10Dec2013

Janković i Vojačkova Solarno su podsetili da je napredak u poštovanju ljudskih prava utvrđen i tokom nedavne posete visoke komesarke UN za ljudska prava Srbiji, kao i u Univerzalnom periodičnom pregledu kroz koji je Srbija prošla januara 2013. Međutim, posebnu pažnju skrenuli su na nedavne proteste protiv smeštaja azilanata, što je, ističu, dodatni razlog za zabrinutost. Kako se navodi u zajedničkom saopštenju sve veći protok ilegalnih migranata i položaj azilanata u Srbiji predstavlja ozbiljnu bojazan u oblasti ljudskih prava, jer stotine osoba koje traže azil u Srbiji imaju neodređen status i neizvesnu budućnost, a mnogima nisu na odgovarajući način utvrđene ili registrovane pojedinačne potrebe.

Janković je istakao da je potrebno hitno rešiti pitanje smeštaja i drugih osnovnih potreba, ali i da se zakoni koji su trenutno na snazi u Srbiji primenjuju bez odlaganja ili izuzetaka. On je dodao da zakonski okvir mora da se unapredi, a pitanju pristupi regionalno "kako bi se predvideli izazovi sve većih globalnih i regionalnih migracija, a potrebne procedure i i resursi poboljšali".

Vojčakova Solorano je dodala da UN razumeju izazove s kojima se Srbija suočava u vezi sa porastom migracionih tokova preko Srbije i Zapadnog Balkana istakavši da je potrebno ojačati sistem kako bi omogućio identifikaciju, evidenciju, odgovarajuće profilisanje azilanata i upućivanje na različite procedure, kao i procenu zahteva za azilom zasnovanu na činjenicama.

Paunović: Izbeglice nisu kriminalci i lopovi

U ovoj godini nastavljeno unapređenje zakonodavnog i institucionalnog okvira u oblasti ljudskih prava u Srbiji, istakla direktorka kancelarije za ljudska prava Suzana Paunović  gostujući u Dnevniku RTS-a povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.

"Vlada je u junu donela Strategiju prevencije zaštite diskriminacije, prvi dokument koji uređuje koje su osetljive društvene grupe u visokom riziku od diskriminacije i kojim se određuje politika u narednih pet godina", rekla je Paunović. Ona je rekla da očekuje da će Nacionalni plan za unapređenje položaja Roma, biti usvojen do kraja godine, kako bi u 2014. počeo da se primenjuje.

"Neophodna je široka javna rasprava za usvajanje ovog dokumenta, zato želimo da uključimo nevladine organizacije, sva ministarstva, sve one koji u Srbiji doprinose unapređenju ljudskih prava", objasnila je Paunović. “Uvek se prvo govori o dokumentima, a da je praktična strana nešto što nije istaknuto u prvi plan. Imamo puno aktivnosti, uradili smo veliki broj obuka za sudije, tužioce, ljude koji rade u državnoj upravi, koji rade u lokalnim samouprava u Srbiji, Iikoji pišu neke dokumente koji se tiču građana koji žive u tim samoupravama"

Ona je posebno pomenula obuke o grafitima mržnje i evropskim standardima u ljudskim pravima. Kako je rekla, cilj je da se stvori ambijent u društvu i službe u zajednici koje će moći da odgovore na potrebe građana i da spreče i smanje stopu diskriminacije.

Suzana Paunović je napomenula da je veoma važno da kažemo da postoji jedan broj Roma koji je uključen i u državne institucije. "Mi u ovom trnutku u kancelariji imamo četvoro mladih stažera sa završenim fakultetom. Ti brojevi su prilična nepoznanica i iz tog razloga je Kancelarija uradila jedno istraživanje koje pokazuje da postoji zastupljenost nacionalnih manjina u državniom institucijama. Ipak, to nije dovoljno", rekla je Suzana Paunović.

Govoreći o LGBT osobama, Paunović je rekla da je Srbija dosledna u primeni zakona koji se odnose na unapređenje njihovog položaja. "Mi imamo jedino problem sa obezbeđivanjem prava na slobodu okupljanja i verujem da ćemo i to tokom sledeće godine uspeti da realizujemo", rekla je Suzana Paunović.

Kada je reč o azilantima, istakla je da je neophodno da im se u Srbiji obezbede sva prava koja im po zakonu i po međunarodnim dokumetima pripadaju. "To nisu ljudi koji su lopovi i kriminalci, to su legalni tražioci azila u našoj zemlji i mi kao zemlja imamo obavezu da im ta prava zaštitimo". Ona je rekla da lokalne samouprave moraju biti pripremljene na prihvat ovih ljudi, na njihove potrebe, i rekla je da moramo postati tolerantnije društvo u odnosu na ljude koji su različiti od nas, koji dolaze iz drugih zemalja i koji imaju veoma često drugačije potrebe.

Paunović je rekla da je zadovoljna budžetom koji je dobila Kancelarija i koji je nešto veći nego u ovoj godini. Najavila je da se aktivnosti Kancelarije neće smanjiti.

