Projekat: Unapređivanje prevencije, zaštite i integracije žrtava trgovine ljudima18Oct2014
Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima
Evropska unija ove godine obeležava 8. Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima. Tim povodom je Evropska komisija predstavila srednjoročni izveštaj o primeni EU strategije za iskorenjivanje trgovine ljudima 2012-2016 i statistički izveštaj o žrtvama trgovine ljudima za period 2010-2012.
Izveštaj o primeni Strategije 2012-2016 odnosi se na pet oblasti koje su u strategiji određene kao prioritetne kada je reč o iskorenjivanju trgovine ljudima:
- Idenfitikacija, zaštita i pomoć žrtvama trgovine ljudima,
- Napredak u sprečavanju trgovine ljudima,
- Povećano kažnjavanje počinilaca zločina,
- Unapređena koordinacija i saradnja glavnih aktera i usklađene politike,
- Povećano znanje o i efikasan odgovor na nova pitanja koji se tiču svih oblika trgovine ljudima.
Statistički izveštaj za period 2010-2012 uključuje podatke iz svih 28 država članica EU, ali i država kandidata ili država članica EFTA/EEA (Crna Gora, Norveška, Srbija, Švajcarska i Turska).
Kada je reč o žrtvama trgovine ljudima korišćeni su podaci prikupljeni od policije, nevladinih organizacija, imigracionih vlasti, i drugih izvora. U periodu 2010-2012 identifikovano je 30 146 žrtava trgovine ljudima u 28 država EU. Većina žrtava (80%) su žene. Gledano po starosnoj strukturi, žene čine 67% žrtava, muškarci 17%, devojčice 13% i dečaci 3% ukupnog broja registrovanih žrtava trgovine ljudima.
Prema vrsti eksploatacije najveći broj čine žrtve seksualne eksploatacije (69%), 19% žrtve radne eksploatacije i 12% su žrtve nekog od drugih oblika eksploatacije. Žrtve seksualne eksploatacije su većinom ženskog pola (95%), dok su žrtve radne eksploatacije većinom muškog pola (71%).
Kada je reč o državljanstvu žrtve, većinu od 65% čine državljani EU država. Prvih pet država EU iz kojih dolaze žrtve trgovine ljudima u EU su Rumunija, Bugarska, Holandija, Mađarska i Poljska. Kada je reč o državama izvan EU žrtve su državljani Nigerije, Brazila, Kine, Vijetnama i Rusije.
Kada je reč o osumnjičenim počiniocima zločina trgovine ljudima nisu prikupljeni podaci iz svih država EU te to treba imati u vidu kada se razmatraju sledeći pokazatelji. Dostupni podaci pokazuju da muškarci čine 70% osumnjičenih počinilaca zločina. Većina počinilaca (69%) su državljani EU. Prvih pet država čiji državljani su počinioci zločina trgovine ljudima su Bugarska, Rumunija, Belgija, Nemačka i Španija. Od država izvan EU prednjače državljani Nigerije, Turske, Albanije, Brazila i Maroka.
Podaci o broju suđenja, u periodu 2010-2012 ukupno 8551 lice je krivično gonjeno zbog zločina trgovine ljudima, a u istom periodu je bilo 3786 osuda zbog zločina trgovine ljudima. Podaci pokazuju da u EU ne postoji trend osuđivanja za trgovinu ljudima.
Pored ovih izveštaja Evropska komisija je povodom 8. Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima pripremila i izveštaj o primeni Direktive o dozvoli boravka žrtavama koje nisu državljani EU. Ova direktiva je deo pravno-političkog okvira delovanja Evropske unije u borbi protiv trgovine ljudima koji čine sledeći akti:
- Direktiva o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima i o zaštiti žrtava (2011/36/EU) koja predstavlja dokument kojim je Unija na sveobuhvatan i integrisan način uspostavila okvire borbe protiv trgovine ljudima;
- Direktiva 2004/80/EC o nadoknadi štete žrtavama zločina,
- Direktiva 2004/81/EC koja reguliše dozvolu privremenog boravka državljanima trećih država koji su žrtve trgovine ljudima koji sarađuju sa vlastima u istrazi i krivičnom gonjenju trafikera;
- Direktiva 2012/29/EU koja ustanovljava minimum standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtava zločina, uključujući i žrtve trgovine ljudima;
- EU strategija za iskorenjivanje trgovine ljudima 2012-2016.
U Srbiji se svake godine oktobar obeležava kao Mesec borbe protiv trgovine ljudima i sprovode se aktivnosti na podizanju svesti o problemu i razmerama trgovine ljudima, jačanju prevencije i poboljšanju zaštite žrtava trgovine ljudima.
pripremila: T. Milić, Centar za istraživanje javnih politika