• Novo zapošljavanje: Zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji

U fokusu

PULSE: Ubrzajmo transpoziciju EU Direktive o platformskom radu u pravni sistem Srbije

 

Novo zapošljavanje: Zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji
01Jan2023

 

Projekat “Novo zapošljavanje: zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji" ima za cilj da ponudi rešenja za izazove sa kojima se suočavaju radnici na digitalnim platformama u Srbiji u kontekstu rasta digitalne ekonomije. Projekat sprovodi Centar za istraživanje javnih politika, u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenim granskim sindikatima  „Nezavisnost“,Digitalnom zajednicom i Udruženjem za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije.
Ciljevi projekta uključuju promovisanje zakonskih rešenja koja odgovaraju potrebama radnika na digitalnim platformama i u skladu su sa EU direktivom o platformskom radu, podsticanje formiranja koalicija platformskih radnika i jačanje njihovih kapaciteta za kolektivno zastupanje i bolje informisanje medija i javnosti o izazovima sa kojima se suočavaju platformski radnici u Srbiji.
Projekat finansira Evropska unija i očekuje se da će doprineti razvoju nijansiranijeg razumevanja izazova sa kojima se suočavaju radnici na digitalnim platformama u Srbiji i formulisanju politika koje su bolje prilagođene njihovim potrebama.
 

Konferencija "Promišljanje budućnosti rada: platformski rad u doba veštačke inteligencije“ 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Preko sto učesnika iz akademske zajednice, sindikata, kreatora javnih politika, predstavnika međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija i biznisa, okupilo se 22. i 23. maja na drugoj po redu regionalnoj konferenciji o platformskom radu koju je CENTAR organizovao u saradnji sa amsterdamskom inicijativom Reshaping Work. Konferenciju su podržale  EU, evropska akademska mreža PWILL, Evropska trening fondacija i Institut ekonomskih nauka. Ključne teme konferencije bile su regionalni trendovi u platformskoj ekonomiji, izazovi algoritamskog menadžmenta, uticaj platformske ekonomije na razvoj veština i njegova rodna dimenzija. Na konferenciji pod naslovom, „Promišljanje budućnosti rada: platformski rad u doba veštačke inteligencije“ okupili su se vodeći međunarodni eksperti u ovoj oblasti.  
„Ova konferencija predstavlja jedan od retkih relevantnih foruma koji otvara pitanja o efektima dubokih promena koje se odvijaju u svetu platformskog rada u regionu i imaju dalekosežan uticaj na radnike, kompanije i društva u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi“, rekla je Branka Anđelković ko osnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika. Evropska unija je na globalnom nivou pionir u uređenju statusa ovih radnika i predstavlja uzor za zemlje u regionu.  
„Digitalne tehnologije, veštačka inteligencija i algoritamsko upravljanje transformišu svet rada. Sa nedavno usvojenom Evropskom Direktivom o platformskom radu, Evropska unija uvodi pravni okvir koji će otvoriti mogućnosti za preduzeća i radnike. Time će se osigurati pravičnost, inkluzija i bezbednost na radu. Nova pravila takođe osiguravaju da veštačka inteligencija bude usmerena na čoveka i pouzdana, osnažujući ljude na radnom mestu. Evropska komisija je spremna da pomogne državama članicama da što pre primene ova nova pravila kako bismo ostali ispred vremena“ rekla je Manuela Geleng iz Generalnog direktorata EU za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, koja je na početku skupa obratila učesnicima.
Milan Dobrijević iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija rekao je da se Srbija aktivno bavi digitalnom transformacijom i posebno podržava veće učešće žena u STEM oblastima koje su relevantne i za platformsku ekonomiju. 
O promenama na tržištu rada izazvanim digitalizacijom, veštinama koje će radnicima biti potrebne u budućnosti, zaštiti platformskih radnika i merama koje je potrebno uvesti da bi se ona osigurala, situaciji na tržištu rada EU, i regionu Istočne i Jugoistočne Evrope, sličnostima i razlikama platformskog rada na globalnom nivou govorili su renomirani akademici, međunarodni stručnjaci iz Evropske unije, Međunarodne organizacije rada, regiona i Srbije: profesor Vasil Kirov iz Bugarske akademije za nauku, Čedanka Andrić, potpredsednica Evropske konfederacije sindikata i predsednica Sindikata Nezavisnost, Ivona Ganko, iz Evropske fondacije za obuku, Agnješka Pjasna iz Evropskog sindikalnog instituta, Fibi Mur profesorka Univerzitet u Eseksu i Nadina Jakob iz Svetske banke. O platformskom radu u praksi i iz ugla kompanija govorio je Viliam Bental, globalni direktor Glovo.
 

Izložba:Platformski radnici junaci izložbe umetnika Nemanje Golijanina

 

Konferenciju je pratilo i otvaranje samostalne izložbe umetnika Nemanje Golijanina, "Pauza za ručak".

Od 23. do 28. maja,  posetioci su u galeriji TransformArt  imali prilike da vide radove oovog umetnika koji predstavljaju rezultat njegovog istraživanja svet platformskog rada kako onog koji nam je prividno vidljiv, u liku dostavljača hrane, i onog koji izmiče našem pogledu jer se odvija na internetu, u četiri zida.

Ovo je umetnički pokušaj da se na sarkastičan i duhovit način prikaže ovaj fenomen i osvetli surovost i apsurdnost ovog oblika zapošljavanja koji ne poznaje vreme za odmor, bolovanje, roditeljsko odsustvo ili dečji dodatak. 

Foto: Marija Šehanović

 

 

 

Okrugli stolovi: 

 

Gigmetar™ Jugoistočna Evropa - koliko je ovaj instrument uspešan u beleženju nejednakosti žena i muškaraca? 

Hibridni okrugli sto pod nazivom Gigmetar™ Jugoistočna Evropa - koliko je ovaj instrument uspešan u beleženju nejednakosti žena i muškaraca? organizovan je u okviru dvodnevne konferencije 21. i 22. juna 2023. koju su Centar za istraživanje javnih politika i Institut ekonomskih nauka organizovali kao članovi COST projekta CA21118 - CA21118 - Platform Work Inclusion Living Lab (P-WILL) koju podržava EU, pod nazivom Pravo na (digitalni) platformski rad: Da li su svi dobrodošli.
Na okruglom stolu je demonstrirana snaga alata koji je razvio tim CENTRA,pod nazivom Gigmetar, koji je konstruisan da bi pratio rad na online platformama u regionu Jugoistočne Evrope. Kroz prezentaciju rezultata prikazane su njegove sposobnosti za merenje različitih dimenzija platformskog rada uključujući rodnu i dohodovnu perspektivu. 
Prikazani rezultati Gigmetra pokazuju da su žene najčešće više prisutne u zanimanjima koja su manje plaćena i da u okviru različitih zanimanja ostvaruju prihode koji su niži od prihoda koje ostvaruju muškarci. Takođe demonstrirano je da među zemljama u Jugoistočnoj Evropi postoje značajne rodne razlike te da je Albanija zemlja u kojoj je broj žena i muškaraca u onlajn platformskom radu najizjednačeniji i da su žene proporcionalno  dobro zastupljene i u zanimanjima koja su bolje plaćena (IT). Međutim, ova jednakost polova u Albaniji ostvaruje se na niskom nivou, odnosno i žene i mušakrci frilenseri su nisko plaćeni. Najveći jaz između žena i muškaraca zabeležen je u Bosni i Hercegovini gde su žene frilenserke najmanje zastupljene. Detalje o konferenciji možete pogledati ovde. Rezultati Gigmetra su dostupni na sajtu.
 

