Tokom pandemije višestruko je porasla tražnja za radnicima na daljinu iz Srbije pokazuje najnovija analiza Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) koja je predstavljena danas na online konferenciji „Em se skuplja, em se širi: Pogled na globalizaciju tržišta rada iz ugla radnika i poslodavaca iz Srbije”. Analizom je obuhvaćeno 1344 oglasa koje su strani poslodavci koji nisu registrovani u Srbiji objavili na portalu Poslovi Infostud, u periodu od 24. aprila 2020. do 20. oktobra 2021. godine.

Rezultate istraživanja predstavio je Ljubivoje Radonjić, istraživač saradnik u CENTRU, 23. marta. Portal Poslovi Infostud je bio partner CENTRA u ovom istraživanju.

Porast tražnje za radnicima na daljinu iz Srbije predstavlja deo globalnog fenomena okretanja kompanija širom sveta ka angažovanju radnika na daljinu - u zemljama koje imaju obrazovanu radnu snagu i niže cene rada. Ovi radnici se vrlo često nazivaju – telemigrantima, radnicima koji su u svojim domicilnim zemljama, a „sede u kancelarijama poslodavca u drugim zemljama“.

Tokom 18 meseci, broj oglasa stranih poslodavaca koji nisu registrovani u Srbiji na platformi Poslovi Infostud porastao je za gotovo pet puta, sa oko 30 oglasa krajem aprila i tokom maja 2020. na 132 oglasa u septembru 2021. godine.

Najveći broj poslodavaca koji su angažovali radnike iz Srbije su iz SAD (45%) i EU-27 (36%) dok ostatak čine poslodavci iz Azije. Među evropskim zemljama nijedna se nije izdvojila kao dominantan poslodavac. Ipak najveći broj oglasa dolazi iz Švedske (7%) Interesantno je da i poslodavci iz regiona takođe prepoznaju potencijale našeg tržišta rada. Tako je iz Bugarske je u posmatranom periodu došlo čak 5,7, a iz Hrvatske 1,7 odsto ponuđenih poslova.

U posmatranom periodu najtraženiji su bili radnici iz oblasti IT i razvoja softvera, ali je zahvaljujući procvatu tehnoloških rešenja za komunikaciju na daljinu, broj profesija iz kojih se angažuju radnici na daljinu proširen i na sektore farmacije i zdravstva, saobraćaja i infrastukture, autoindustrije i građevinarstva.

Analiza CENTRA pokazuje da se gotovo 46% oglasa odnosilo se na IT poslove i razvoj softvera. U 18% odsto objavljenih oglasa strani poslodavci tragali su za kandidatima i kandidatkinjama za rad u oblasti profesionalnih usluga. Znanje i veštine u oblasti prodaje i marketinga bile su tražene u oko 15% oglasa, dok se oko 12% publikovanih oglasa odnosilo na ponudu za rad na nešto jednostavnijim, administrativnim poslovima.

U oglasima su traženi radnici sa viskom stručnom spremom i sa iskustvom, ali je bilo i poslova za studente. U oko 20 odsto oglasa u oblasti IT i razvoja softvera bilo je naglašeno da se traže senior ili medior profesionalci, dok je u oko 17% ponuđenih poslova u IT sektoru ostavljena mogućnost studentima da konkurišu.

Gotovo svi poslodavci nudili su posao sa punim radnim vremenom (95% publikovanih oglasa) dok je veoma mali broj njih nudio zaposlenje sa nepunim ranim vremenom.

Uzimajući u obzir sve ponuđene onlajn poslove za koje postoji informacija o visini plate, prosečna bruto zarada srpskog radnika za rad za stranog poslodavca se procenjuje na oko 1.200$ na mesečnom nivou.  Ipak ovaj podatak treba uzeti sa rezervom jer je među 1344 oglasa koje su dali poslodavci samo u 343 naveden iznos zarade.

Analizom CENTRA obuhvaćeni su i podaci o prosečnom broju aplikacija koje su srpski radnici poslali na ove oglase. Najviše kandidata javilo se na oglase za pozicije u oblasti pozivnih centara (u proseku 530) i ljudskih resursa (460) i na poslovima u administraciji (413).

„Ovi brojevi pokazuju kako brojnost raspoloživih kadrova tako i činjenicu da ove poslove mogu da obavljaju ljudi sa različitom školskom spremom. Na oglase u oblasti IT i razvoja softvera, prosečno se prijavljivalo svega 40 kandidata što reflektuje nestašicu ove radne snage, koja je vidljiva i na lokalnom tržištu“ rekao je Ljubivoje Radonjić, istraživač saradnik u CENTRU.

„Uočeni trendovi važni su kako za mlade ljude iz Srbije koji u domaćoj ponudi poslova ne mogu da nađu one koji ogovaraju njihovom znanju veštinama ili interesovanjima, tako i domaćim poslodavcima koji se suočavaju sa konkurencijom iz inostranstva za već deficitarnom radnom  snagom.

CENTAR će nastaviti da proučava ove trendove koji mogu imati uticaj kako na nivo zaposlenosti tako i na migracione trendove i nivo zarada u zemlji“, dodao je Radonjić.

Milorad Petrović i Milutin Marinović, iz inicijative Digitalna zajednica podelili su sa publikom iskustva i saznanja koja ova krovna organizacija srpskog digitalnog ekosistema i oni lično imaju sa ovim tipom rada, dok je Miloš Turinski, PR menadžer u Poslovi Infostud govorio o trendovima na srpskom tržištu rada, fluktuaciji radne snage i migracijama.

Na konferenciji je otvorena i druga dimenzija o globalizaciji radne snage, a to je angažovanje visokoobrazovane radne snage na daljinu iz inostranstva u domaćim kompanijama. O ovome je govorio Nebojša Matić, vlasnik i CEO kompanije MikroElektronika, koja već godinama angažuje radnike iz inostranstva. Matić je istakao ključne prednosti zapošljavanja kadrova iz inostranstva i zaključio da bi Srbija u budućnosti mogla da postane značajan “uvoznik” radne snage.