Budućnost rada u Srbiji

Centrov program ,,Budućnost rada u Srbiji” otvara pitanje promene karaktera rada u kontekstu razvoja Industrije 4.0. i digitalne transformacije.

Napredak u automatizaciji i digitalizaciji ubrzano menja strukturu lokalnih privreda. Srpska privreda u tome nije izuzetak. Uključivanje digitalnih tehnologija u svakodnevni život i u oblast rada, prelazak sa radno intenzivnih na tehnološki intenzivne sektore u Srbiji, kao i povećanje broja radnika iz Srbije u tzv. gig ekonomiji doveli su do niza različitih izazova. Oni se ogledaju u segmentaciji i atomizaciji tržišta rada, širenju digitalnog jaza i stvaranju novih oblika nejednakosti, izostanku pravnih rešenja u ovoj oblasti, te erodiranju programa socijalne sigurnosti u uslovima sporog ekonomskog rasta i niske produktivnosti. Ove promene imaju, i tek će imati, snažan efekat na ponudu i potražnju za radom i na modalitete i kvalitet radnih ugovora. Takođe, novi tipovi poslova i novi, najčešće fleksibilni, oblici zapošljavanja utiču na prirodu i uslove poslovanja kompanija, potražnju za drugačijim veštinama i znanjima od tradicionalnih, prirodu rada i promenu strukture prihoda pojedinaca, porodica i zajednica. Sledstveno, redefinisanje odnosa države, poslodavaca i zaposlenih i stvaranje novih formi zastupanja njihovih prava čini se neophodnim u kontekstu budućnosti rada. Uz to, ovakve promene otvaraju pitanje načina povezivanja i zastupanja interesa radnika i budućnosti socijalnog dijaloga. Zato je već sada neophodno govoriti o budućnosti rada.

Promene o kojima govorimo biće posebno izazovne za zemlje u razvoju, kao što je Srbija, kojima digitalizacija pruža šansu da premoste tehnološki jaz i pridruže se razvijenijim zemljama, ili ih, suprotno tome, može gurnuti ka još većoj periferiji. Pozitivni ili negativni ishodi automatizacije i digitalizacije zavisiće, između ostalog, od lokalnog vrednosnog i institucijalnog okvira, ekonomskih i ljudskih resursa i njihove sektorske i geografske mobilnosti i otpornosti društva na disruptivne promene koje izviru iz globalnog i lokalnog okruženja.

Zato je CENTAR – gradeći na ekspertizi stečenoj u oblasti socijalne inkluzije, socijalnog kapitala i bezbednosti - odabrao budućnost rada kao polje intervencije u okviru svog novog istraživačkog portfolija. Pitanja na koje će program dati odgovore, između ostalog, su: Kako digitalna transformacija, utiče na strukturne, socijalne i bihevioralne trendove u oblikovanje rada u Srbiji? Na koje načine različiti ekonomski sektori i radna snaga mogu imati koristi od tehnoloških promena? Kako obezbediti principe dostojanstvenog rada u tzv. digitalnoj ekonomiji? Koje su najefikasnije regulatorne strategije za razvijanje inkluzivnih programa socijalne zaštite u kontekstu promena karaktera rada i slabljenja države blagostanja?

CENTAR nastavlja, i u ovom programu, da neguje multidisciplinarni pristup i saradnju sa širokim krugom partnera na identifikaciji ključnih izazova i razvijanju odgovora neophodnih za kreiranje inkluzivnog društva u Srbiji.

Najnovija publikacija

Oporezivanje dohotka ostvarenog putem digitalnih platformi prema izmenjenoj Direktivi Saveta EU o administrativnoj saradnji u području oporezivanja iz 2021. godine (DAC7)

Autor: Luka Baturan, docent Pravnog fakulteta

LJUDSKA BEZBEDNOST: FOND "Svetlana Đurđević Lukić"

U fokusu programa ljudske bezbednosti CENTRA su nesigurnost i ranjivost pojedinca u 21. veku. Gradeći na temeljima koje je postavila tragično preminula koosnivačica i direktorka CENTRA, Svetlana Đurđević Lukić, CENTAR shvata bezbednost kao ljudsko pravo i zagovara izgradnju društva u kome će svaki pojedinac imati mogućnosti da ostvari svoj vlastiti potencijal. Svetlana je imala talenat da brojne teme - pre svega pitanja bezbednosti ranjivih grupa - pionirski uvede u bezbednosni diskurs u Srbiji. Negujući ovakav pristup, CENTAR, u okviru fonda koji nosi Svetlanino ime, raspisuje konkurs za mlade istraživače da bi ih podstakao da istražuju moderne pretnje koje ugrožavaju bezbednost pojedinaca u zajednici....