Analiziranje uticaja novog poreskog rešenja za frilensere u Srbiji iz perspektive dostojanstvenog rada radnika na platformama

 

U Beogradu je 19. septembra 2023. godine, održana hibridna konferencija pod nazivom "Otkrivanje potencijala: Kako osnažiti radnu snagu na onlajn platformama na Zapadnom Balkanu”. U okviru konferencije organizovan je poseban okrugli sto na kojem su diskutovane prednosti i mane poreskog tretmana frilensera u Srbiji i mogućnosti primene ovog rešenja u zemljama u regionu, koje takođe imaju veliki broj onlajn platformskih radnika. O prednostima i manama ovog rešenja i daljim koracima u zagovaranju prava frilensera i frilenserki govorili su predstavnici CENTRA, NALED-a, Udruženja radnika na internetu i FrilensPRO. 
Na okruglom stolu je zaključeno da je usvojeno poresko rešenje povoljno za frilensere, ali da su prava žena frilensera i dalje neprepoznata i da one nemaju pravo na trudničko i porodiljsko bolovanje i potvrdu za vrtić, što onemogućava frilenserke da opstanu u ovom poslu. Takođe, zaključeno je da je broj frilenser koji su do sada iskoristili ovu poresku mogućnost i dalje mali i da postoji veliki broj frilensera i frilenserki koji rade na crno, bilo zbog neinformisanosti, bilo iz želje da izbegnu poresku obavezu. 
 
 

Novi oblici rada s posebnim osvrtom na platformski rad

 

Više od 50 učesnika se okupilo 6. oktobra na okruglom stolu "Novi oblici rada s posebnim osvrtom na platformski rad" posvećenom regulisanju platformskog rada u postojećeg zakonskog okvira u Srbiji koji su Centar za istraživanje javnih politika i Udruženje za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije organizovali tokom XXV stručno-naučnog savetovanja na Zlatiboru od 4. do 7. oktobra 2023. godine, uz podršku Кancelarije Međunarodne organizacije rada u Beogradu i Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Temu okruglog stola su predstavili Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Centra i Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra. Prva sesija se bavila pitanjem da li novi Zakon o zapošljavanju pruža mogućnost za regulisanje platformskog rada. O tome su govorili Dr. Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo u Beogradu i Prof. dr Bojan Urdarević sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Diskutovalo se o definicijama digitalnih posrednika u zapošljavanju, uslovima za obavljanje takvih aktivnosti i mogućnostima za regulisanje platformi za masovno zapošljavanje (crowdsourcing) u okviru ovih zakonskih rešenja. Druga sesija se bavila pitanjem regulisanja radnog statusa radnika na platformama za dostavu hrane i prevoz putnika. Prof. dr Bojan Urdarević je predstavio prednosti i ograničenja regulisanja ovog oblika rada po modelu agencijskog zapošljavanja. Treća sesija se fokusirala na redefinisanje pojmova radnika i poslodavca, sudsku praksu i novi tekst Zakona o radu. Prof. dr Senad Jašarević sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Dr. Darko Božičić, takođe sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, su bili uvodničari o ovoj temi. Razmatrano je uvođenje opštih instituta koji se odnose na platformski rad, značaj sudske prakse za redefinisanje pojmova poslodavca i radnika, kao i put od prakse do novog Zakona o radu.

Digitalna zajednica i Centar predstavili novu alternativu za regulisanje statusa frilensera

 

Frilenseri u Srbiji koji rade za stranog poslodavca koji nije registrovan u Srbiji mogu da koriste usluge poslodavaca posrednika koja im omogućava da steknu status koji je po obimu prava približan onom koji imaju zaposleni kod poslodavca u Srbiji. Naime, oslanjajući se na Zakon o agencijskom poslovanju više kompanija nudi uslugu poznatu kao “Employer of Record” (EOR) čije je prednosti i mane predstavila Digitalna zajednica na okruglom stolu održanom 7. decembra. Istraživanje sprovedeno u okviru projekta "Novo zapošljavanje: zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji" koji sprovodi Centar za istraživanje javnih politika, pokazalo je da je ova usluga uglavnom dostupna frilenserima koji imaju relativno visoke prihode.

Ovo je jedan od modaliteta rešavanja statusa frilensera u Srbiji pored već postojećih modela poslovanja kao fizičko lice, preduzetnik i pravno lice (društvo sa ograničenom odgovornošću). Na okruglom stolu su  predstavljene su prednosti i nedostaci svakog pristupa, s posebnim naglaskom na mogućnostima da se EOR  usluga dodatno reguliše i po modelu drugih zemalja, učini pristupačnijom frilenserima koji imaju manja  primanja.
EOR je predstavljen kao usluga koja omogućava frilenserima da ostvare prava zaposlenih bez gubitka svoje nezavisnosti, a na okruglom stolu su predstavljene i kompanije koje pružaju ovu uslugu u Srbiji, uz uporedni prikaz cena i obima pruženih usluga.
Na okruglom stolu je rečeno da je potrebno unaprediti poresku kulturu među frilenserima u Srbiji kako bi mogli bolje da iskoriste prednosti različitih modaliteta regulisanja svog statusa. Takođe naglašeno je da je važno frilenserima stvoriti mogućnosti da izaberu modele poslovanja koji najviše odgovaraju njihovim potrebama kako u finansijskom smislu tako i u smislu dostupnosti usluga socijalne zaštite. Takođe, naglašeno je da država može igrati važnu ulogu u kreiranju prostora da EOR usluge budu dostupnije frilenserima sa manjim prihodima.
 
Svi zainteresovani mogu pronaći snimak okruglog stola na YouTube kanalu Centra za istraživanje javnih politika i Digitalne zajednice.
 

Gde su nestali srpski frilenseri?

