04Aug2014

Srbija obavezna da primenjuje Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici

Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Council of Europe Convention on preventing and combating violence against women and domestic violence) koju je usvojio Komitet ministara Saveta Evrope u aprilu 2011. godine, stupila je na snagu 1. avgusta 2014. godine.

Istanbulska konvencija (ovako se još naziva jer je u Istanbulu 5. maja 2011. otvorena za potpisivanje) stupila je na snagu nakon isteka tri meseca od kada je 10 država (od toga bar 8 članica Saveta Evrope) deponovalo instrument o ratifikaciji ovog međunarodnog ugovora kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.  

Republika Srbija je potpisala Istanbulsku konvenciju 4. aprila 2012. godine, a ratifikovala  21. novembra 2013. godine. Pored Srbije, Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, ratifikovale su i Albanija, Andora, Austrija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Danska, Francuska, Italija, Malta, Portugal, španija, Švedska i Turska.

Konvencija je značajna jer obuhvata sve vidove nasilja prema ženama i primenjuje se na sve žrtve nasilja u porodici.

Nasilje nad ženama podrazumeva „kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode do, odnosno mogu da dovedu do, fizičke, seksualne, psihičke odnosno ekonomske povrede odnosno patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu odnosno arbitrarno lišavanje slobode, bilo u javnosti odnosno u privatnom životu“ (Član 3(a) Istanbulske konvencije).

Žene su prvenstveno obuhvaćene odredbama koje se tiču nasilja u porodici jer su one nesrazmerno više žrtve nasilja u porodici, ali se odredbe odnose i na decu i muškarce. Konvencija pod nasiljem u porodici smatra „svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog odnosno ekonosmkog nasilja do kojeg dođe u porodici ili domaćinstvu odnosno između bivših odnosno sadašnjih supružnika odnosno partnera, nezavisno od toga da li učinilac deli ili je delio domaćinstvo sa žrtvom“  (Član 3(b) Istanbulske konvencije).

Konvencija obavezuje članice da preduzmu neophodne zakonodavne i druge mere za sprečavanje i borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Posebno je bitno što se zahteva unapređenje i zaštita prava žena i drugih lica od nasilja bilo u javnoj bilo u privatnoj sferi, i što se uljučuje širi krug aktera u sprovođenje predviđenih mera.

Konvencija reguliše obaveze država u pogledu: sprečavanja nasilja, zaštite žrtava i svedoka nasilja, uvođenja krivičnih dela u krivično zakonodavstvo i gonjenja počinilaca, međunarodne saradnje u cilju ispunjenja obaveza.  

Kao mehanizmi kontrole sprovođenja ove Konvencije predviđeni su: Ekspertska grupa za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO), Komitet članica Konvencije, ali je upućen poziv da se i nacionalni parlamenti uključe u praćenje preduzetih mera u primeni Konvencije.

O detaljima vezanim za ratifikaciju Konvencije u Srbiji pročitajte ovde.