Reforma sektora bezbednosti i ljudska bezbednost: Studija slučaja LGBT zajednice
16May2016

 

Centar za istraživanje javnih politika sproveo je istraživanje o razvoju i promenama politika u sektoru bezbednosti prema LGBT zajednici kao ranjivoj grupi. Projekt je deo Centrovog fokusa na ljudsku bezbednost i reformu sektora bezbednosti. Takođe, on predstavlja svojevrsni nastavak ranije Centrove studije Ranjive grupe i reforma sektora bezbednosti: studija slučaja LGBT (2011) i uporednu analizu starih i novih rezultata. Centar će utvrditi ostvarene napretke i identifikovati dinamiku odnosa između reformi sprovedenih od 2011. godine i ljudske bezbednosti LGBT populacije.

Cilj projekta je podizanje svesti o reformama sektora bezbednosti i politikama prema ranjivim grupama sa ciljem unapređenja njihove bezbednosti. Time ćemo doprineti razvoju i jačanju saradnje između državnih institucija i NVO u polju bezbednosti, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou.

Istraživanje je zasnovano na kvalitativnim metodama i biće sprovedeno u pet gradova Srbije. Projektni tim čine: Svetlana Đurđević-Lukić, Jelena Radoman, Marija Radoman, Jelena Šapić i Tanja Jakobi. Projekat je podržalo Odeljenje za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji.     

Centrova studija iz 2011. godine je prva analiza o bezbednosti LGBT populacije u Srbiji u kontekstu njihovog odnosa sa policijom i vojskom. Rezultati prethodne studije dostupni na srpskom i na engleskom jeziku.  

Uporedo sa glavnim tokom istraživanja, Centar, na svom sajtu sprovodi ankete čiji je prvenstveni cilj da animira što širi krug ljudi, pre svega preko društvenih mreža, da razmišljaju o položaju LGBT zajednice u srpskom društvu i o ključnim akterima koji utiču na njihovu bezbednost.

Inspiraciju za anketna pitanja pronašli smo u rezultatima Centrove studije iz 2011 koja je pokazala sledeće:Većina pripadnika LGBT vidi MUP i Ministarstvo odbrane kao neefikasne institucije koje ne doprinose njihovoj bezbednosti; Aktivisti LGBT su znatno izloženiji nasilju ali i spremniji da ga prijave policiji nego manje vidljive osobe iz LGBT populacije;Neheteroseksualne osobe prijavljuju slučajeve izloženosti nasilju službama za podršku u okviru LGBT organizacija ali ne i policiji; Pripadnici LGBT nespremni su da nasilje i pretnje prijave policiji, jer čak i kada ona obavi svoj deo posla, zakaže pravosuđe; Policija nije spremna da nediskriminatorno štiti pripadnike LGBT, posebno u manjim mestima i gradovima; Žene u policiji mogle bi doprineti boljoj komunikaciji sa LGBT zajednicom ali ih nema dovoljno u policijskim patrolama;

Kroz novi krug anketa, želeli smo da prikupimo dodatne podatke o tome da li se priroda bezbednosnih pretnji prema LGBT populaciji promenila i da li je u najširoj javosti zapažen izvestan boljitak. Sve ankete obuhvataju populaciju od 15 do 44 godine, sprovode se na teritoriji Srbije, a odgovori su prikupljeni preko sajta Centra na bazi lične odluke ispitanika da u njoj učestvuju. Odgovori na svako anketno pitanje prikupljaju se u roku od mesec dana.

U prvoj anketi sprovedenoj od 10.juna do 10.jula, pitali smo ispitanike da li se slažu sa stavom da da institucije u Srbiji diskriminišu LGBTI populaciju u Srbiji. Više od tri petine ispitanika u Centrovoj anketi (67,2%) u potpunosti se ili delimično slaže sa ovim stavom, oko jedne petine ispitanika se ne slaže, u potpunosti ili delimično sa ovom tvrdnjom, a oko jedne desetine je neodlučno. Prikupljeni rezultati u skladu su sa ocenama Zaštitinika građana i Poverenika za zaštitu raznopravnosti koji ukazuju da je LGBTI zajednica jedna među najdiskriminisanijim u našem društvu i da su državni organi koji bi trebalo da poštuju pozitivne zakone koji zabranjuju diskriminaciju, takođe i izvor diskriminacije. Takođe ovakvi rezultati, između ostalog, reflektuju i napredak koji je ostvaren u zakonodavnoj oblasti kao i činjenicu da se parade ponosa sada održavaju sa manje tenzija u društvu. Detaljnije o rezultatima prve ankete možete da pročitate ovde.