 

Nakon značajnog dvocifrenog rasta u postpandemijskom periodu, najnovija merenja otkrivaju značajan pad broja gig radnika u Srbiji na vodećoj platformi, od čak 17,8%. Ovaj trend označava preokret u odnosu na prethodna merenja, koja su pokazivala konstantan rast broja gig radnika, saopštio je Centar za istraživanje javnih politika na današnjem predstavljanju rezultata merenja Gigmetra, instrumenta kojim Centar meri karakteristike tržišta gig rada u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope.  
CENTAR meri karakteristike gig tržišta rada u Srbiji i u regionu Jugoistočne Evrope dva puta godišnje od kraja 2019. godine,  rekao je prof. dr Zoran Kalinić, član tima Gigmetra.  
Ovakva kretanja rezultat su dešavanja u globalnom okruženju koje je puno izazova. Na prvom mestu tu su oružani konflikti i geopolitička nestabilnost, zatim restriktivna ekonomska politika, sveukupna privredna situacija na ključnim tržištima sa kojih dolazi tražnja za gig radom (SAD, Kanada, Australija i Azija) i demografske promene na srpskom tržištu rada koje kreiraju više izbora za prelazak digitalnih radnika u sferu tradicionalnog rada. 
„Ove okolnosti ukazuju na zavisnost digitalnog tržišta rada od kretanja na konvencionalnom tržištu rada“, rekao je prof. dr Vladan Ivanović, član tima Gigmetra. „Takođe, opadanje broja gig radnika može biti i rezultat uticaja tehnoloških promena, odnosno uticaja AI na transformaciju digitalnog tržišta rada.“
I pored zabeleženog pada broja gig radnika, najnovije merenje ukazuje na značajno kvalitativno restrukturiranje tržišta gig rada: struktura se pomerila ka bolje plaćenim profesijama. Prosečna cena rada je nastavila da raste i dostigla je istorijski maksimum od 21,8 US$/h: gig radnici i radnice su u proseku tražili 3% veću cenu rada po satu nego što je to bio slučaj u prethodnih 6 meseci. Celokupn izveštaj Gigmetra dostupan je ovde. Snimak okruglog stola možete pogledati na našem you tube kanalu. 
 
 

Za poboljšanje statusa platformskih radnika nije dovoljno izmeniti samo jedan  zakon

 

15. marta je u Beogradu održan okrugli sto koji su organizovali Centar i Udruženje za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije, koje okuplja vodeće stručnjake u oblasti radnog prava, u prisustvu eksperata, predstavnika javnih institucija, organizacija i nevladinog sektora. Tim Udruženja u kojem su dr Bojan Urdarević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i predsednik Udruženja i dr Senad Jašarević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dr Darko Božičić, asistent sa doktoratom Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i dr Mila Petrović, docent Pravnog fakulteta Union Univerziteta u Beogradu predstavili su „kišobran mogućih rešenja“ u regulisanju platformi kao digitalnih posrednika,  koji između ostalog obuhvata predlog izmene važećeg Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenih, Zakona o agencijskom zapošljavanju, Zakona o radu i drugih propisa koji su relevantni za  domen platformskog rada. Srpsko pravo se, kao što je to uostalom slučaj i sa uporednim zakonodavstvima, i dalje suočava sa izazovom regulisanja platformskog rada i položaja platformskih radnika, dok su dosadašnji pokušaji da se bar neki njegovi instituti definišu prošli neuspešno, rekao je profesor Jašarević. 

Panelisti i učesnici panela složili su se da je najveći problem to što Zakon o radu,  kao opšti propis u oblasti radnih odnosa, i dalje ne poznaje čak ni termin radnik, kao i da pun obim svoje zaštite nudi isključivo licima koja se nalaze u radnom odnosu (zaposleni). O agencijskom zapošljavanju kao modelu regulisanja platformskog rada u EU govorila je Jelena Starčević,  doktorand na Školi studija rada na Univerzitetu McMaster. Na kraju skupa kritički osvrt na mogućnosti koje pruža radno zakonodavstvo u Srbiji povodom regulisanja rada na platformama i otvorena pitanja koja stoje pred zakonodavcem predstavio je dr Bojan Urdarević.
 
 

Platformski radnici u platformama sindikata

 

Centar za istraživanje javnih politika, Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” i Savez samostalnih sindikata Srbije organizovali su, 18. marta 2024. godine, u sali UGS NEZAVISNOST u Beogradu, okrugli sto “Platformski radnici u platformama sindikata”, na kome su predstavljena strateška dokumenta dveju sindikalnih centrala:
- Osnova za strategiju UGS NEZAVISNOST o sindikalnom organizovanju i zaštiti radnih prava platformskih radnika;
- O položaju digitalnih radnika na platformama u Srbiji iz ugla SSSS.
Dokumenta su izrađena u okviru projekta „Novo zapošljavanje: Zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji“ koji, uz podršku Evropske komisije, sprovode Centar za istraživanje javnih politika i partneri  Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost”, Digitalna zajednica i  Udruženje za radno pravo i socijalno osiguranje  
 
Tokom skupa, kao primer dobre prakse, predstavljena su iskustva Sindikata Mladi plus iz Slovenije koji okuplja platformske radnike i zalaže se za njihova radna i kolektivna prava. Sindikalne strategije dva reprezentativna sindikata u Srbiji na okruglom stolu su predstavili Stefan Todić iz UGS NEZAVISNOST i Bojana Bijelović Bosanac iz SSSS, o iskustvima Sindikata Mladi plus govorio je Jernej Kastelic, dok je debate moderirala Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika.  Skupu, koji je organizovan u hybrid formatu (u sali UGS NEZAVISNOST i na Zoom platformi),  prisustvovalo je 32 učesnika – predstavnika partnerskih organizacija, nadležnih institucija i relevantnih organizacija, stručnjaka u oblasti platformskog rada, kao i samih platformskih radnika.
 

Od poreskih rešenja do radnih prava: prednosti i izazovi

 

Centar za istraživanje javnih politika organizovao je 7. juna okrugli sto pod nazivom "Kako bi evropski propisi promenili uvid poreskih organa u prihode frilensera i radnika koji rade na platformama za izdavanje nekretnina?", sa ciljem da ukaže na značaj i implikacije inovirane EU Direktive Saveta br. 2011/16/EU o administrativnoj saradnji u području oporezivanja poznatije kao "DAC 7", za Srbiju.

Inovirana verzija Direktive odnosi se na širok spektar aktivnosti koje se pružaju preko digitalnih platformi za izdavanje nepokretnosti, prodaju robe, pružanje ličnih usluga kao što su prevoz i druge poslovne usluge. Očekuje se da će primenom Direktive biti smanjen jaz u efektivnom oporezivanju između online i offline prodaje usluga na platformama poput Booking, AirBnB, Etsy, Upwork, Uber i sličnih.
 
O prekarnom statusu radnika koji izdaju svoje nekretnine ali i istovremeno obavljaju i poslove oglašavanja nekretnina, održavanja higijene i druge usluge govorila je  Maja Turnšek vanredna profesorka i prodekan za istraživanje na Fakultetu za turizam Mariborskog univerziteta jedan od retkih istraživača u regionu koji se bavi ovom temom. Tokom diskusije, naglašena je važnost ove Direktive za uspostavljanje mehanizma razmene informacija od značaja za oporezivanje među zemljama članicama EU. Učesnici su diskutovali o obavezama operatera platformi da utvrđuju i proveravaju činjenice relevantne za utvrđivanje poreske obaveze lica koja prihode ostvaruju korišćenjem platformi, te da izveštavaju države članice o tim činjenicama. 
 
