Projekat: Romkinje i Romi u Srbiji: Koliko se osećaju bezbedni?06Dec2013
Izbori za savete manjina mogući polovinom 2014.
Izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina mogle bi se naći u proceduri usvajanja početkom 2014, dok bi izbori za članove tih saveta mogli da se održe polovinom naredne godine, rekla je 6. decembra direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović. Prema njenim rečima, novi model izbora za nacionalne savete trebalo bi da omogući njihovu depolitizaciju, a na pripadnicima nacionalnih manjina je da se uključe i izaberu svoje predstavnike. U narednoj godini Kancelarija za ljudska i manjinska prava "pomeriće svoje aktivnosti ka lokalu". U budžetu za 2014. predviđeno je da Kancelarija dobije 250 miliona dinara, za 10 miliona više nego ove godine. Najveći deo tih sredstava se prebacuje savetima nacionalnih manjina, a Kancelarija deo svojih aktivnosti finansira i sredstvima EU i donacijama različitih zemalja.
Paunovićeva je na radnom doručku za novinare u Beogradu podsetila da je u toku javna rasprava o nacrtu izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Novi model izbornog sistema za nacionalne savete trebalo bi da omogući njihovu depolitizaciju. "Ideja je bila da se tim novim modelom izbora da prostor za depolitizaciju nacionalnih saveta što jeste primedba jednog broja nacionalnih saveta", rekla je ona upitana o nezadovoljstvu unutar nacionalnih zajednica predstavnicima u savetima.
Pored države i političkih partija, kako je naglasila, odgovornost leži i na nacionalnim savetima koji treba da izgrade takav mehanizam da se, pre svega, bave interesom nacionalne zajednice. "Jedan broj nacionalnih saveta ili pripadnika nacionalne zajednice jeste nezadovoljan svojim predstavnicma u savetima, ali jun ili polovina godine biće prilika da izaberu nove lidere i da pokažu interesovanje za to ko će ih u narednom periodu predstavljati", rekla je ona.
Ona je, povodom odluke predstavnika Albanaca na jugu Srbije da prekinu dijalog s Vladom Srbije, rekla da smatra kako je to samo jedna od prepreka koja će se otkloniti i da će se taj dijalog nastaviti. Dodavši da je popis stanovništva, koji su Albanci na jugu Srbije bojkotovali, bitan jer se svi "transferi" nacionalnim savetima rade prema podacima iz popisa, pa time za savet albanske manjine na osnovu ranijeg popisa.
Budžet Kancelarije za ljudska i manjinska prava za 2014. godinu iznosiće 250 miliona dinara, što je za 10 miliona više nego u 2013. Od toga 90% sredstava Kancelarija usmerava nacionalnim savetima manjina. Aktivnosti te institucije finansiraju se i kroz evropske pretpristupne fondove IPA i donacije organizacija i zemalja poput Švedske i Velike Britanije.
Kancelarija za ljudska i manjinska prava nastaviće rad na inkluziji Roma, podsetila je Paunovićeva, rekavši da je kroz projekat održivog preseljenja Roma uključena u akcioni plan beogradskih vlasti za preseljenje Roma. Ovim modeom u realizaciji Kancelarije predviđena je kupovina seoskih kuća ali uključuje i ekonomske i socijalne mere koje treba da Romima obezbede uslove za život, istakla je ona. Švedska agencija za međunarodni razvoj (SIDA) je obezbedila 400.000 era za kupovinu kuća.
Realizacija, odnosno kupovina kuća, bi mogla da počne do kraja 2013. godine, u projekat je uključeno više od 80 romskih porodica, od kojih su neke našle kuće, a 11 kuća je već spremno, rekla je ona. Do kraja decembra trebalo da bude predstavljen Akcioni plan za sprovođenju Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije. U sledećoj godini Kancelarija će "pomeriti svoje aktivnosti ka lokalu" i njima će biti obuhvaćeno i 11 opština koje dosad nisu učestvovale u tim aktivnostima.
Upitana o tome šta Srbija mora da učini na planu ljudskih prava da bi mogla da otvori poglavlje 23 u pregovorima o članstvu sa EU, čije se formalno pokretanje očekuje najkasnije u januara, Paunovićeva je rekla da je ključna primena zakonskog okvira koji je, inače, dobar. Problem često predstavljaju budžetska sredstva, rekla je Suzana Paunović, dodavaši kako je neophodna bolja koordinacija tih sredstava i saradnja unutar sistema, uključujući insititucije i civilno društvo.
izvor: euractiv.rs