18Jun2014

Država je obavezna da uspostavi funkcionalan i održiv sistem besplatne pravne pomoći, da njime rukovodi i da ga finansira a odgovorna je za dostupnost, efikasnost i kvalitet svih pravnih usluga pruženih na osnovu budućeg Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. 

Ovo je poruka tri organizacije civilnog društva – Autonomnog ženskog centra, Praxisa i Komiteta pravnika za ljudska prava – koje su radile na pripremi predloga za unapređenje postojećeg nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći a koje su izložile na današnjoj konferenciji za medije. Sve tri organizacije se, u svakodnevnom radu, bave pružanjem usluga besplatne pravne pomoći ugroženim građanima i njihove aktivnosti će biti pod direktnim „udarom“ novog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. 

Predstavnici tri organizacije predstavili su predloge na nacrt ovog Zakona koji se odnose na četiri oblasti: ko su korisnici a ko pružaoci besplatne pravne pomoći, na koji način će se odlučivati kome pripada ovo pravo i koji su mogući oblici finansiranja ove oblasti. 

Kad je reč o tome ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, organizacije civilnog društva smatraju da, pri donošenju ove odluke, imovinski cenzus ne sme biti jedini kriterijum, kao što to sadašnji nacrt predviđa.