 

Predlozi javnih politika: 

 

Digitalna zajednica: Revolutivna EOR usluga: Ključ za status frilensera?

"Employer of Record" (EOR) usluga predstavlja značajnu priliku za frilensere koji posluju u promenljivom okruženju, omogućavajući im da ostvare prava i beneficije slične onima koje proizilaze iz zaposlenja. Razmatranje i eventualna implementacija ovih modela u našem sistemu mogli bi predstavljati značajan korak ka unapređenju radnih uslova i prava frilensera u Srbiji. Imajući u vidu da je ova usluga skupa a samim tim i nedostupna većini frilensera u Srbiji ukazujemo na primere dobre prakse iz drugih zemalja, gde su razvijeni efikasni modeli zaštite frilensera. Predlažemo da se uspostavi dijalog između relevantnih interesnih grupa, uključujući predstavnike frilensera, pružatelje EOR usluga, i nadležnih institucija, kako bi se stvorio održiv okvir koji će istovremeno podržavati potrebe frilensera i očuvati integritet poslovnog okruženja. Ova saradnja može doprineti stvaranju transparentnijeg i pravednijeg sistema zapošljavanja za sve uključene strane. Publikacija je dostupna na sledećem linku. 

 

 

Osnova za strategiju UGS NEZAVISNOST o sindikalnom organizovanju i zaštiti radnih prava platformskih radnika

U ovom predlogu javne politike UGS Nezavisnost predlaže nekoliko koraka koji bi mogli dovesti do efikasnije zaštite platformskih radnika.  Prvi korak u uređivanju statusa digitalnih radnika podrazumeva izmenu Zakona o radu, fokusirajući se na pravnu formu rada i vezivanje radnopravnih normi za zaposlene s ugovorom o radu. Drugi korak podrazumeva redefinisanje pojma zaposlenog kako bi se obuhvatila sva lica koja obavljaju rad, bez obzira na pravnu formu rada, uz usvajanje kriterijuma za određivanje statusa zaposlenog. Treći korak uključuje redefinisanje pojma poslodavca i uvođenje "testa zaposlenosti" kako bi se odredilo kada subjekt ima ulogu poslodavca prema digitalnim radnicima, primenjujući kriterijume poput donošenja odluka o radnom angažovanju i kontroli rada. Četvrti korak obuhvata promenu definicije sindikata, omogućavajući radno angažovanim licima, uključujući digitalne radnike, pristup pravima iz kolektivnog pregovaranja i organizovanja. Ove promene imaju za cilj prilagoditi zakonodavstvo radi adekvatne zaštite digitalnih radnika u promenljivom radnom okruženju. Ovaj dokument predstavlja osnovu zagovaračkih aktivnosti UGS Nezavisnost u narednom periodu. 
 
 

O položaju radnika na digitalnim platformama u Srbiji iz ugla Saveza samostalnih sindikata Srbije 

Da bi se unapredilo sindikalno organizovanje nestandardnih radnika, neophodno je prilagoditi strategije sindikata savremenim realnostima rada na internetu. Fokusiranje na stvaranje zajedničkih nadnacionalnih standarda, pregovaranje sa platformama radi obezbeđivanja boljih uslova rada i osiguranje socijalnih beneficija postaju imperativi. Takođe, podrška freelancerima u ostvarivanju njihovih prava i jačanje solidarnosti među njima igraju ključnu ulogu u oblikovanju održive sindikalne strukture kao tačke okupljanja u savremenom digitalnom dobu. U ovom dokumentu, SSSS razmatraju se različiti modaliteti za sindikalno organizovanje platformskih radnika. On predstavlja polaznu tačku za delovanje SSSS u domenu organizovanja platformskih radnika. S obzirom na raznovrsnost osnova angažovanja radnika preko digitalnih platformi, pronalaženje jedinstvenog pristupa sindikalnom organizovanju u bliskoj buducnosti verovatno ce biti izazovan zadatak. Savez samostalnih sindikata Srbije je preduzeo korake ka upoznavanju s predstavnicima radnika na internetu, organizujuci sastanke na nacionalnom i lokalnom nivou. Ovi susreti imaju za cilj bolje razumevanje specificnosti rada frilensera i drugih nestandardnih grupa, kako bi sindikati mogli prilagoditi svoje strategije.

 

Normativno regulisanje platformskog rada u Srbiji

U ovom predlogu javne politike Senad Jašarević , redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Bojan Urdarević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Mila Petrović,  docent Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu i Darko Božičić, asistent sa doktoratom Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, članovi Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije analiziraju mogućnosti za regulisanje radnih prava platformskih radnika u okviru postojećeg institucionalnog okvira u Srbiji.  

Regulisanje platformskog rada u Srbiji uslovilo bi izmenu više propisa u oblasti radnog prava. U tom smislu, imajući u vidu činjenicu da će izmenama Zakona o radu, kao matičnog propisa u oblasti rada, možda biti i najteže pristupiti, kao i razlike u ponašanju različitih tipova platformi, autori predlažu da se ovakvo legislativnom poduhvatu pristupi u 3 etape. Prva etapa bi podrazumevala bi izmene važećeg Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenih. Druga etapa bi podrazumevala dopune i izmene Zakona o agencijskom zapošljavanju, dok bi treća etapa podrazumevala izmene i dopune ili donošenje potpuno novog teksta Zakona o radu.
 

Oporezivanje dohotka ostvarenog putem digitalnih platformi prema izmenjenoj Direktivi Saveta EU o administrativnoj saradnji u području oporezivanja iz 2021. godine (DAC7)

 U ovom predlogu javne politike Luka Baturan,  docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu analizira mogućnosti za transpoziciju  Direktive Saveta EU o administrativnoj saradnji u području oporezivanja iz 2021. godine (DAC7). Inovirana verzija Direktive odnosi se na širok spektar aktivnosti koje se pružaju preko digitalnih platformi za izdavanje nepokretnosti, prodaju robe, pružanje ličnih usluga kao što su prevoz i druge poslovne usluge. Očekuje se da će primenom Direktive biti smanjen jaz u efektivnom oporezivanju između online i offline prodaje usluga na platformama poput Booking, AirBnB, Etsy, Upwork, Uber i sličnih. Zamišljeno je da ovakav mehanizam onemogući poreske obveznike da prikriju svoje prihode ostvarene posredstvom digitalnih platformi koje su vezane za neku od članica Unije ili za jurisdikcije koje sa zemljama članicama imaju zaključen ugovor o razmeni informacija. Srbija bi pristupom mehanizmu razmene informacija od značaja za oporezivanje sa zemljama EU, ograničila mogućnost izbegavanja plaćanja poreskih obaveza i povećala svoje poreske prihode.

