Projekat: Unapređivanje prevencije, zaštite i integracije žrtava trgovine ljudima11May2015
Evropska Komisija predlaže da članice EU podele teret oko izbeglica
Evropska komisija predstaviće 13. maja akcioni plan koji treba da omogući da se reši pitanje priliva imigranata i zaustavi krijumčarenje ljudi koji pokušavaju da dođu do EU bežeći od ratova i kriza u svojim zemljama. Mnogi predlozi Komisije na tom planu, poput podele tereta prijema izbeglica među članicama EU i omogućavanja doseljavanja iz ekonomskih razloga, nailaze međutim na snažan otpor u Uniji. Velika Britanija je stavila do znanja da predlog o uvođenju obavezujućih kvota za prijem imigranata u članicama smatra neprihvatljivim, dok je mađarski premijer Viktor Orban rekao da je to “luda ideja”.
Prema pisanju britanskog lista Tajms (Times), predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) predložiće 13. maja uvođenje “sistem obavezujućih kvota za migrante” putem koga će 28 članica podeliti teret prihvata izbeglica i time smanjiti pritisak na južne članice – Italiju, Maltu i Grčku gde svakodnenvo stižu imigranti, pre svega sa Bliskog istoka i Afrike. U Italiji u centrima za azil nalazi se već više od 80.000 migranata, a samo u jednoj nedelji je stiglo ili spaseno 9.000 ljudi. “Da bi se obezbedilo uravnoteženo učešće svih članica EU u zajedničkom naporu… Evropskoj uniji je potreban stalan sistem raspodele odgovornosti među članicama za veliki broj izbeglica i tražilaca azila”, navodi se u predlogu u koji je uvid imao Tajms.
Broj izbeglica koji bi neka članica mogla da primi određivaće se na osnovu bruto domaćeg proizvoda, broja stanovnika, stope nezaposlenosti i dosadašnjeg broja tražilaca azila koje je primil , piše taj dnevnik. Agencija Frans pres, međutim, navodi pozivajući se na upućene izvore da do 11. maja još nije bio postignut dogovor o tome da sistem kvota bude obavezujući, pošto neki komesari žele da prihvat određenog broja izbeglice bude na dobrovoljnoj bazi.
Takođe, još nije postigut dogovor ni o tome koliko sirijskih izbeglica treba EU da primi godišnje. Visoki komesarijat za izbeglice UN (UNHCR) traži od EU da godišnje primi 20.000 izbeglica, što je broj koji će, prema pisanju Tajmsa, predložiti i Junker.
Na samitu EU u aprilu nemačka kancelarka Angela Merkel, čija zemlja kao i Švedska primaju veliki broj azilanata, pozvala je da se izmeni sistem za prijema i razmatranja zahteva za azil kako bi se ravnomerno raspodelio teret. Prema važećim evropskim propisima, prva zemlja u koju dođu tražioci azila odgovorna je za njih.
Otpor među članicama
Međutim, mali broj članica je spreman da primi veći broj izbeglica. “Žan-Klod Junker želi da raspodela bude obavezna, ali to je praktično postao povod za sukob”, rekli su evropski izvori. Britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova je ocenilo da su ti planovi neprihvatljivi i da se treba usredsrediti na zaustavljanje krijumčara ljudi. “Velika Britanija ponosna je na svoju istoriju davanja azila onima kojima je to neophodno, ali smatramo da obavezujući sistem preseljenja (unutar EU) nije odgovor”, rekao je portparol tog ministarstva. “Usprotivićemo se bilo kom predlogu Evropske komisije za uvođenje kvota koji nije na dobrovoljnoj bazi”, dodao je on.
Tajms navodi da će pitanje migracija biti prva bitka koju će britanski premijer i lider konzervativaca Dejvid Kameron morati da vodi u svom drugom mandatu, s obzirom da je na prošlonedeljnim izborima 12% Britnaca glaslao za Stranku nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) koja je protiv EU i prijema migranata. Kameron je, pod pritiskom evropskeptičnog krila u svojoj stranci, obećao da će smanjiti broj imigranata na ispod 100.000 i obećao da će pokrenuti pregovore o uslovima članstva Britanije u EU pre nego što organizuje referendum o tome do 2017.
Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je 8. maja da je uvođenje obaveznih kvota “luda ideja”. Takođe, francuska desnica, koja je članica Evropske napredne partije u Evropskom paralmentu, blokira mogućnost uvođenja kvota, rekli su izvori u toj grupi.
Ovaj predlog se međutim pre svega odnosi na zemlje centralne Evrope, poput Poljsku, koje optužuju da nisu dovoljno solidarne kada je reč o prijemu izbeglica.“Na šest zemalja – Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Švedsku, Italiju i Belgiju, otpada 80% zahteva za azil u EU, 15 zemalja pristaju da prime izbeglice a 13 ništa ne čini po tom pitanju, ne preuzimaju odgovornost’, rekao je predsednik grupe liberala u Evropskom parlamentu, bivši belgijski premijer Gi Verhovstad.
Junker je rekao da je razočaran slabim entuzijazmom među evorpskim liderima i želi da ih primora da usvajanjem plana na samitu 25. i 26. juna “preuzmu odgovornost”. On je u okviru plana predložio i da se omogući doseljavanje imigranata iz ekonomskih razloga, što je prvobitno u aprilu izneo pred Evorpskim parlamentom. U tome je naišao na protivljenje svoje političke gupe, Evropske narodne partije, na čije insistiranje je izbačeno pominjanje doseljavanja iz ekonomskih razloga. Junker sada planira da to predloži u okviru svog akcionog plana uprkos protivljenju mnogih komesara.
