26Feb2015
Napredak u sektoru reforme dečje zaštite, ali i dalje ima dece koja su sklonjena i zaboravljena
U Srbiji je primetan jasan napredak u sektoru reforme dečje zaštite, ali i dalje ima dece koja su sklonjena i zaboravljena, što uz hroničan nedostatak finansijskih sredstva, birokratiju i sporu promenu svesti, upućuje na dodatni oprez, ocenjeno je danas na okrugom stolu u organizaciji UNICEF-a.
Deca mnogo manje umiru pre trećeg rođendana, manje njih se rađa sa HIV-om, sve više mališana ostaje u svojim biološkim porodicama, imaju bolji pristup školskom sistemu i manje ih je koji zbog sukoba sa zakonom ostaju u zatvorima, rečeno je na skupu.
Međutim, uprkos napretku i vidljivo manjem broju dece u domovima ali i opredeljenju da deca rastu u biološkoj porodici osim kad je to nemoguće, u ovoj oblasti i dalje nedostaju jasne informacije, pa je teško da se presuđuje o reformi kada nema podataka, rečeno je na skupu na kojem su predstavljeni rezultati evaluacije u oblasti reforme dečje zaštite za period od 2005. do 2012. godine.
Istraživanje je rađeno u 11 zemalja jugoistočne Evrope i centralne Azije, uključujući Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Azerbejdžan, Belorusiju, Ukrajinu, u kojima je, kako je rekao viši regionalni savetnik UNICEF-a za zaštitu dece Žan Klod Legrand reforma počela različitom brzinom i sa različitim ambicijama.
"Države treba da osiguraju da se deca ne odvajaju od roditelja osim u neophodnim slučajevima", rekao je Legrand, smatrajući da je odrastanje dece u biološkim porodicama prvi prioriteta vlada.
Predstavljajući rezultate, izvršni partner "Pluriconsult" organizacije Roksana Irimia ukazala je da se stav društva u ovoj oblasti i dalje sporo menja .
"Bez promene stavova, mentaliteta, nikakva ozbiljna reforma ne može da se sprovede i nema rezultata", rekla je Irimia, ukazujući da je obezbeđivanje finansijskih sredstava i dalje briga centralne i lokalne vlasti.
Ona je navela i da je veliki problem i to što su najugroženije porodice u najvećem riziku.
"Što su porodice ugroženije, to im je teže jer nemaju svest ni kapacitet da izađu iz problema, rekla je ona i ukazala na još jedan rezultat istraživanja, da se deca sa invaliditetom najduže zadržavaju u okviru sistema dečje zaštite.
Skupu je prisustvovao i direktor Kancelarije UNICEF u Srbiji Mišel Sen Lo koji je istakao da će reforma dečje zaštite biti fokusna tačka te međunarodne organizacije za brigu o deci, ukazujući na važnu ulogu civilnog sektora.
"Stavljanje reforme dečje zaštite na dnevni red vlade ne bi bilo moguće bez civilnog društva", ukazao je Sen Lo.
Predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević i Nataša Simović ponovili su da je broj dece u domovima smanjen, ojačana je uloga porodičnog smeštaja, kao i uloga centara za socijalni rad.
Problem su kapaciteti, pre svega ekonomski, pa treba razmotriti mogućnost da se određene usluge finansiraju sa centralnog nivoa, bez želje za centralizmom, rečeno je na skupu.