 

 

Podkasti: 

CENTAR i partneri na ovom projektu nastoje da budu u stalnom kontaktu sa platformskim radnicima, da ih uključe u svoje aktivnosti i da otvore sve kanale komunikacije da bi njihov glas dospeo do šire javnosti. 

Nisam ti pričala - Dostavljačice na mobilnim platformama za dostavu hrane govore

Kroz seriju podkasta o ženama kuririma na platformama za dostavu hrane želeli smo da javnosti približimo razloge zbog kojih je ovaj posao pretežno muški i zašto ga žene relativno retko biraju. 

Priče platformskih radnica možete da preslušate na sledećim kanalima

Anchor.fm: https://anchor.fm/public-policy-rs

Podcast.rs : https://podcast.rs/show/dobre-inovacije/?cn-reloaded=1

Spotify: https://open.spotify.com/show/2ypa7hmMdOjxjlvCOFysdb

Apple podcast platform: https://podcasts.apple.com/rs/podcast/dobre-inovacije-just-innovations

Google_podcasts: https://podcasts.google.com/feed/aHR0cHM6Ly9hbmNob3IuZm0vcy84NzRiN2EwOC9wb2RjYXN0L3Jzcw

Deezer: https://deezer.com/show/3472367

Takođe možete naš podkast deliti na vašoj adresi kopirajući ovaj link:

RSS Distribution - RSS Feed: https://anchor.fm/s/874b7a08/podcast/rss

Kratki film: Šta sve može Gigmetar?

 
Koliko gig radnika iz Jugositočne Evrope radi na globalnim digitalnim platformama, šta su njihove ključne karakteristike, kojim profesijama se bave, i koliko su plaćeni, šta o njima kažu poslodavci i kako se kotiraju na globalnm digitalnom tržištu rada? Ovo su samo neka od pitanja na koja odgovaramo u kratkom filmu o rezultatima merenja Gigmetra.   
 
 
 
Konkurs:
 
Ako se baviš pravima radnika na digitalnim platformama u Srbiji javi se! je zatvoren 

Centar za istraživanje javnih politika i partneri  Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost, Digitalna zajednica i  Udruženje za radno pravo i socijalno osiguranje  sproveli su konkurs za finansiranje nevladinih organizacija, medija, umetničkih organizacija i udruženja na projektu „Novo zapošljavanje: Zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji“ a na osnovu  Ugovora o donaciji br. (CRIS) 2022 441-433 potpisanog između  Evropske unije, koju predstavlja Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Centra za istraživanje javnih politika.

Podržane su sledeće organizacije:

1. Klaster Art - umetnička organizacija iz Beograda, sa projektom “Izložba Lunch break”
2. Udruženje radnika na internet (URI) iz Beograda sa projektom “Infonet”
3. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), iz Beograda sa projektom “Unapređenje medijskog izveštavanja o radnim pravima platformskih radnika u Srbiji”
4. Kontekst iz Beograda  sa projektom “Solution izveštavanje o mogućnostima i ograničenjima digitalnog rada”
5. Zemlja znanja iz Beograda sa projektom „Pričajmo o rastućem (a nevidljivom) delu ekonomije“.
 
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ova stranica načinjena je i održava se uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njenu sadržinu isključivo je odgovoran Centar za istraživanje javnih politika i ta sadržina nužno ne odražava stavove Evropske unije. 

Inicijativa Zapadnog Balkana za borbu protiv neformalnog zapošljavanja na online platformama

Primarni cilj ovog projekta je da olakša naučnu razmjenu i jačanje kapaciteta između tri partnerske organizacije.

čitaj dalje...

SMARTLABOR - Jačanje saveza za razvoj politika i testiranje u oblasti inovacija, digitalizacije i tržišta rada na Zapadnom Balkanu

Projekat „SMARTLABOR - Jačanje saveza za razvoj politika i testiranje u oblasti inovacija, digitalizacije i tržišta rada na Zapadnom Balkanu“ ima za cilj da omogući efikasno usvajanje tehnoloških unapređenja i podstiče napredak u agri sektoru u regionu.

čitaj dalje...

Serijal panela pod imenom "AI pod zvezdama" je tu!

Kroz seriju radionica i panela pod imenom "AI pod zvezdama", želimo da ponudimo obilje informacija i otvorimo diskusiju o svim važnim pitanjima koje donosi upotreba veštačke inteligencije u svim sferama društvenih aktivnosti. 

čitaj dalje...

Novi pristup u ekonomskoj integraciji Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU

Projekat ima za cilj da postakne proces integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju proučavanjem modela ekonomskih integracija u jedinstveno tržište EU zemalja koje nisu članice.

čitaj dalje...

PULSE: Ubrzajmo transpoziciju EU Direktive o platformskom radu u pravni sistem Srbije

Ovaj trogodišnji projekat ima za cilj da olakša transpoziciju EU Direktive o platformskom radu u srpsko zakonodavstvo kroz zagovaranje i istraživanje.

čitaj dalje...

Vidi me, čuj me: Zagovaranje zakonskih rešenja koja odgovaraju novim oblicima rada

Zagovaramo promenu javnih politika i praksi u korist radnika čiji je rad posredovan internetom a koji spada u nestandardne oblike zapošljavanja koji kao takvi nisu prepoznati u Srbiji.

čitaj dalje...

Fairwork Srbija 2021 - 2023

CENTAR kao član Fairwork Fondacije, Univerziteta Oksford procenjuje i rangira platforme u digitalnoj "gig" ekonomiji sa ciljem da pokaže u kojoj meri njihovi uslovi rada ispunjavaju pet Fairwork principa koji se odnose na dostojanstvenu zaradu, uslove rada, ugovore o radu, upravljanje i zastupanje

čitaj dalje...

Mapiranje podstandardnih romskih naselja u Beogradu: Ka boljem povezivanju politika stambenog i socijalnog uključivanja

Cilj studije je da pruži preliminarni pregled karakteristika podstandardnih romskih naselja na teritoriji Grada Beograda u sklada sa pet prioritetnih oblasti – stanovanje, zapošljavanje, obrazovanje, zdravlje i socijalna zaštita 

čitaj dalje...

Isto, ali sasvim drugačije: kako stanardizovati platformski rad u Srbiji?

Oslanjajući se na evropske analize i izveštaje, najnovije rezultate Centrovih istraživanja i transfer znanja kroz evropske i globalne inicijative za unapređenje socio-ekonomskog statusa platformskih radnika u koje je Centar uključen,  nastojimo da ukažemo na odgovarajuća radno-pravna rešenja za regulisanje statusa...

čitaj dalje...

Dodatni izveštaj "Mapiranje podstandardnih romskih naselja u Beogradu: Ka boljem povezivanju politika stambenog i socijalnog uključivanja" o snabdevanju vodom i kanalizacionoj mreži

Dodatni izveštaj za studiju GIZ "Mapiranje podstandardnih romskih naselja u Beogradu: Ka boljem povezivanju politika stambenog i socijalnog uključivanja" bavi se pitanjima mogućeg rešavanja problema snabdevanja vodom i uređenjem kanalizacione mreže. 