Šabić: Nerešena pitanja u oblasti zaštite podataka o ličnosti pretnja ostvarivanju ljudskih prava

Postignutim rezultatima u oblasti pristupa informacijama Srbija ne treba da se stidi, rekao je danas poverenik Rodoljub Šabić, ali oblast zaštite podataka o ličnosti je krajnje zabrinjavajuća i predstavlja potencijalno izvor većih problema kada su u pitanju ljudska prava.

"Kontrast je žestok. U oblasti slobode pristupa informacijama sa, još dosta prisutnih problema i zadataka koje treba realizovati, Srbija ne treba da se stidi ni okruženja ni Evrope. Međutim, u oblasti zaštite podataka situacija je krajne zabrinjavujuća iI potrebno je menjati to stanje pod hitno", rekao je Tanjugu Šabić povodom 10. decembra - Međunarodnog dana ljudskih prava.

Prema njegovim rečima, kada se govori o slobodnom pristupu informacijama, jedan od najvrednijih rezultata je to što se žalbe koje stižu povereniku i zahtevi za zaštitu prava, koje predstavljaju i veliko upozorenje, udovoljavaju bez potrebe da poverenik interveniše.

Ukazujući da "lavovski deo" zakona o slobodnom pristupu informacijama koriste obični građani, čak više od dve trećine, a ne novinari i specijalizovane nevladine organizacije, Šabić je istakao da su građani u njemu prepoznali nešto što ima smisla i što im je korisno . "Mislim da je Srbija, kada je reč o slobodi pristupa informacijama, a to govore razni međunarodni izveštaji, iznad proseka i to ne samo u neposrednom okruženju, već i iznad evropskog proseka", rekao je Šabić i dodao da je porast zahteva povereniku u toj oblasti posledica upravo svesti građana i medija. Iako je više od 93 odsto intervencija poverenika uspešno, poverenik je upozorio da i dalje ima problema, napominjujući da postoje dva mehanizma koja se primenjuju kada neko ne postupi po preporuci poverenika koja ne funkcionišu. Tako Vlada Srbije nikada nikoga nije prinudila, a poslednje dve godine, nadležno ministarstvo nije donelo nijedan prekršaj, rekao je Šabić.

"Nekoliko desetina ljudi je osuđeno, ali zahvaljujući tvrdoglavosti, odnosno upornosti i principijelnosti novinara i građana koje su pokretali prekršajne postupke kao oštećeni", rekao je Šabić, ocenjujući da je nonsens to što, po zakonu, poverenik nije ovlašćen da pokrene prekršajni postupak, a kamoli da nekog kazni. Šabić je, međutim, upozorio da se Srbija, kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, nalazi u situaciji koja je u ozbiljnom, neprijatnom kontrastu. "Praktično smo na početku. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti smo dobili poodavno, ali reč je vrlo specifičnoj materiji koja je teža za prepoznavanje, razumevanje, a nema ni mnogo saveznika povereniku, jer se malo ljudi time bavi", rekao je Šabić.

Napominjujući da u toj oblasti gotovo nije ništa urađeno, Šabić je rekao da je nekoliko puta upozoravao vladu i skupštinu da će imati vrlo negativne reperkusije u započetim pregovorima sa EU, ali da rezultati, čak i oni koji su morali biti, nisu ostvareni.

Šabić je ukazao da svaka zemlja mora imati adekvatno zakonodavstvo o zaštiti privatnosti i podataka o ličnosti i podsetio da je pre više od tri godine vlada usvojila Strategiju o zaštiti podataka ličnosti, ali da nikada nije donela Akcioni plan za njenu realizaciju te da strategija sada predstavlja mrtvo slovo na papiru i da je verovatno već prevaziđena. Navodeći da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti krovni zakon, a da je za uređenje te oblast neophodno doneti i druge zakone kojih nema već godinama, on je istakao da Srbija ima zabrinjavajuće šupljine. "Imate situaciju da u nekoliko oblasti koje su karakteristične po tome što se u njima vrši robusna obrada podataka nemamo nikakvih zakonskih odredbi, a Ustav kaže da se obrada podataka o ličnosti uređuje zakonom I da su eventualni podzakonski akti kojima se to uređuje zapravo neustavni", rekao je Šabić. Prema njegovim rečima, i pored više inicijativa poverenika nema zakona u oblasti videonadzora, biometrije, bezbednosnih provera. 

On je istakao da je Srbija nedavno dobila zakon kojima je uređena oblast privatnog sektora bezbednosti, ali na način koji je po, kako je rekao, ispod nivoa i koji će ostaviti čitav niz pitanja i problema u praksi i predstavljaće u mnogim situacija novi izvor ugrožavanja ljudskih prava. "Žao mi je jer sam godinama tražio da se uredi sektor bezbednosti jer je bilo neodgovorno držati sektor koji ima nekoliko desetna hiljada zaposlenih u provizornom i legalnom stanju.Trebalo je urediti tu oblast, ali nacin na koji je urađen zakon je neadekvatan i visokorizičan i siguran sam da će u praksi praviti ozbiljne proleme", rekao je Šabić.

Foto: RTV