30Jan2015

Alarmantan je podatak da je u Srbiji prošle godine stradale 27 žena u porodičnom nasilju. Ipak, to je dvostruko manje nego 2013, što je pokazatelj boljeg reagovanja institucija na problem nasilja, kažu u novosadskom "SOS ženskom centru".

Zdravstveni radnici važna su, i ne retko, prva karika u lancu borbe protiv nasilja nad ženama. Kako protiče njihova obuka o prepoznavanju žrtava nasilja i specifičnom pristupu koji one zahtevaju, za RTV je govorila zamenica pokrajinskog ombudsmana, Danica Todorov i doktorka Danijela Stanković Baričak iz pokrajinskog Sekretarijata za zdravstvo. 

Sve žrtve nasilja poznavale su počinioce

U Srbiji je prošle godine ubijeno 27 žena u porodično-partnerskom nasilju, a sve žrtve poznavale su počinioca, pokazuju danas saopšteni rezultati analize Mreže "Žene protiv nasilja".

Ta organizacija je do podataka došla prikupljanjem i analizom novinskih članaka tokom protekle godine, a prema podacima, 11 žena ubio je suprug, pet bivši suprug, pet partner, a tri sin. Kako je navedeno, po jednu ženu ubio je vanbračni suprug, brat i bivši partner.

Najviše žena je ubijeno nožem, njih sedam, dok je šest žena ubijeno pištoljem, četiri žene su pretučene, a tri udavljene. Dve žene ubijene su sekirom, dve lovačkom puškom, a tri su ubijene na druge načine.

U kvantitativno - narativnom izveštaju za 2014. godinu se navodi da prevencija femicida zahteva bolju kontrolu pristupu vatrenom oružju posebno imajućio u vidu period militarizacije 90- tih godina i period razoružanja nakon završenih sukoba.

Kako je navedeno, nasilnici su u trećini slučajeva posedovali vazdušno oružje, ukoliko je vlasnik oružja u srodstvu sa žrtvom rizik se povećava na osam puta, a ukoliko je već prisutno nasilje u porodici rizik je 20 puta veći.

U izveštaju je istaknuto i da bi institucije nadležne da reaguju u slučajevima nasilja nad ženama trebalo da su upoznate sa cinjenicom da posedovanje oružja predstavljavisokstepen rizika za bezbednost žrtve.

Podaci pokazuju i da se polovina ubistava desila u kući ili stanu koji je zajedničko vlasništvo žrtve i počinioca, šest u kući ili stanu koje su bile u vlasništvu same žrtve, jedno u kući odnosno stanu počinioca, dok se šest ubistava dogodilo u drugim prostorima.

Kada je reč o starosti žrtava, tri žene su imale između 26 i 35 godina, devet žena je bilo starosti od 36 do 45 godina, a pet starosti od 46 do 55 godina. Tri žene imale su između 56 i 65 godina, šest žena je bilo starosti preko 65 godina, dok u jednom slučaju nema informacija o tome koliko je ubijena žena imala godina.

Takođe, 50 osoba ostalo je bez majke, od kojih 26 maloletnika.

Prema rezultatima, u sedam od 27 slučajeva, nasilje je bilo prijavljeno nadležnim institucijama i pre nego što se ubistvo desilo, dok je u ostalim slučajevima nepoznato da li je žena prijavljivala nasilje pre nego što se ubistvo desilo.

Kako navode iz te organizacije zabrinjava saznanje da je u najmanje četvrtini slučajeva postojala mogućnost da femicid bude sprečen, jer su u tim slučajevima, institucije imale saznanje o nasilju koje je predhodilo ubistvu.

Ta informacija kako ističu, dodatno demotiviše žene da prijave nasilje institucijama jer doprinosi uverenju da ih ne mogu zaštititi, i šalje poruku društvu da je muško nasilje prema ženama nešto čemu se ne može stati na put, i zato pozivaju Vladu i nadležna ministarstva da bez odlaganja deluju na sprečavanju i suzbijanju femicida.

Femicid je rodno zasnovano ubistvo, učinjeno nad ženama, devojkama, devojčicama pa i bebama ženskog pola od strane osoba muškog pola.

Video prilog RTV pogledajte ovde.

RTV