi šetaju ulicama grada, jer inače ne smeju pojedinačno. Izgleda da je Evropa zaboravila da očisti svoje dvorište", ocenio je romski aktivista.