Projekat: Institucionalni grant Think Tank fonda29Jun2016
Neophodna nova bezbednosna politika Srbije
U svetlu predstojećeg NATO samita u Varšavi, koji se održava od 8. do 9. jula, i predstavljanja novog strateškog dokumenta Evropske unije - Globalne strategije spoljne i bezbednosne politike, na konferenciji ,,Zapadni Balkan i NATO pre i posle Varšavskog samita" (održan 28. juna) je bilo reči o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji u Evropi i izazovima i rizicima sa kojima se evropske države suočavaju, odjecima nedavno održanog referenduma o članstvu Ujedinjenog Kraljevstva u Evropskoj uniji, kao i implikacijama koje aktuelni događaji u Evropi mogu imati na budućnost evroatlantskih integracija Republike Srbije, ali i regiona Zapadnog Balkana. Konferenciju je organizovao Centar za evroatlanske studije.
Kao jedan od osnovnih izazova koji stoji pred R. Srbijom izdvojeno je (re)definisanje njene bezbednosne politike u skladu sa novom bezbednosnom konstelacijom u Evropi. Sagovornici su se saglasili da odluka R. Srbije o neutralnosti u odnosu na vojne saveze nije potvrđena na strateškom nivou, što daje prostora za različita tumačenja i interpretacije.
Naglašeno je da Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) R. Srbije sa NATO trenutno predstavlja “najažurniji i najsveobuhvatniji dokument u oblasti odbrane”, a da ne predstavlja samo formalni okvir saradnje govori u prilog činjenica da je implementacija planiranih aktivnosti u prethodnih godinu dana bila na izuzetno visokom nivou. Kao jedan od najvidljivijih i najuspešnijih oblika saradnje Srbije sa NATO u prethodnom periodu izdvojen je Program izgradnje integriteta, koji se odvija kroz proces procene rizika od korupcije u Ministarstvu odbrane R. Srbije i donošenja i sprovođenja akcionih planova u cilju njihovog sprečavanja, odnosno smanjivanja.
Sa druge strane, ocenjeno je da je po pitanju jačanja kapaciteta u upravljanju krizama i reagovanju u vanrednim situacija učinjen najmanji pomak. Iako potpisivanje Sporazuma o pristupanju Srbije Mehanizmu civilne zaštite sa Evropskom unijom predstavlja pozitivan korak u tom smeru, do zastoja u ovoj oblasti je došlo neusvajanjem Zakona o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju u vanrednim situacijama u predviđenom roku (decembar 2015. godine) i odlaganjem zaokruživanja zakonodatnog procesa u ovoj oblasti do formiranja nove Vlade Republike Srbije. Time je, za sada, ostalo nedefinisano nekoliko ključnih pitanja, među kojima je i status Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Opšti zaključak skupa odnosi se na neophodnost podizanja kulture dijaloga i pokretanje otvorene rasprave o tome kakva bezbednosna politika treba R. Srbiji.
CEAS-ovoj konferenciji je prisustvovala Jelena Bešlin, Centrova saradnica. Više o ovim temama možete pročitati u predlogu praktične politike istraživačice Centra Jelene Radoman pod nazivom “Šta je bezbednosna politika Republike Srbije”. Takođe, Centar je izabran od strane Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) da izradi Nacionalni izveštaj o humanom razvoju (NHDR) koji se prevashodno bavi načinima kako najefikasnije odgovoriti na prirodne i druge katastrofe. Izveštaj će biti predstavljen u toku 2016. godine; Centrov tim za izradu izveštaja čine Branka Anđelković i dr Maja Kovač.