U drugoj anketi sprovedenoj od 10.jula do 10. avgusta ispitanike smo pitali da li smatraju da bi MUP trebalo da uvede dodatne mere za zaštitu LGBT populacije. Sudeći po rezultatima naše ankete, čini se da su se stvari veoma malo pomalo pomerile napred. Kako pokazuju nedavni napadi na LGBT aktiviste, čini se da policija i dalje čini nedovoljno da bi nasilnike privela pravdi. Otuda ne čudi što je u našoj anketi oko polovine ispitanika iz svih delova Srbije reklo da bi policija trebalo da uvede dodatne mere kako bi LGBT populacija u Srbiji bila bezbednija. Iako je odziv učesnika bio manji nego u junu, ipak je u svim uzrastima (sa izuzetkom populacije od 15 do 19 godina koja je bila znatno manje aktivna u iznošenju svog mišljenja) ovaj odgovor bio preovlađujući. Sa tezom da MUP treba da preduzme dodatne mere kako bi LGBT populacija u Srbiji bila bezbednija uglavnom se slaže 13,5% ispitanika. Kad im se pribroje onih 54,03% koji to rezolutno tvrdi, dve trećine ispitanika podržava ovaj stav. Neodlučnih je 9,45% a onih koji se delimično ili potpuno ne slažu sa tom tvrdnjom je oko 23%. Tačnije, 12,15% se delimično ne slaže sa tom tvrdnjom a 10,8% se u potpunosti ne slaže. Detaljne rezultate ankete možete pročitati ovde.

Rezultati naše treće ankete u kojoj smo ispitanike pitali „Da li je u poslednjih pet godina popravljena bezbednost LGBT populacije?“, pokazali su da oko 54% ispitanika smatra da je bezbednost LGBT populacije popravljena, 16, 42% je nedoslučno a jedna trećina ispitanika se delimično ili u potpunosti ne slaže sa ovim stavom. 

Održavanje dve parade ponosa za redom, prve sa veoma snažnim obezbeđenjem i druge koje je prošla nešto opuštenije, svakako su doprineli ovom pozitivnijem stavu. S druge strani nedavni napadi na LGBT aktiviste i pretnje predstavnicima nevladinog sektora koji se zalažu za prava LGBT zajednice, a koji su prethodili  ovogodišnjoj Paradi ponosa, govore koliko su ostvareni pomaci krhki.

Oko dve petine ispitanika u našoj četvrtoj anketi u kojoj smo ih pitali „Da li se pripadnici LGBT zapošljavaju u Vojsci i MUP?“ odgovorilo je potvrdno, ali uz jednu ogradu, da je njihovo prisustvo u redovima MUP i VS moguće zato što se ne izjašnjavaju kao pripadnici LGBT populacije. U anketi koju smo sproveli od 10. septembra do 20. oktobra, 42, 65% anketiranih izabralo je ovaj ogovor. 

Ovakvo mišljenje posebno je rašireno među ispitanicima u Šumadiji i Centralnoj Srbiji, Beogradu i u Vojvodini, u starosnoj grupi od 25 do 29 godina i ispitanika iz Beograda i Južne i Istočne Srbije u starosnoj grupi od 40 do 44 godine.

Oko jedne petine ukupnog uzorka (21,33%) smatra da u ove dve institucije nema LGBTI osoba jer VS i MUP to ne dopuštaju dok nešto ispod jedne petine bira odogovore „ne jer ni ne pokušavaju da uđu u te institucije“ (17,32%) i „da, jer su po zakonu ravnopravni“ (18,65%). U to da pripadnici ove populacije ni ne pokušavaju da uđu u redove MUP i VS najuvereniji su ispitanici između 25 i 29 iz Šumadije i Zapadne Srbije, a u suprotno – da su pripadnici LGBT ravnopravni veruje najviše učesnika ankete iz Beograda takođe u dobu od 20 do 24 godine.  Detaljne rezultate možete pogledati ovde.

Rezultate decembarskog istraživanja i tekst povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, prenele su brojne organizacije i mediji: N1, Autonomija.info, Novi magazinGayecho, Transserbia.orgTanjug, Južne vesti, Vesti.rs, EurActiv, Dnevnik.rs, B92.

Rezultate anketa i istraživanja Centra možete pratiti na sajtu Centra www.publicpolicy.rs i na društvenim mrežama. TW: @PublicPolicyRS | FB: PUBLICPOLICY.RS | LinkedIn: Centar za istraživanje javnih politika. Takođe možete se prijaviti i na newsletter Centra.