31Oct2017

Žene u Srbiji relativno dobro zastupljene u društvu

Institut žene, mir i bezbednost iz Džordžtauna (GIWPS) u saradnji sa Institutom za istraživanje mira iz OSLA (PRIO) predstavio je sveobuhvatni ideks (WPS index) koji kvantifikuje ulogu i položaj žena u društvu, a posebno u oblastima bezbednosti i mira, inkluzije i pravde. Indeksom je obuhvaćeno 153 država i pokriveno više od 98% procenata svetske populacije. Svaka od dimenzija obuhavata nekoliko indikatora – mir i bezbednost (organizovano nasilje, percepcija bezbednosti zajednice i partnersko nasilje); inkluzija (obrazovanje, zapošljavanje, korišćenje mobilnog telefona, finansijska podrška i zastupljenost žena u parlamentu) i pravda (ekonomska diskriminacija, procenat rođenih dečaka u odnosu na devojčice, normativna/zakonska diskriminacija).

Prema pokazateljima Island, Norveška i Švedska su države u kojima je kvalitet života žena na visokom nivou. Među najbolje rangiranim se nalaze i Švajcarska, Slovenija, Španija, Holandija, Kanada i Belgija. SAD su rangirane kao 22 država, dok Rusija zauzima 55 mesto. Na prostoru Zapadnog Balkana vodeće države su Srbija i Hrvatska koje dele 24. mesto. Makedonija zauzima 38, Bosna i Hercegovina 50, a Albanija tek 60. mesto. Države pogođene konfliktima, kao i pretežno siromašne države - Sirija, Avganistan, Jemen, Pakistan, Centralnoafrička republika, DR Kongo, Irak, Mali, Sudan i Niger - nalaze se na dnu liste.

Republika Srbija je relativno visoko pozicionirana prema WPS indeksu. U okviru dimenzije mira i bezbednosti – 24% žena je doživelo fizičko ili seksualno nasilje od strane partnera barem jednom u toku svog života; 65% žena (starijih od 15 godina) se oseća bezbedno u zajednici dok se šeta noću kroz grad ili mestu gde živi; s obzirom na to da Srbije nije u oružanom konfliktu, u pogledu organizovanog nasilja u konfliktu Srbija ima najveću ocenu (0 smrti). Dimenzija pravde obuhvatila je ekonomsku diskriminaciju gde tek 4% mušakaraca starijih od 15 godina smatra da žena ne treba da ima plaćeni posao van kući ako ona to želi; odnos rođenih dečaka u odnosu na devojčice gde se svrstava u bolje rangirane države ocenom 1.05 (prosek 1.08) i normativnu diskriminaciju koja se kreće u rasponu od 0 do 84, gde je Srbija zauzela ocenu 14. Kada je reč o inkluziji Srbija je visoko rangirana iznad proseka u pogledu obrazovanja žena, finansijske podrške, korišćenja mobilnog telefona kod žena i zastupljenost žena u parlamentu, dok je zaposlenost žena tek 39%, znatno ispod globalnog proseka (50,3%).

Republika Srbija usvojila je novi, drugi po redu, Nacionalni akcioni plan (NAP) za primenu Rezolucije 1325 SB UN – Žene, mir, bezbednost u Srbiji za period 2017-2020. godine. Pređašnjim NAP-om (2010-2015) ostvaren je značajan napredak – povećana je „vidljivost“ zastupljenosti žena u sektoru bezbednosti Republike Srbije, kreirana su institucionalna tela i mehanizmi za sprovođenje NAP-a, povećana je ukupna zastupljenost žena na pozicijama odlučivanja, zatim na pozicijama međunarodne saradnje i kreirani su edukativni mehanizmi za obrazovanje žena u vojsci i policiji, itd. Ipak, Republika Srbija još uvek nije sprovela kompletnu evaluaciju implementacije pređašnjeg NAP-a. Stoga je pred ovim dokumentom veliki izazov u pogledu implementacije planiranih aktivnosti do kraja 2020. godine.

Fokus aktuelnog NAP-a stavljen je na lokalizaciju u oblastima prevencije, učestvovanja, zaštite i oporavka, uz veću uklјučenost žena u očuvanju mira i bezbednosti na nivou lokalne zajednice. Uočeni problem za implementaciju ovog dokumenta jeste njegova nepoznanica, kako za nacionalne aktere, tako i za lokalne donosioce odluka. Pred nosiocima aktivnosti i partnerima jeste veliki zadatak – približavanje, promocija i upoznavanje sa značajnostima i aktivnostima ovog dokumenta – s ciljem njegove implementacije u lokalnim zajednicama i jačanja kvaliteta života žena.