Projekat: Unapređivanje prevencije, zaštite i integracije žrtava trgovine ljudima

24Jun2014

Američki Stejt department tvrdi da kod nas i dalje cveta trgovina ljudima. Naši radnici nalaze se pod prinudom u Azerbejdžanu, Sloveniji, Rusiji, UAE, a seks trafiking je i dalje izražen. Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za muškarce, žene i decu kojima se trguje radi prinudne prostitucije i rada, navodi se u najnovijem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu. Kako kažu, žene iz Srbije seksualno eksploatišu srpske kriminalne grupe na severu Italije, u Nemačkoj, Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj, Austriji i Švedskoj.

Državljani Srbije žrtve su prinudnog rada u evropskim zemljama, uključujući Azerbejdžan, Sloveniju i Rusiju, ali i Ujedinjene Arapske Emirate, gde su eksploatisani u građevini. Vlada Srbije izvestila je takođe da su radnici iz Srbije bili izloženi prinudnom radu na više gradilišta u Sočiju. Primetan je i porast broja dece, posebno romske, koja su eksploatisana kroz seksualni i prinudni rad, prinudnu prošnju i prinudu na vršenje krivičnih dela. Strane žrtve identifikovane ovde potiču iz susednih zemalja: Crne Gore, BiH, Bugarske, Rumunije i Moldavije.

Sudovi su prošle godine osudili 37 trgovaca ljudima, a oslobodili devet lica, dok je u jednom slučaju suđenje prekinuto. Dosuđene kazne su u rasponu od šest meseci do 10 godina zatvora. Identifikovano je 76 žrtava, od čega je 36 bilo izloženo seksualnoj eksploataciji, a 11 su deca prisiljena na prošnju.

- Vlada Srbije ne ispunjava potpuno minimum standarda za suzbijanje trgovine ljudima, ali čini značajne korake po tom pitanju - konstatuje Stejt department. - Vlada je nastavila krivično gonjenje i osuđivanje počinilaca, povećala je finansiranje Centra za zaštitu žrtava i sprovela edukaciju romskih medijatora o identifikaciji žrtava. Ipak, samo je delimično finansirala jedino sklonište kojim upravlja nevladina organizacija, a žrtvama nije obezbeđena adekvatna zaštita u toku trajanja krivičnog postupka.

Američka administracija daje i preporuke za Srbiju: da sudovi primenjuju mere zaštite kako bi smanjili odlaganje saslušanja, zastrašivanje svedoka i sekundarnu viktimizaciju tokom suđenja; da žrtve ne budu kažnjavane za dela koja su direktna posledica trgovine ljudima; da bolje identifikuje žrtve među tražiocima azila i decom bez pratnje koja su uključena u prošnju na ulici; da obezbedi pravnu pomoć žrtvama, i obuči istražitelje, sudije i tužioce, kao i inspektore rada da identifikuju žrtve...

Državni centar za zaštitu žrtava dobio je iz državne kase približno 210.000 dolara lane, što je više nego 2012. godine, kada su dobili 81.400 dolara. U ovoj godini namenjeno im je približno 256.000 dolara.

Položaj žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku nije bitno unapređen u odnosu na stanje 2011. i 2012, pokazala je analiza pravosudne prakse koju je uradila NVO „Astra“. I dalje se krši pravo žrtve na zaštitu privatnosti, na besplatnu pravnu pomoć, na sigurnost i naknadu štete. Žrtve su izložene dugotrajnim sudskim postupcima, višestrukim saslušanjima, suočavanju sa okrivljenima i svedocima. Kaznena politika u slučajevima ovog krivičnog dela je blaga.

V.Crnjanski Spasojević

Izveštaj možete preuzeti ovde.