07Mar2014
Kako se moj posao zove u ženskom rodu?
Da li za označavanje zanimanja koja su u prošlosti bila ekskluzivno muška, a danas ih obavljaju i žene, treba koristiti imenice ženskog roda?
Na debati koju su organizovali Delegacija EU u Srbiji i institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na temu "Vojnik/vojnikinja, sudija/sutkinja... Kako se moj posao zove u ženskom rodu",ocenjeno je da je jezik često samo odraz diskriminatorskog vrednosnog sistema i da ne postoje lingvističke prepreke da za oznaku zanimanja budu korišćene imenice ženskog roda.
U jeziku ostoje sredstva koja omogućavaju da kada se nešto kaže u muškom rodu, to može reći i u ženskom rodu . "Kada bude polovina žena takstista, biće sasvim prirodno da se kaže taksistkinja", rekao je lingvista Vlado Đukanović, na veoma posećenoj tribini u Domu omladine Beograda Đukanović, Jezik ne postavlja prepreke, već prepreke postavljaju ljudi"".
"Kada izgovorite advokatica, ima onih koji kažu da je ta reč označavala suprugu advokata. I to je zaista bilo tako ali na početku 20. veka a jezik je živa materija i on evoluira. danas imamo više od 30 odsto žena advokata i slutim da ćemo ih uskoro imati više od pola", rekao je Đukanović. Ženski oblici zanimanja kakav je advokatica ne narušavaju jezičku normu, već naprosto nisu ušla u naviku.
Đukanović ipak smatra da nema potrebe za foorsiranjem ženskih oblika imena profesija ako za to ne postoji potreba. na orimer, imenicu sudija, koja je gramatičkog ženskog roda, ne treba menjati "jureći za ženstvenijim izrazom" kakav je, recimo, sutkinja.
U svetu postoje različiti načini na koje se jezik koristi da bi se naglasila težnja za ravnopravnošću polova. tako je na primer trend u engleskom da se sve manje koriste izrazi za ženske profesije, kao što je glumica, iako su oni desetinama godina bili uobičajeni, jer postoji nastojanje da se izbegna polna diferencijacija, objasnio je šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport .
Poverenica za zastitu ravnopravnosti Nevena Petrusić istakla je da je u naprednim demokratskim državama, kakva je na primer Austrija, upotreba muškog roda kao rodno neutralnog vid dikriminacije i da se na takvu praksu može žaliti ombudsmanu.
Ženske oblike nekih profesija ne odobravaju ni žene pa tako kod većine žena zaposlenih u sektoru bezbednosti oblik vojnikinja ne nailazi na razumevanje. Uprkos tome, kako je rekla direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović "imena jesu forma, ali navika koja ide uz to ime menja razmisljanje i ponašanje. To je tema koja pomaže da se promeni koncept bezbednosti, jer nisu samo mačo Srbi ti koji mogu i treba da nas brane", rekla je Stojanović.
Suštinsko pitanje međutim i nije razilaženje oko lingvističkih finesa već činjenica da žene nemaju iste mogućnosti kao i muškarci iako im je to zagarantovano Ustavom, o čemu veoma jasno svedoči statistika. Državna sekretarka u Ministarstvu kulture Gordana Predić rekla je da žene i dalje u praksi nemaju ista prava kao muškarci, o čemu govori i podatak da već više od jedne decenije na fakultetima ima jednak broj žena i muškaraca, ali da žene imaju dvostruko manju šansu da se zaposle.