Projekat: Oružje na meti - zloupotrebe oružja u Srbiji

30Aug2015

Srbija je i dalje naoružana do zuba! Ovo se slobodno može zaključiti i posle šeste po redu, od 1992. godine, akcije legalizacije i prikupljanja oružja. Uostalom, to se moglo videti i iz poslednjih okršaja kriminalaca na asfaltu, ali i iz porodičnih ubistava. Procene MUP početkom godine bile su da u zemlji ima između 200.000 i 900.000 komada nelegalnog oružja. Kada se sve sabere, predato je ili legalizovano oko 7.500. To znači da je u najboljem slučaju legalizovan tek svaki 30, a u najgorem tek svaki 120. komad!

 

Posle tromesečne kampanje, Ministarstvu je predato više od 2.000 komada oružja, više od 16.000 komada municije i oko 1.000 bombi i eksplozivnih stredstava. Kako za "Novosti" kaže Ivan Zverzhanovski, šef kancelarije Centra za kontrolu lakog naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (SEESAC), podneto je oko 4.500 zahteva za registraciju oružja, dok je oko 7.500 komada vatrenog oružja i eksplozivnih sredstava, na jedan ili drugi način, izašlo iz ilegalne upotrebe. On primećuje da je broj daleko od željenog cilja, ali i dodaje da su ovi rezultati slični rezultatima drugih kampanja koje su se u skorije vreme sprovodile u regionu, pa i šire.

 

 

- Uvek postoji opasnost da oružje u rukama građana bude ukradeno i da se nađe kod kriminalaca. Ali, ono može da postane opasno i ako se njime ne barata odgovorno i bezbedno. Kao rezultat imamo ranjavanja ili ubistva na slavljima, u porodici, među decom... Početkom meseca bili smo svedoci takvog slučaja, kada je baletan Goran Stanić, tokom svađe sa suprugom, iskoristio automatsko oružje "AK47", a rečeno je da je imao i detonator. Oružje je, naravno, bilo ilegalno, jer posedovanje ove vrste građanima nije dozvoljeno - kaže Zverzhanovski.

 

Mada su retke zemlje koje su uspele da prikupe značajnije količine oružja u sličnim akcijama, njih ipak ima. U Argentini je, recimo, skupljeno više od 100.000 komada za godinu dana. Ono je otkupljivano od građana, a vlasti su garantovale anonimnost i bezbednost, a oružje uništavale na licu mesta. Kampanja legalizacije se posebno obraćala ženama i mladima, i promovisala mir i nenasilno ponašanje. Vlasti su takođe uključile u kampanju civilni sektor.

 

 

Rezultati sličnih akcija u regionu su šaroliki. U BiH je akcija vođena od septembra 2013. do kraja 2014. i tu je, kao i u Hrvatskoj, primenjivana podsticajna mera, od keš isplata za predato oružje, do tombole sa belom tehnikom i automobilima. U Albaniji su zajednicama koje su uspešno sakupljale oružje davana sredstva za razvoj opština.

 

Na pitanje da li bi razoružanju građana i smanjenju broja krivičnih dela u kojima se koristi nelegalno oružje, pomogli stroži propisi, naš sagovornik primećuje da su domaći propisi u ovoj sferi među rigoroznijama u svetu.

 

- Novi zakon ima i nekoliko noviteta, kao što su obavezne medicinske provere građana koji žele da poseduju oružje, pri dobijanju dozvole i na svakih pet godina, koje bi mogle da doprinesu tome da se ono ne nađe u pogrešnim rukama. Međutim, uspeh zakona se obično lomi na njihovoj implementaciji.

 

Svetlana Đurđević Lukić, direktorka Centra za istraživanje javnih politika, koja se godinama bavi problematikom zloupotrebe vatrenog naoružanja u kontekstu ljudske bezbednosti, ocenjuje da svaka predata eksplozivna naprava, pištolj ili puška znači potencijalno spasen život. Sa tog stanovišta rezultati poslednje akcije nisu zanemarljivi.

 

- Ako se podaci MUP, da je predato 287 automatskih pušaka, 32 pištolja "škorpion", 15 ručnih bacača i čak 1.107 ručnih bombi i drugih eksplozivnih naprava, porede sa ranijim legalizacijama, rezultati su daleko ispod akcije iz 2003. Međutim, ta je akcija sprovođena u vreme "Sablje", odnosno vanrednog stanja, i bila je praćena, s jedne strane, snažnim pritiskom bezbednosnih struktura koje su intenzivno delovale na terenu, sprovodeći brojne zaplene, a sa druge optimističnim očekivanjima da će doći do trajnog obračuna sa kriminalom. To je uticalo na broj prikupljenog oružja. Ono po čemu je ova, nedavno završena akcija, specifična jeste predaja više od 158.000 komada municije, što je više nego pre.

