Projekat: Romkinje i Romi u Srbiji: Koliko se osećaju bezbedni?27Mar2014
Obrazovanje nije obična usluga
Evropski studenti i profesori traže da se obrazovanje u cilju očuvanja kvaliteta u potpunosti isključi iz pregovora Evropske unije i SAD o sporazumu o slobodnoj trgovini, što se traži i za audio-vizuelni sektor. Ističući da se na obrazovanje ne može gledati kao na običnu ekonomsku uslugu, studenti i profesori kao potencijalna polja razdora navode priznavanje visokoškolskih diploma i mogućnost da američke profitne kompanije koje otvore ogranke u EU tuže evropske vlade. Cilj sporazuma o kojem pregovaraju EU i SAD je uklanjanje prepreka u transatlantskoj trgovini, investicijama, uslugama. Kao problematični sektori u pregovorima SAD i EU, pored obrazovanja, smatraju se i kultura, zdravstvo i očuvanje prirodne sredine. Predsednik SAD Barak Obama je 26. marta u Briselu posle samita SAD-EU odbacio kritike vezane za budući sporazum i izjavio da dve strane treba da ubrzaju pregovore. Obama je takođe rekao da svima savetuje da čekaju šta će na kraju biti dogovoreno tim sporazumom pre nego što krenu da prave razne pretpostavke.
Iako se najveći deo pregovora o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP) drži podalje od očiju javnosti, Evropska studentska unija (ESU) strahuje od činjenice da bi obrazovanje moglo da bude tretirano kao "obična usluga".
U Uniji kažu da se ne slažu sa američkim pristupom obrazovanju i traže da se obrazovanje, i privatno i državno, isključi iz pregovora u potpunosti, ne samo kroz "jednostavna izuzeća" koja ne bi bila dovoljna, već "kompletnim izbacivanjem" (iz pregovora), kao što se traži za audio-vizuelni sektor.
"Bez efikasne zaštite i izuzeća iz pravila TTIP obrazovni sektor mogao bi da se nađe pod pojačanim pritiskom komercijalizacije i privatizacije", upozorio je član Izvršnog odbora Unije Maroš Korman.
Priznavanje diploma
Evropskim profesorima i studentima ne sviđa se da američke profitne privatne visokoškolske institucije dobiju mogućnost ne samo da otvaraju ogranske na evropskom tlu, već i da se njihove diplome priznaju, s obzirom da su zakoni EU na tom polju 'nejasni", obrazložio je za EurActiv.com predsedavajući Unije Rok Primožič.
"Ne znamo šta će se desiti ako takve institucije budu dozvoljene u Evropi, to može da otvori neka vrata. Čak iako te diplome ne budu priznate, poslodavci toga možda neće biti svesni", istakao je Primožič dodajući da bi zvanični Vašington u pregovaračkom procesu mogao da traži i priznavanje diploma.
Evropa i SAD mogle bi da se sukobe oko uzajamnog priznavanja visokoškolskih diploma, upozoravaju iz Evropske studentske unije.
"Nije isto pitanje razlika između privatnih i državnih obrazovnih institucija (u SAD i EU). U SAD je njihov cilj profit i podela novca među akcionarima. U Evropi privatnim (obrazovnim) institucijama cilj nije profit i one školarine koriste u obrazovne i slične svrhe", objašnjava predsednik Unije i ističe da američki pristup obrazovanju nije i evropski.
Drugo problematično pitanje za Evropu je mogućnost da američke profitne kompanije koje uspostave ogranke u Evropi tuže vlade.
"Sporazum o Transatlantskom partnerstvu bio bi blanko ček za američke kompanije kojima je cilj profit. U 2011. i 2012. američki profitni koledži tužili su američku vladu zbog objavljivanja izveštaja koji je prema njima bio veoma kritičan. Zatim su 2013. tužile vladu ponovo zbog nastojanja da uvede nove propise i zaštitu studenata. U julu 2012. godine dobili su spor o brisanju propisa čija primena je mogla da našteti njihovom profitu", obrazložila je britanska Unija univerziteta i koledža.
Background
Francuska je uvela kocept izuzeća kulture 1993. u pregovorima o Opštem sporazumu o carinama i trgovini (GATT) sa SAD sa ciljem da se kultura tretira drugačije od komercijalnih proizvoda.
Prema procenama Evropske komisije i drugih tela EU, sveobuhvatno Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo moglo bi da podstakne bruto domaći proizvod EU za 0,5% godišnje i da pomogne da se otvori oko 400.000 radnih mesta.
Razmena EU i SAD već je najveća u svetu jer dve strane svakog dana trguju robom i uslugama za dve milijarde evra.
Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo ide dalje od uklanjanja carina i uključuje otvaranje tržišta investicija, usluga i javnih nabavki. Takođe će obuhvatiti usklađivanje pravila i tehničkih standarda za proizvode koji sada predstavljaju najveću prepreku u transatlantskoj trgovini.
Potpuno isključivanje iz pregovora
Nedostatak jasnih zakona i činjenica da nemaju uvid u pregovore naterali su sudentska udruženja da "zazvone na uzbunu" i traže potpuno isključivanje obrazovnog sektora iz pregovora sa SAD kao jedinu "sigurnu opciju".
"Predloženo izuzeće obrazovnih usluga je veoma slabo i privatne obrazovne usluge treba da budu uključene. Problem je što je u mnogim jurisdikcijama linija između državnog i privatnog obrazovanja tanka tako da bi se svako izuzimanje (iz pregovora) državnog obrazovanja moglo pokazati kao neadekvatno", kaže Fred van Leven (Leeuwen), generalni sekretar organizacije Eđukejšen internešenel (Education International) koja predstavlja 30 miliona nastavnika širom sveta.
Cilj Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva je uklanjanje barijera između dva bloka. Ako bude zaključen, biće to najveći bilateralni trgovinski sporazum do sada.
Kritičari Partnerstva kao problematična pitanja u pregovorima SAD i EU vide sektore kulture, zdravstva i zaštite čovekove okoline a sada i obrazovanja.
SAD i EU se nadaju da će sklopiti sporazum o Partnerstvu do kraja godine.