Projekat: Novo zapošljavanje: Zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji

15Mar2024

Zemlje Evropske unije konačno su 11. marta dale zeleno svetlo Direktivi o platformskom radu. Ovo je odlična i neočekivana vest, budući da su samo nekoliko dana Nemačka i Francuska blokirale glasanje o Direktivi. „Sada je izvesno da će Direktiva biti usvojena, a zemlje članice, pa i zemlje kandidati imaju smernice za uređenje platformskog rada unutar svojih nacionalnih zakonodavstava“ rekla je Tanja Jakobi izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika na okruglom stolu koji su Centar i Udruženje za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije, koje okuplja vodeće stručnjake u oblasti radnog prava, organizovali danas u Beogradu, u prisustvu eksperata, predstavnika javnih institucija, organizacija i nevladinog sektora.

Tim Udruženja u kojem su dr Bojan Urdarević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i predsednik Udruženja i dr Senad Jašarević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dr Darko Božičić, asistent sa doktoratom Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i dr Mila Petrović, docent Pravnog fakulteta Union Univerziteta u Beogradu predstavili su „kišobran mogućih rešenja“ u regulisanju platformi kao digitalnih posrednika,  koji između ostalog obuhvata predlog izmene važećeg Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenih, Zakona o agencijskom zapošljavanju, Zakona o radu i drugih propisa koji su relevantni za  domen platformskog rada.

Srpsko pravo se, kao što je to uostalom slučaj i sa uporednim zakonodavstvima, i dalje suočava sa izazovom regulisanja platformskog rada i položaja platformskih radnika, dok su dosadašnji pokušaji da se bar neki njegovi instituti definišu prošli neuspešno, rekao je profesor Jašarević. „Ovo ipak možda i ne čudi, imajući u vidu činjenicu da različitost ponašanja različitih platformi, kao i statusa u kom se nalaze njihovi radnici, poziva na jednu sveobuhvatnu promenu propisa iz oblasti radnog prava“. 

 

Panelisti i učesnici panela složili su se da je najveći problem to što Zakon o radu,  kao opšti propis u oblasti radnih odnosa, i dalje ne poznaje čak ni termin radnik, kao i da pun obim svoje zaštite nudi isključivo licima koja se nalaze u radnom odnosu (zaposleni).

Ponuđena rešenja treba da pođu od činjenice da su platforme te koje najviše profitiraju od ovakvog rada, ali da su i platformski radnici posebno tokom opadanja ekonomske aktivnost u zemlji imali korist od pronalaženja novih izvora prihoda koje su ponudile platforme, rekao je profesor Urdarević.

Prema mišljenju Udruženja, prva etapa zakonodavnih promena u Srbiji bi podrazumevala izmene važećeg Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenih. Druga etapa bi podrazumevala dopune i izmene Zakona o agencijskom zapošljavanju, dok bi treća i konačna etapa revizije radnopravne regulative podrazumevala donošenje potpuno novog teksta Zakona o radu. 

Ovaj „kišobran zaštite platformskih radnika“ sadrži širok spektar pravnih rešenja kao što su:

1) Zakonsko definisanje pojmova kao što su – radnik, digitalni radnik u Zakonu o radu;

2) Jasno razgraničenje zavisnih radnika i samozaposlenih, od stvarnih (pravih) samozaposlenih; 

3) Uvođenje zakonske (oborive) pretpostavke zaposlenosti – čime bi se obezbedila univerzalna pokrivenost svih koji žive od svog rada (platformski i atipični poslovi), ili kategorije zavisnih samozaposlenih (bez obzira na pravni osnov rada) - kojima bi se obezbedila  radna i socijalna zaštita, slična onoj u radnom odnosu;

4) Za kategorije koje ipak ne mogu da se svrstaju u zaposlene trebalo bi obezbediti univerzalne beneficije u vezi sa radom (garancije plaćenosti, nediskriminacije, bezbednosti na radu, ograničeno i kontrolisano radno vreme, pravo na informisanje, pravo na prigovor i mirno rešavanje sporova);

5) Potrebno je urediti upotrebu algoritama u radnom procesu (predvidivost, javno obaveštavanje kako funkcionišu, eliminisanje diskriminacije pojedinih kategorija); 

6) Izuzetno je važno inoviranje oblasti bezbednosti na radu kako bi se zaštitili i platformski i drugi atipični radnici (između ostalog, obuka svih koji učestvuju u radu na platformi iz bezbednosti i zdravlja na radu -  naročito lica koja rade u ovoj formi rada, obuka lica koja rukovode radom od strane platformi i onih koji koriste algoritme; obaveza platformi da sačine akt o rizicima na radu i u vezi sa radom);  

7) Takođe, neophodno je da se omogući pravo na udruživanje – za sve,  pa i platformske radnike što podrazumeva da platformski radnici mogu osnivati ili biti članovi postojećih sindikata; 

8) Takođe ovi radnici bi trebalo da dobiju pravo na kolektivno pregovaranje i mogućnost da organizuju štrajk;

9) Morala bi da postoji obaveza registracije platformi i plaćanja poreza i doprinosa od strane istih; 

10) Za pojedine specifične kategorije platformskih i digitalnih radnika moguće je donošenje specijalnih zakona - lex specialis;

11) Predlaže se uvođenje Agencija za privremeno platformsko zapošljavanje i

12) Uvođenje mogućnosti da se koristi „poslodavac out of record“  (jedna vrsta iznajmljenog poslodavca, koji će obavljati poslove koje inače obavljaju poslodavci – u ime platformi).

O agencijskom zapošljavanju kao modelu regulisanja platformskog rada u EU govorila je Jelena Starčević,  doktorand na Školi studija rada na Univerzitetu McMaster. 

Na kraju skupa kritički osvrt na mogućnosti koje pruža radno zakonodavstvo u Srbiji povodom regulisanja rada na platformama i otvorena pitanja koja stoje pred zakonodavcem predstavio je dr Bojan Urdarević.

CENTAR će u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenim granskim sindikatima  „Nezavisnost“,Digitalnom zajednicom i Udruženjem za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije u ponuditi sveobuhvatno rešenje za rešavanje radno pravnog statusa radnika. Sve predloge javnih politika koje su partneri razvili u okviru projekta “Novo zapošljavanje: zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji" možete videti na stranici projekta https://tinyurl.com/PWORK2024