 

 

Razlog za mali broj predatih zahteva za legalizaciju "kratkih cevi", po našoj sagovornici, jesu i visoke takse, koje demotivišu građane, inače nesklone doslednom poštovanju zakona i plaćanju poreza. Ona primećuje i da kod posedovanja oružja postoji izraziti rodni disbalans: procenat žena koje poseduju oružje ja zanemarljiv, ali su zato one često žrtve slučajnih ili namernih incidenata sa oružjem, čiji su vinovnici muški ukućani, bivši partneri ili progonitelji.

 

Analiza 400 novinskih izveštaja postavljenih tokom dve godine na platformu Programa UN za razvoj "Oružje na meti", koju je njen Centar radio za UNDP, pokazuje da su počinioci incidenata sa oružjem 32 puta češće muškarci (287 slučaja), nego žene (9 slučajeva). Ujedno, žene su pet puta češće žrtve. Po apsolutnom broju smrtnih ishoda zbog zloupotrebe vatrenog oružja porodično nasilje ima primat u odnosu na kriminalne obračune, iako se o kriminalu više izveštava. Koliko se oružje koristi za zastrašivanje i prinudu unutar četiri zida, pitanje je koje nije ni otvoreno.

- Istraživanje koje sam radila prošle godine u BiH nažalost pokazuje da je oružje pristuno u partnerskim odnosima čak i među maloletnicima - dodaje naša sagovornica. - Opasna je i tradicija pucanja na slavljima, koja nije dosledno sankcionisana, već se smatra delom folklora koji se toleriše, a nekada i podstiče. U ovakvim slučajevima žrtve zalutalih metaka i rikošeta često su žene i deca.

 

 

Po našoj sagovornici, najveća slabost nedavno završene akcije je činjenica da nije bilo dobro osmišljene kampanje koja bi prezentovala podatke i pojasnila posledice zloupotrebe i nestručnog rukovanja oružjem, posebno po žene i decu:

 

- Akcija je bila idealna prilika da MUP saopšti podatke o posledicama po fizički integritet, uključujući one o polu i starosti, kontekstu incidenata, međusobnom odnosu počinilaca i žrtava, i da na osnovu analize statitistike osmisli kampanju ciljanu prema konkretnim grupama stanovništva, pa i na konkretnim lokacijama gde su ovakve zloupotrebe učestalije.

 

Zakon o oružju i municiji predvideo je odloženo dejstvo od godinu dana kako bi se sprovele pripreme, uključujući i ovu kampanju. U Skupštini je, međutim, usvojen amandman da se sa akcijom krene odmah po objavljivanju Zakona. Ovaj potez bio je kontraproduktivan jer nije ostavio vremena za pripremu.

 

 

U Srbiji ima desetak streljana, a gro njih se nalazi u prestonici. Samo u Beogradu postoje četiri zatvorena i dva otvorena strelišta. Ipak, po Petru Pantiću, predsedniku Skupštine Nacionalne asocijacije za oružje i streljačkog kluba "Muš", to je nedovoljno za potrebe obuke.

 

- Ne ubija oružje, nego čovek, i zato ga ne treba anatemisati - kaže Pantić, i dodaje da bi, po zakonu, strelišta trebalo da koriste samo članovi određenog kluba. To, međutim, retko ko poštuje, pa se većina pretvorila u komercijalna. U njima ljudi mogu da pucaju sa instruktorom ili bez njega, svojim ili klupskim oružjem, svojom, ali i klupskom municijom u svom oružju. Sve opcije su moguće.

- Kod nas strelište koriste samo članovi kluba koji su punoletni i imaju dozvolu. Oni potpisuju izjavu da se protiv njih ne vodi krivični postupak za dela protiv države, života i tela i zloupotrebe oružja, ali mi moramo da im verujemo na reč, jer nam zakon ne daje mogućnost da proverimo to što govore - kaže Pantić.

 

Strelišta koriste ljudi svih starosnih dobi, struktura i profesija. Doduše, žene dolaze ređe nego muškarci, ali su, po Pantiću, mnogo ozbiljniji korisnici vatrenog oružja, jer slušaju savete. Muškarci su previše sujetni. U zatvorenim strelištima koriste se pištolji i revolveri, a na otvorenim lovačke puške i karabini.

 

Autor: V. Crnjanski, Večernje novosti