čitaj dalje...

Identifikovanje tehnoloških promena i potreba za veštinama u agro sektoru Zapadnog Balkana

Centar u saradnji sa PPMI učestvuje u projektu  Evropske trening fondacije usmerene na istraživanje potreba za veštinama za inovacije u poljoprivredno-prehrambenom sektoru na Zapadnom Balkanu  

čitaj dalje...

Novo zapošljavanje: Zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji

  Ovo je prva inicijativa u Srbiji koja se bavi zagovaranjem sistematskog odgovora na uskraćivanje ekonomskih i socijalnih prava digitalnih radnika  

čitaj dalje...

Pozivni centri

Projekat se bavi istraživanjem uslova za rad i sindikalnim organizovanjem mladih i obrazovanih radnika u zemljama Zapadnog Balkana koji su zaposleni u sektoru pozivnih centara. 

čitaj dalje...

Da li nas je karantin naučio da radimo od kuće?

Silom prilika, sa COVID19 mnogi od nas ušli su u digitalnu transformaciju Srbije tako što im je kuća iznenada postala (i) kancelarija. Kako su se snašli zaposleni, a kako poslodavci? 

čitaj dalje...

Unapređenje kapaciteta OCD u Srbiji da zaštite ekonomska i socijalna prava Roma i migranata po izbijanju pandemije Covid-19

Glavni cilj ovog projekta je jačanje kapaciteta i otpornosti civilnog sektora u cilju bolje zaštite ekonomskih i socijalnih prava ranjivih grupa tokom vanrednih situacija koje uključuju zdravstvene hazarde visokog rizika kao što je kovid -19.

čitaj dalje...

Nadzor zaposlenih koji rade na daljinu

COVID-19 stvorio savršenu oluju u nadzoru zaposlenih i ugrozio pravo pojedinca na privatnost. U novom istraživačkom projektu CENTAR se bavi istraživanjem ovog fenomena.

čitaj dalje...

Da li će ovi inovacioni domeni promeniti Srbiju?

Kako ubrzati inovacije i izgradnju ekonomije zasnovane na znanju u tradicionalnim i novim (tehnološkim) kompanijama u Srbiji do nivoa stvaranja održive nacionalne konkurentske prednosti? Kojih je to deset domena koji imaju najveći potencijal za ovakav rast? Ova pitanja su bila u  fokusu CENTROVOG istraživanja ...

čitaj dalje...

Rod, klima i bezbednost: Zašto je važno uključiti klimatske promene u novi Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 u Srbiji?

Centar za istraživanje javnih politika, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, realizuje projekat usmeren na implementaciju pitanja klimatskih promena i rodne ravnopravnosti u novi Nacionalni akcioni plan (2022-2027) za primenu Rezolucije SB UN „Žene, mir i bezbednost.”  

čitaj dalje...

Monitoring predsedavanja Srbije OEBS-om

U skladu sa svojim programskim opredeljenjem da aktivno doprinosi unapređenju ljudske bezbednosti građana Srbije, Centar za istraživanje javnih politika uključio se u monitoring predsedavanja Srbije OEBS-om u pogledu ljudske dimenzije OEBS. 

čitaj dalje...

Reforma sektora bezbednosti i ljudska bezbednost: Studija slučaja LGBT zajednice

Centar za istraživanje javnih politika sprovodi istraživanje o razvoju i promenama politika u sektoru bezbednosti prema LGBT zajednici kao ranjivoj grupi. Cilj projekta je podizanje svesti o reformama sektora bezbednosti i politikama prema ranjivim grupama sa cilje...

čitaj dalje...

Zloupotreba oružja i rodno zasnovano nasilje

Cilj Projekta „Analiza zloupotrebe oružja i uticaja na rodno zasnovano nasilje kroz građansku akciju i javno zagovaranje politika“ je podizanje svesti o rizicima (zlo)upotrebe vatrenog oružja i rodno zasnovanom nasilju, kao i promovisanje pristupa koji povezuje ova dva značajna društvena problema u kontek...

čitaj dalje...

Građani na straži: Učešće javnosti i lokalizacija sektora bezbednosti

Cilj projekta jeste ispitivanje mogućnosti lokalizacije kampanja za legalizovanje/predaju vatrenog oružja u Srbiji. Takođe, želimo da istražimo mogućnosti lokalnih zajednica za učešće u kampanjama legalizacije i podizanja bezbednosne kulture i nivoa bezbednosti u lokalnim sredinama. 

čitaj dalje...

LOVE (Pravo, red, vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju prava bez diskriminacije

Ključni cilj ovog projekta je da obezbedi održivu zaštitu migranata/tražioca azila/osoba kojima je odobren azil od diskriminacije u Srbiji, a u skladu sa EU vrednostima i standardima u suzbijanju diskriminacije.

čitaj dalje...

Fond Svetlana Đurđević Lukić

Prijavi se na šesti konkurs za najbolje studentske radove koji organizujemo u znak sećanja na našu tragično preminulu dugogodišnju direktorku CENTRA Svetlanu Đurđević Lukić. Rok za predaju radova je 30.septembar 2023.

čitaj dalje...

Gig ekonomija u Srbiji: Ko su digitalni radnici iz Srbije i zašto rade na globalnim platformama?

Srbija već godinama figurira kao zemlja koja je u samom evropskom i svetskom vrhu po njihovom broju na globalnim onlajn platformama u takozvanom "masovnom radu.To je bio povod da Centar za istraživanje javnih politika sprovede prvo istraživanje u Srbiji o tome ko su digitalni radnici i radnice iz Srbije. 

čitaj dalje...

Izveštaj iz senke o primeni CEDAW i Istanbulske konvencije

Centar za istraživanje javnih politika učestvuje u projektu „Izveštaj iz senke ženskih organizacija iz Srbije o primeni CEDAW i Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici u Republici Srbiji“.

čitaj dalje...

Povećanje efikasnosti rada nadležnih policijskih službenika kao preduslov efikasnijeg sprečavanja nasilja u porodici

 Tokom projekta će biti procenjeni efekti novog zakonskog okvira i procedura u prevenciji nasilja u porodici i razvijene preporuke koje treba da omoguće nadležnim policijskim služ...

čitaj dalje...

Digitalne kompetencije

CENTAR je partner na projektu čiji je cilj da ukaže na potrebne digitalne kompetencije u sferi rada i zapošljavanja i da tako omogući donosiocima odluka u Srbiji da odgovore na nove zahteve tržišta rada. Kao zemlja koja se istovremeno suočava sa tri industrijske revolucije, Srbija je motivisana da iskoristi potencijal ...

čitaj dalje...

