Projekat: Reforma sektora bezbednosti i ljudska bezbednost: Studija slučaja LGBT zajednice
12Sep2016

Bezbednost LGBT: Krhki pomaci nabolje ali i nove preteće izjave pred Paradu ponosa

 

Više od polovine ispitanika u trećoj po redu anketi Centra slaže se sa ocenom da se u poslednjih pet godina bezbednost LGBT populacije poboljšala. U ovom impresivnom rezultatu, ipak je broj onih koji se delimično slažu sa ovom tvrdnjom znatno veći od onih koji u potpunosti prihvataju ovaj stav. Ugrubo, odnos onih koji se delimično slažu i onih koji se u potpunosti slažu sa ovom tvrdnjom je 10 prema jedan.

Održavanje dve parade ponosa za redom, prve sa veoma snažnim obezbeđenjem i druge koje je prošla nešto opuštenije, svakako su doprineli ovom pozitivnijem stavu. S druge strani nedavni napadi na LGBT aktiviste i pretnje predstavnicima nevladinog sektora koji se zalažu za prava LGBT zajednice, a koji prethode  ovogodišnjoj Paradi ponosa, govore koliko su ostvareni pomaci krhki.

U izjavama političara vidi se takođe izvestan pomak jer se više njih izjašnjava da će se pojaviti na Paradi ponosa a nedavni ulazak jedne LGBT osobe na ministarsko mesto u vladi Srbije izazvao je veliku pažnju javnosti, dok su stavovi o tome, da li ovo predstavlja i dobru vest za LGBT zajednicu, podeljeni. Naime i sama činjenica da je u medijima više pažnje posvećeno seksualnom opredeljenju a ne profesionalnim karakteristikama imenovane osobe, takođe predstavlja vid diskriminacije.

Pomak koji se vidi u izjavama političara „rezervisan“ je uglavnom za one političare koji predstavljaju evropsko lice Srbije, ali deo istaknutih političara, uključujući i onih koji su članovi vlade, nastavlja sa diskriminatornim izjavama, a ulazak desničarskih snaga u parlament takođe doprinosi ugrožavanju položaja LGBT zajednice.  

Zato ne čudi rezultat naše ankete po kojoj je oko 16% ispitanika neodlučno, a čitava trećina smatra da je pomak napravljen u poslednjih pet godina mali ili nikakav.

U anketi su bili najaktivniji ispitanici iz Beograda u starosnoj grupi od 20 do 24 godine, dok su ispitanici u drugim delovima zemlje uglavnom bili zastupljeni u manjem broju. Kao i u prethodnoj anketi najmanje su bili aktivni ispitanici iz starosne grupe od 15 do 19 godina a najaktivniji oni u grupi 20 do 24, 24 do 30 i 31 do 35 godina.

Takođe vidljivo je da su u većini delova Srbije i nezavisno od starosne grupe ispitaniic uglavnom odgovarali da je bilo izvesnih promena, dok su u Beogradu gde se anketi odazvao najveći broj ispitanika, rezultati daleko šarenolikiji.

S obzirom na način prikupljanja podataka – preko društvenih mreža – ova i prethodne ankete Centra na temu bezbednosti LGBT populacije prvenstveno su ilustrativne i namenjene animiranju javnosti za pitanja položaja LGBT populacije i rezultate Centrovih studija, i shodno tome i treba sagledavati njihov domet.

Projekat Centra „Reforma sektora bezbednosti i ljudska bezbednost: studija slučaja LGBTI“  bavi se pitanjem bezbednosti LGBT i predstavlja svojevrsni nastavak ranije Centrove studije Ranijve grupe i reforma sektora bezbednosti: studija slučaja LGBT (2011) i uporednu analizu starih i novih rezultata.

Centrova studija iz 2011. godine je prva analiza o bezbednosti LGBT populacije u Srbiji u kontekstu njihovog odnosa sa policijom i vojskom. Rezultati prethodne studije dostupni na srpskom i na engleskom jeziku. 

Centar će u okviru ovog novog projekta utvrditi ostvarene napretke i identifikovati dinamiku odnosa između reformi sprovedenih od 2011. godine i ljudske bezbednosti LGBT populacije.

Cilj projekta je podizanje svesti o reformama sektora bezbednosti i politikama prema ranjivim grupama sa ciljem unapređenja njihove bezbednosti. Time ćemo doprineti razvoju i jačanju saradnje između državnih institucija i NVO u polju bezbednosti, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou.

Uporedo sa glavnim tokom istraživanja, Centar, na svom sajtu sprovodi ankete čiji je prvenstveni cilj da animira što širi krug ljudi, pre svega preko društvenih mreža, da razmišljaju o položaju LGBT zajednice u srpskom društvu i o ključnim akterima koji utiču na njihovu bezbednost.

Inspiraciju za anketna pitanja pronašli smo u rezultatima Centrove studije iz 2011 koja je pokazala sledeće:Većina pripadnika LGBT vidi MUP i Ministarstvo odbrane kao neefikasne institucije koje ne doprinose njihovoj bezbednosti; Aktivisti LGBT su znatno izloženiji nasilju ali i spremniji da ga prijave policiji nego manje vidljive osobe iz LGBT populacije;Neheteroseksualne osobe prijavljuju slučajeve izloženosti; Nasilju službama za podršku u okviru LGBT organizacija ali ne i policiji; Pripadnici LGBT nespremni su da nasilje i pretnje prijave policiji, jer čak i kada ona obavi svoj deo posla, zakaže pravosuđe; Policija nije spremna da nediskriminatorno  štiti pripadnike LGBT, posebno u manjim mestima i gradovima; Žene u policiji mogle bi doprineti boljoj komunikaciji sa LGBT zajednicom ali ih nema dovoljno u policijskim patrolama;

Kroz novi krug anketa, želeli smo da prikupimo dodatne podatke o tome da li se priroda bezbednosnih pretnji prema LGBT populaciji promenila i da li je u najširoj javosti zapažen izvestan boljitak. Sve ankete obuhvataju populaciju od 15 do 44 godine, sprovode se na teritoriji Srbije, a odgovori su prikupljeni preko sajta Centra na bazi lične odluke ispitanika da u njoj učestvuju. Odgovori na svako anketno pitanje prikupljaju se u roku od mesec dana.

Foto: Parada.rs