27Aug2015

Bečki samit: Zaključci civilnog društva danas pred liderima Zapadnog Balkana

Zaključci 120+ organizacija civilnog društva sa Zapadnog Balkana, definisani na skupovima u Tirani, Beogradu i Sarajevu, i potvrđeni na Forumu civilnog društva u Beču koji se tiču slobode izražavanja i nezavisnosti medija, otvaranja novih radnih mesta i negovanja kulture dijaloga u regionu biće danas predati liderima Zapadnog Balkana u prisustvu visokih predstavnika EU. Ovo je prvi rezultat pionirskog pokušaja da se teme koje organizacije civilnog društva sa Zapadnog Balkana smatraju najvažnijim za region, uvrste u agendu lidera Zapadnog Balkana, i da se ispunjavanje preporuka datih u ovom dokumentu, uvrsti u listu kriterijuma u procesu pridruživanja ovih zemlja Evropskoj uniji.

 

Na Forumu civilnog društva u Beču održanom juče u sklopu samita lidera Zapadnog Balkana doneti su i zaključci u vezi sa nastavkom rada foruma, sa idejom da civilno društvo u narednih godinu dana nadgleda progres u vezi sa ispunjavanjem preporuka, na bazi jasno merljivih kriterijuma. Jedna od ključnih aktera u formalizovanju ovog procesa će biti i Savet za regionalnu saradnju.

Takođe zaključeno je da predstavnici civilnog društva u svojim zemljama učine napor da u ovaj proces uključe i druge organizacije civilnog društva, budući da bi ovaj proces trebalo da bude vlasništvo civilnog društva u regionu a ne pojedinačnih nevladinih organizacija.

Sudeći po prvom javnom dijalogu lidera i civilnog društva, političari neće imati problema da prihvate neke od preporuka civilnog društva, i protumače ih u svom ključu. Juče je naime održan prvi javni dijalog lidera Zapadnog Balkana, predstavnika civilnog društva, eksperata koji su pomogli formusanju zaključaka Foruma civilnog društva i drugih predstavnika intelektualne elite u Beču, u prisustvu austrijskog šefa diplomatije Sebastijana Kurca i evropskog komesara za proširenje i susedsku politiku Johanesa Hana.

Otvarajući skup, ministar Kurc istakao je značaj uloge civilnog društva za razvoj demokratije, jer ono, kako je naveo, otvara debate i podstiče razmenu mišljenja, ali i šalje poruke građana svojim izabranim vođama.

"Iz moje perspektive, kao člana vlade, to nije uvek prijatno, ali jeste važno i jeste ključno za demokratiju", rekao je Kurc i konstatovao da predstavnici civilnog društva i vlada iz regiona moraju jedni druge da vide kao partnere jer će to pomoći razvoju zapadnog Balkana.

U dijalogu su učestvovali srpski premijer Aleksandar Vučić i njegov albanski kolega Edi Rama, Igor Lukšić, potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova i evropskih integracija Crne Gore, i Igor Crndak ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine i šest predstavnika civilnog društva. 

Pitanje kreiranja novih radnih mesta koje je civilno društvo kandidovalo kao jednu od gorućih tema u regionu, protumačeno je u ključu uvođenja dualnog obrazovanja u škole  i reformisanja obrazovanja tako da ono odgovara potrebama investitora koji dolaze na Balkan, ili obezbeđuje veštine koje su tražene u Evropi, te ljudi iz regiona mogu naći posao za sebe u bilo kojoj evropskoj zemlji. Koncept dualnog obrazovanja u vezi sa kojim Srbija tesno sarađuje sa Nemačkom, Austrijom i Švajcarskom, je takođe, sudeći po izjavama Edija Rame albanskog premijera, prihvaćen u Albaniji.

Za razliku od komesara Johanesa Hana koji je rekao da će takvo obrazovanje omogućiti mladima sa Balkana da se smanji odliv mozgova i umesto toga uspostavi "cirkulacija mozgova", srpski premijer Aleksandar Vučić rekao je da ne veruje u zaustavljanje odliva mozgova jer će svi prirodno stremiti ka onim ekonomijama koje su bolje razvijene, dakle ka evropskim zemljama, budući da zemlje Zapadnog Balkana i po dnajboljim uslovima neće po standardu moći da se približe razvijenom delu Evrope.

Dona Kosturnova, izvršni direktor obrazovnog foruma za mlade iz Makedonije, rekla je da je sa stanovištva civilnog društva, obrazovanje nešto više od obučavanja ljudi da nađu posao i da je široko obrazovanje fundamentalno za stvaranje obaveštenog građanina, sposobnog da se bori za svoja demokratska prava.

Što se druge teme koju je nametnulo civilno društvo tiče, a to je pitanje razijanja kulture dijaloga u regionu, premijer Rama je rekao da već danas njegovi srdačni razgovori sa srpskim premijerom nisu nikakva vest već nešto što se smatra uobičajenim, i da je to rezultat Berlinskog procesa u okviru koga je postao moguć ovaj dijalog.

Za premijera Ramu, sada je navažnije da Evropa finansijski podrži zemlje Zapadnog Balkana jer posle svih mera štednje koje su prošli, građani žele da vide makar mali znak prosperiteta. Sudeći međutim po dva komentara komesara Johanesa Hana, on od lidera i građana Zapadnog Balkana pre svega očekuje posvećenost ideji Evrope a ne razumevanje Brisela kao ATM mašine za keširanje zahteva sa Balkana.

Za premijera Vučiča, za Balkan je i dalje najvažnije pitanje regionalne stabilnosti.

Svi lideri rekli su da oni već imaju manje više dobre kontakte sa civilnim društvom, što se znatno razlikuje od onoga što se čulo na radionicama koje su prethodile Forumu i na samom Forumu.

Treće pitanje, slobode štampe, je našilo na kratak komentar lidera, koji su rekli da ili smatraju da tog problema nema, ili da je u ostvarivanju slobode medija ostvaren napredak.

Sudeći po tome da u izlaganjima Hana i Kurca, ovo pitanje nije značajnije dotaknuto, čini se da ono neće biti u prioritetima današnjeg zvaničnog samita lidera Zapadnog Balkana u Beču.

Han je međutim rekao da za razliku od drugih zemalja, civilno društvo na Zapadnom Balkanu živi u svom paralelnom svetu, koji nema dodira sa svetom politike i rekao da očekuje da će se u narednom periodu neki članovi ciilnog društva sa svojim idejama okušati i u sferi politike i kao članovi parlamenta pokušati da se izbore za ostvarivanje svojih ideja. 

Zbog dužine skupa, potpuno je izostao drugi deo dijaloga u kojem su predstavnici civilnog društva, eksperti i drugi okupljeni trebalo da dobiju priliku da postave pitanja liderima Zapadnog Balkana.

Organizatori foruma civilnog društva i ovog dijaloga su Erste fondacija, fondacija Fridrih Ebert i Karl Rener institut.

Na forumu je učestvovala članica Centra Tanja Jakobi.