Projekat: Monitoring predsedavanja Srbije OEBS-om
05May2015

Održana 27. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održao je 5. maja 2015. godine sednicu na kojoj je predstavljen Posebni izveštaj o diskriminaciji žena Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Uvodnim izlaganjem skupu se obratio predsednik Odbora Meho Omerović, ističući da je Srbija u borbi protiv diskriminacije žena postigla značajan napredak, ali predrasude sa kojima se i dalje susrećemo u velikoj meri doprinose tome da je položaj žena i dalje daleko od položaja koji im je garantovan zakonima i međunarodnim konvencijama na koje se Republika Srbija obavezala. Koliko su žene zaista diskriminisane najviše govori činjenica da mi i danas imamo veliki broj slučajeva nasilja nad ženama koje one trpe, često sa smrtnim ishodom, a izložene su zato što su fizički slabije da se odbrane od nasilnika i zato što su ekonomski zavisne da bi napravile odlučujući korak i izašle iz tog začaranog kruga, naveo je Meho Omerović.

Istakao je da Narodna skupština, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Ženska parlamentarna mreža, mogu svojim aktivnostima da doprinesu poboljšanju položaja žena, kroz dalje unapređenje pravnog okvira i kroz kontrolnu funkciju nad radom Vlade. 

Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinatornog tela Vlade Republike Srbije za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović obratila se skupu istakavši da je ključni cilj zaustaviti diskriminaciju, a da bi se taj cilj ostvario, neophodno je zajedničko uključivanje civilnog društva, predstavnika nevladinih organizacija i državnih institucija. Ono što mi kao žene ne možemo da prihvatimo jeste da više od polovine žena nije zaposleno, da su mnogo manje plaćene od muškaraca i da trpe porodično ili partnersko nasilje, istakla je Zorana Mihajlović. Kao predsednik Koordinatornog tela Vlade za rodnu ravnopravnost navela je da se velika pažnja pruža instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i da zajedno sa nezavisnim institucijama i nevladinim sektorom radimo na donošenju zakona o rodnoj ravnopravnosti i negovanju političke klime, koja će učiniti sve da se zaustavi diskriminacija među ženama.

Gordana Čomić, potpredsednica Narodne skupštine i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže navela je da svi vidovi nasilja, omalovažavanja, pretnji, diskriminacije moraju biti sankcionisani. Zbog toga je i usvojen Zakon o zabrani diskriminacije a na osnovu njega uspostavljena institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. I pored toga što se ukazivalo da Zakon neće dobro funkcionisati, jer ne sadrži kaznu u vidu zatvora, napredak je vidljiv i nesporan, navela je Gordana Čomić. Istakla je i da je svaki rešen slučaj u borbi protiv bilo kog vida diskriminacije žena, naš ogroman uspeh u borbi protiv istog.

Irena Vojačkova Solorano, direktorka Kancelarije UN u Srbiji, je istakla da je život bez nasilja osnovno ljudsko pravo. Navela je da se mali broj žena nalazi na rukovodećim mestima i da se mora raditi na poboljšanju njihovog položaja.

Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti predstavila je Poseban izveštaj o diskriminaciji žena i navela da se ovim izveštajem zaokružuje pet godina rada institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Takođe je dodala da je izveštaj presek trenutnog stanja i da ukazuje na sve vidove diskriminacije sa kojima se žene danas suočavaju. Analizirajući izveštaje državnih organa, organizacija civilnog društva i izveštaje međunarodnih organizacija, sistematizovali smo i prezentovali u ovom izveštaju nalaze i ocene o položaju žena u pojedinim oblastima društvenih odnosa, navela je Nevena Petrušić. Posebna pažnja posvećena je ženama iz višestruko marginalizovanih diskriminisanih društvenih grupa. Aktivnosti koje se preduzimaju za sprečavanje diskriminacije, odvijaju se u ambijentu sa duboko ukorenjenim seksizmom, rodnim stereotipom i predrasudama. Uprkos donetim zakonima, strategijama, akcionim planovima i protokolima koje smo usvojili, žrtve nasilja i dalje lutaju kroz lavirinte pravnog sistema, bez ikakve pomoći i podrške, navela je Petrušić. Takođe je iznela podatak da je u protekloj godini 27 žena izgubilo život nasiljem u porodici. Ukazala je da su učinjeni veliki pomaci u uspostavljanju institucionalnih mehanizama za sprovođenje politike rodne ravnopravnosti, pre svega uspostavljanje Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za rodnu ravnopravnost.

Preporuka institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da više žena bude na rukovodećim mestima i da se u budućem zakonu o rodnoj ravnopravnosti propiše da 30 odsto predstavnika manje zastupljenog pola, treba da bude zaposleno u svim organima državne uprave.

Ona je navela da izveštaj sadrži 40 preporuka i da predstavlja poziv svim organima javne vlasti, organima civilnog društva i medijima da udruženim snagama još odlučnije suzbijamo ideologiju seksizma, stereoptipa i predrasuda, koristeći sve poluge sistema, kako bismo sprečili sve vidove diskriminacije.

U nastavku diskusije govorili su predstavnici nezavisnih regulatornih tela i predstavnici civilnog društva.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović.
 
Izvor: Narodna skupština RS