Uloga narodnih poslanika u sprečavanju vršnjačkog nasilja

Projekat "Uloga narodnih poslanika u sprečavanju vršnjačkog nasilja" bavi se bezbednosnom dimenzijom vršnjačkog nasilja i saradnjom aktera na lokalnom i nacionalnom nivou.

čitaj dalje...

Koliko ima frilensera u Srbiji?

Platformska ekonomija, kao novi poslovni model i pojava, donosi kako koristi tako i izazove za radnike, društva i nacionalne kreatore javnih politika. CENTAR sprovodi pionirsko istraživanje o obimu platformskog rada u Srbiji sa stanovišta rada i ekonomije. Fokus istraživanja je na mer...

čitaj dalje...

Uspon platformske ekonomije u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi: Šta donosi budućnost?

Centar za istraživanje javnih politika organizovao je 27 i 28. februara 2020. uz podršku Vrije Univerziteta i Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada prvu regionalnu konferenciju posvećenu fenomenu platformskog rada u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi.

čitaj dalje...

Kolaboratorija za saradnju na Otvorenom Balkanu u oblasti onlajn platformske ekonomije: Srbija, Albanija i Bosna i Hercegovina

Projekat "Kolaboratorija za saradnju na Otvorenom Balkanu u oblasti onlajn platformske ekonomije: Srbija, Albanija i Bosna i Hercegovina " ima za cilj da poboljša saradnju i naučnu razmenu između obrazovnih i istraživačkih institucija, civilnog društva i javnog sektora u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini...

čitaj dalje...

DIGI-SYNC Serbia: Ubrzajmo harmonizaciju propisa sa EU standardima u regulisanju digitalnih platformi

Projekat DIGI-SYNC Serbia: ima za cilj jačanje uloge organizacija civilnog društva u podršci procesu pristupanja Srbije EU u oblasti konkurencije

čitaj dalje...

Javno zastupanje u oblasti održive poljoprivrede

Centar je jedan od partnera Udruženja Fenomena na projektu finansiranom iz sredstava EU kroz širi program pod nazivom “Održiva poljoprivreda za održivi Balkan: jačanje kapaciteta organiza...

čitaj dalje...

Oružje na meti - zloupotrebe oružja u Srbiji

CENTAR je sproveo analizu podataka o incidentima vezanim za zloupotrebe oružja u Srbiji, stavovima građana o posedovanju i nošenju oružja, kao i komentare o viđenom oružju koje su građani unosili na platformu Oružje na meti.   

čitaj dalje...

Stranke o problematici bezbednosti u izbornoj kampanji

Centar za istraživanje javnih politika sprovodi monitoring izborne kampanje sa stanovišta učestalosti pokretanja pitanja koja su u vezi sa bezbednosnim problemima, predlaganja rešenja, i konzistentnosti unutar koalicija, odnosno saglasnosti trenutne pozicije sa postojećim stranačkim programima.

čitaj dalje...

Zagovaranje uspešne integracije Roma povratnika kroz bolje uslove obrazovanja i zapošljavanja

Forum Roma Srbije i Centar za istraživanje javnih politika sproveli su od novembra 2016. do juna 2017. godine projekat "Dokumentovanje novih formi diskriminacije i zagovaranje uspešne integracije Roma povratnika kroz bolje uslove obrazovanja i zapošljavanja".

čitaj dalje...

Unapređivanje uloge lokalne zajednice u sprečavanju osipanja učenika iz obrazovnog sistema

Centar za istraživanje javnih politika, u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku kao vodećom organizacijom, sproveo je projekatMehanizmi za sprečavanje osipanja učenika romske nacionalnosti iz obrazovnog sistema, čiji je cilj smanjenje osipanja učenika iz obrazovnog sistema i ranog napuštanja školov...

čitaj dalje...

Izvoz oružja i nasilje nad ženama

Cilj projekta “Izvoz oružja i nasilje nad ženama” je unapređenje uloge srpskog parlamenta i civilnog društva u nadgledanju ispunjenja obaveza koje je Srbije preuzela ratifikovanjem Sporazuma o trgovini oružjem (ATT) kojim se propisuje da izvoznici treba da uzmu u obzir rizik od korišćenja konvencionalnih or...

čitaj dalje...

Novi Gigmetar je tu!

GigmetarTM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu* u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama u Srbiji i Istočnoj i Jugoistočn...

čitaj dalje...

I kad pandemija prođe, rad od kuće ostaće sa nama

Dok su kompanije više nadaju da će se vratiti klasično organizovanom radnom procesu, radnici se nadaju da će u budućnosti moći da kombinuju rad od kuće sa odlaskom na radno mesto.  

čitaj dalje...

Digitalno i dostojanstveno: Kako postaviti standarde za nove forme nestandardnog rada u Srbiji?

Cilj  projekta je da doprinese kreiranju pravedne i inkluzivne radno-pravne regulative za novonastajuću radnu snagu platformskih (digitalnih) radnika u Srbiji.

čitaj dalje...

Mladi i demokratska kontrola sektora bezbednosti

Projekat „Lokalni bezbednosni problemi mladih i demokratska kontrola sektora bezbednosti” omogućio je izgradnju znanja mladih o demokratskoj kontroli sektora i direktnu komunikaciju mladih, lokalnih vlasti i narodnih poslanika.             ...

čitaj dalje...

Ka efikasnijim politikama na lokalnom nivou - budžetska linija 481 i NVO

Pilot projekat Centra i CRNPS u tri opštine - Pirotu, Kraljevu i Somboru - imao je za cilj da inicira dijalog između učesnika u procesu odobravanja finansiranja iz budžetske linije 481 namenjene civilnom sektoru, analizira situaciju i ponudi preporuke za njeno transparentnije korišćenje.

čitaj dalje...

Nacionalni HDR 2016: Kako odgovoriti na rizike od katastrofa u Srbiji?

Otpornost i vitalnost opština u Srbiji da odgovore na rizike koji im prete od prirodnih i drugih katastrofa ključna je tema Nacionalnog izveštaja o humanom razvoju (NHDR) za 2015. godinu i novog Centrovog istraživanja koje treba da ponudi konkretne predloge za efikasnije delanje institucija na lokalnom i nacionalnom ni...

čitaj dalje...

Institucionalni grant Think Tank fonda

Think Tank Fond Fondacije Instituta za otvoreno društvo dodelio je Centru grant za organizacioni razvoj. Ovaj fond podržava nezavisne centre koji podstiču inkluzivne promene svojim analizama, zagovaranjem i angažovanjem sa širokim ...

čitaj dalje...

Budućnost rada, budućnost je sada!

Prva godišnja konferencija o budućnosti rada, održana u oktobru 2018.godine,  postavila je okvir za kritičko promišljanje faktora koji transformišu svet rada i ekonomije u Srbiji u kontekstu digitalne revolucije. U toku je zagrevanje za drugu konferenciju u decembru 2019.

čitaj dalje...

