Istraživačica Centra Jelena Radoman u prilogu Produkcije Romaworld

Koliko su Romi i Romkinje u Nišu i Srbiji bezbedni?

Istraživačica Centra Jelena Radoman i predstavnici romskog nevladinog sektora u Nišu odgovarali su na ovo pitanje u prilogu Produkcije Romaworld

U mesnoj kancelariji "Đuka Dinić" u Nišu održan je sastanak romskog nevladinog sektora i Centra za istraživanje javnih politika. Tema ovog sastanka bila je bezbednost romske manjine u Srbiji a u sklopu istraživanja Centra o pitanju bezbednosti romske manjine u Srbiji. Cilj projekta je da identifikuje najveće bezbednosne pretnje vezane za romsku populaciju i istraži kako vlastitu bezbednost opaža manjina u nepovoljnom socio-ekonomskom položaju, i da, u tom kontekstu, analizira posebne podgrupe ove manjine - višestruko ranjive - kao što su žene, povratnici u zatvorski sistem, lica vraćena na osnovu sporazuma o readmisiji i interno raseljeni.

"Istraživanja smo počeli u avgustu 2013. a očekujemo da nalaze objavimo u maju 2014. Nalazi će biti javno dostupni", rekla je istraživačica Centra Jelena Radoman u izjavi za romski internet radio Romaworld iz Niša. "Na osnovu onoga što smo dosad čuli i videli, percepcija Romkinja i Roma u pogledu sopstvene bezbednosti - kako oni vide sopstvenu bezbednost - značajno se razlikuje od jednog do drugog lokalnog konteksta. Značajna je razlika između, recimo, Zemun polja, gde su raseljeni sa određenih lokacija u Beogradu dobili prostor za novo stanovanje, i na primer Vranja ili Bujanovca, gde je potpuno drugačiji kontekst.

''Takođe, percepcija bezbednosti zavisi i od toga da li je romska populacija autohtona ili su u pitanju raseljena lica, na primer izbegli sa Kosova i Metohije'', navela je Radoman.

"Čini se da se romska populacija najpre oseća diskriminisanom od strane institucija, pre svega od sektora bezbednosti, dok, se s druge strane čini da MUP sprovodi reforme i da naročito neke policijske Uprave ulažu napor da se približe zajednici. Ono što je problematično je da je još uvek nedovoljan broj pripadnika romske populacije zaposleno u sektoru bezbednosti, i čini mi se da bi Romi i Romkinje voleli da vide više Roma i Romkinja koji rade u ovim institucijama, za šta još uvek postoje brojne barijere", dodala je Radoman.

A šta o bezbednosti Roma i Romkinja u Nišu misle predstavnici nevladinog sektora iz ovog grada? Koliko se oni, u stvari, osećaju sigurnim?

"Mislim da bezbednost Roma u Srbiji nije bila nikad gora, nikada nije bila na nižim granama", izjavio je Osman Balić iz YURom centra. "Sećate se da smo pre nekoliko meseci imali taj nesretan incident u romskoj Mahali kada su u nju - sa povodom ili bez njega, ušli neki ljudi. Za sada imamo informaciju da su to bili pripadnici 63. padobranske brigade, koji su po Mahali pucali, a da se posle toga, što je, dakle, mnogo gore, gradonačelnik i/ili načelnik gradske policije nisu po tom pitanju zvanično ogradili. Niti se neko od njih, što su takođe mogli, izvinio."

Balić napominje da reakcija javnosti "nije bila adekvatna”. To je dovoljan signal da se, posle niza slučajeva ugrožavanja bezbednosti građana i Roma održi ovakav jedan sastanak u Nišu, gde ćemo mi, lideri romskih organizacija i partija, razgovarati o tom problemu i dogovoriti se šta nam je činiti. Tražićemo odgovornost, kako drugih tako i našu sopstvenu odgovornost."

''Činjenično stanje je takvo da mi imamo (samo) ta deklarativna prava - u praksi je sasvim drugačije'', kaže za Romaworld produkciju Salih Saitović iz romske organizacije DUR. "Imamo dosta slučajeva gde su organi bezbednosti vršili atak, čak i u nekim mestima gde se vrši ukazivanje pomoći - u Domovima zdravlja."

''Romi jesu na marginama našeg društva'', mišljenja je Meda Bajramović, projekt menadžer RNVO Ponos. "Međutim, govoriti o bezbednosti Roma u našem društvu, u Nišu, još uvek nije pravi potez. Razlog tome je što još uvek nisu rađene studije izvodljivosti po tom pitanju, zato što nisu rađene analize i, pre svega zbog toga što nisu rađena istraživanja. Samo u 2013. godini imamo - u nekoliko navrata - nekoliko negativnih primera, šta se sve dešavalo. Da se ne bih ponavljao (jer o tome su već govorili vaši sagovornici pre mene), predlažem da pokrenemo inicijativu za istraživanje (ovog problema)."

Osman Balić iznosi podatak da je u srpskom MUP-u zaposleno 44 Roma: "Takav sam podatak našao - ne mora da bude tačan. Bilo bi dobro da ih imamo 444, veoma je važno da imamo Rome koji su u vrhu  MUP, dakle ne obične policajce na ulici. Mislim da ćemo tražiti neku ozbiljniju bezbednosnu politiku, kojom bi se suzbijali ti rizici po našu sigurnost u romskoj zajednici. Mi hoćemo da taj problem rešimo zajedno sa drugima, sa institucijama sistema. U tom smislu, to bi, dakle, bio najlogičniji zahtev - da Romi budu zastupljeni u MUP-u u daleko većem broju.''

''Jedini način da narod postane svestan je kroz sprovođenje političke opcije za razvoj romske nacionalne manjine'', kaže Salih Saitović. "Onda je logično da većinski narod - kao i nosioci vlasti - shvate da smo i mi sastavni deo ovog društva. Na taj način bismo, konačno, krenuli u praktično ostvarivanje tih, za sada samo deklarativnih, prava.'' 

Jelena Radoman iz Centra za istraživanje javnih politika

Osman Balić, YURom Centar

Salih Saitović iz DUR

izvor: Produkcija Romaworld 25.decembar 2013.