Formalne i neformalne mreže u ruralnim oblastima

Koliko su poljoprivrednici upoznati sa programima ruralnog razvoja i subvencijama? Kako ocenjuju proces prijavljivanja za te programe i svoje dosadašnje iskustvo u korišćenju mera iz programa ruralnog razvoja? Šta ih motiviše da se prijave ili ne prijave? U okviru Regional Research Promotion Programme in ...

čitaj dalje...

Podrška opštinama u unapređenju socijalne inkluzije

Centar za istraživanje javnih politika je, u partnerstvu sa Edukacionim centrom iz Leskovca i Centrom za socijalnu politiku kao vodećom organizacijom, od oktobra 2015. godine  do marta 2017. godine realizovao projekat „...

čitaj dalje...

Rod i oružje - Zašto je NAP 1325 važan?

Ovaj projekat zagovara rodno orijentisani pristup u sagledavanju veze rodno zasnovanog nasilja i malog i lakog oružja i doprinosi promovisanju NAP-a 1325 u pet lokalnih zajednica u Srbiji.

čitaj dalje...

Inkluzija Romkinja i Roma u sektor bezbednosti

Ključni cilj projekta bilo je povećanje zastupljenosti pripadnica i pripadnika romske populacije u policiji, kako bi se ojačalo poverenje ove populacije u rad MUP, bezbednost ove populacije, i povećao stepen zaposlenosti mladih Romkinja i Roma.

čitaj dalje...

DEA - Buđenje ženskog digitalnog preduzetništva

Projekat DEA - Buđenje digitalnog preduzetništva – od novih oblika ranjivosti na tržištu rada do ekonomski osnaženih žena ima za cilj povećanje nivoa formalnog zapošljavanja kroz promociju preduzetništva među digitalnim radnicama iz Srbije 

čitaj dalje...

Istraživanje o zadovoljstvu porodičnim životom u Srbiji

Bračni status, broj dece, da li se radi o proširenoj ili nuklearnoj porodici, i druge karakteristike koje se odnose na strukturu porodice, ne igraju značajnu ulogu za sreću u porodicama u Srbiji, nalazi su istraživanja “Sreća i porodice sa decom u Srbiji”.

čitaj dalje...

Posedovanje vatrenog oružja i ljudska bezbednost

CENTAR je sproveo projekat u kojem smo ispitivali percepciju u vezi sa posedovanjem oružja, posebno među mladima i ženama u Srbiji. Cilj projekta je da doprinese smanjenju ljudske nesigurnosti u svakodnevnom životu za ove ranjive kategorije. 

čitaj dalje...

Unapređivanje prevencije, zaštite i integracije žrtava trgovine ljudima

Centar za istraživanje javnih politika u saradnji sa Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima sproveo je istraživanje u opštinama Sremska Mitrovica, Pirot i Smederevo, u kojima je u prethodne dve godine...

čitaj dalje...

Analiza efekata dve nove usluge u podršci deci izbeglicama/migrantima

CENTAR je za potrebe IDEAS sproveo analizu prvih efekata uvođena dve nove usluge u podršci deci izbeglicama/migrantima -  privremenih staratelja i kulturnih medijatora.

čitaj dalje...

Romkinje i Romi u Srbiji: Koliko se osećaju bezbedni?

Publikacija “Romkinje i Romi i reforma sektora bezbednosti u Republici Srbiji“ donosi rezultate istraživanja CENTRA o bezbednosnim problemima romske populacije. Reč o je o prvom istraživanju ovakve vrste koje analizira percepcij...

čitaj dalje...

Mapiranje (ne)diskriminacije u sistemu vojnog školstva

Diskriminacija ranjivih grupa (žena, etničkih i religijskih manjina, pripadnika LGBT populacije) i odnos prema njima gotovo da uopšte nisu zastupljeni u nastavnom procesu u Vojnoj akademiji i Vojnoj gimnaziji, pokazuje istraživanje Centra za istraživanje javnih politika. Ovo je prvo i za sada jedinstveno istraživanje jedne ne...

čitaj dalje...

Mreža za ruralni razvoj kao okvir zajedničke saradnje istraživača u regionu

Nakon uspešnog istraživanja o formalnim i neformalnim mrežama u ruralnim oblastima, tim članova Udruženja agroekonomista Republike Makedonije (AAEM) i istraživačica CENTRA predvođenih prof. dr Natalijom Bogdanov u ovom projektu se bavio stvaranjem mreže istraživača u oblasti ruralnog razvoja koja bi obuhvatila naučnu zaj...

čitaj dalje...

Ranjive grupe i reforma sektora bezbednosti u Srbiji: studija slučaja LGBT

Projekat je istraživao percepciju bezbednosti pripadnika LGBT populacije i njihov odnos sa bezbednosnim strukturama, policijom i vojskom.  Istraživanje je sprovedeno putem fokus grupa sa LGBT osobama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, uz saradnju sa NVO koje se bave pravima LGBT osoba, a intervjuisani su predstavnici MUP i M...

čitaj dalje...

Podrška mreži žena policajaca u Jugoistočnoj Evropi (WPON)

Podrška mreži žena policajaca u Jugoistočnoj Evropi (WPON) u pripremi smernica za privlačenje žena u policijske službe, njihovog zadržavanja u policiji, napredovanja i izgradnji karijere u policijskih službama u regionu.CENTAR je preko svoje predstavnice, ...

čitaj dalje...

Lokalna bezbednost i uloga narodnih poslanika/ca

Projekat ,,Lokalna bezbednost i uloga narodnih poslanika/ca” imao je za cilj da doprinese boljoj saradnji između državnih institucija i organizacija civilnog društva identifikovanjem glavnih rizika po ljudsku bezbednost na lokalnom nivou i jačanjem horizontalne i vertikalne saradnje ...

čitaj dalje...

Regionalni izveštaj o ljudskom razvoju na temu socijalne inkluzije – dodatno istraživanje

Regionalni izveštaj o ljudskom razvoju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj na temu socijalnog uključivanja u Evropi i Zajednici nezavisnih država ispitao je socijalnu isključenost u regionu po osnovu četiri tipa isključenosti kojima su ljudi izloženi u životu zajed...

čitaj dalje...

Evaluacija rezultata rada Fonda za socijalne inovacije

Ova evaluacija, zajednički urađena od strane Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) i CENTRA, predstavljala je pokušaj da se izvrši sistematska procena rezultata aktivnosti koje je sproveo Fond za socijalne inovacije (FSI). Cilj evalu...

čitaj dalje...

Procena efikasnosti mehanizama za uključivanje Roma i Romkinja

Rezultat ovog projekta su preporuke za efikasniji i održiviji rad lokalnih mehanizama za socijalno uključenje Roma i Romkinja u Republici Srbiji. Istraživački tim CENTRA je analizirao rad postojećih mehanizama – zdravstvenih medijatora, pedagoških asistenata, coordinator za romska pitanja, savetnika iz Nacionalne službe...

čitaj dalje...