Projekat: Posedovanje vatrenog oružja i ljudska bezbednost07Jul2016
Tekst Centrove direktorke Svetlane Đurđević Lukić za nedeljnik NIN: Set mera je neophodan kako bi se smanjila upotreba oružja
Nedeljnik NIN u izdanju od 7.7.2016. godine objavio je autorski tekst Svetlane Đurđević-Lukić, jedne od malobrojnih ekspertkinja za pitanja civilnog posedovanja vatrenog oružja. U tekstu o prošlonedeljnom masakru u Žitištu koje je počinjeno automatskom puškom u nelegalnom posedu, CENTROVA direktorka kritikovala je komentare koji su naglašavali da ,,ne ubija oružje već čovek'' i da je ,,ilegalno posedovanje oružja praktično nerešiv problem.'' Ocenjujući takvu argumentaciju kao nekonstruktivnu, ona je naglasila da raspostranjenost oružja povećava mogućnosti incidenata sa fatalnim posledicama, ulkjučujući i ženu i decu. Prisustvo oružja utiče i na one koji su obučeni da ga koriste o čemu govore i podaci o većoj stopi samoubistava policajaca u poređenju sa opštom populacijom u Srbiji. Iako su druga sredstva za telesno povređivanje dostupna, vatreno oružje je najsmrtonosniji. Dodatno, postoji velika rodna razlika u pogledu posedovanja oružja u Srbiji - žene su disproporcionalno češće žrtve nego počinioci u incidentima sa oružjem.
Imajući u vidu gorepomenute probleme, neophodno je udružiti napore da se smanji posedovanje vatrenog oružja, pre svega ilegalnog. Međutim, akcija predaje ilegalnog oružja o kojoj je javnost saznala iz saopštenje medijima upućenog od strane ministra unutrašnjih poslova 1.7.2016. nije prigodan način kako bi dotakla široku raspostranjenost oružja u društvu, smatra Đurđević-Lukić. Akcija nije bila detaljno planirana i nije uključila konsultacije sa svim zainteresovanim stranama, uključujući i civilno društvo. Takođe, akciji nije prethodilo javno predstavljanje analitičkih podataka MUP o broju, polu, starosti i profilu žrtava i počinioca i njihovom međusobnom odnosu kako bi osmislila kampanja usmerena prema određenim društvenim grupama. S toga, ona navodi da postoji velika mogućnost da se ova akcija završi neuspehom kao prethodna koja je otpočela nakon stupanja na snagu novog zakona o oružju. Naime, samo oko 2.200 komada oružja je predato u periodu mart-jun 2015. što čini samo 1% zvaničnih procena prema kojima građani u Srbiji poseduju između 200.000 i 900.000 ilegalnog oružja.
Uz statističke podatke i sveobuhvatnu kampanju u saradnji sa civilnim društvom, potrebno je sprovesti i dodatne mere. Jedna od njih je ,nulta tolerancija" prema počiniocima nasilja generalno i specifično nasilja i porodici, uključujući i kada su pripadnici sektora bezbednosti. Takvo obećanje je dao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović tokom nedavne izborne kampanje. Značajno bi bilo da akcija legalizacije oružja uključi i druge aktere poput Ministarstva finansija koje bi trebalo da ukine ili smanji visinu poreza na posedovanje oružja. Trenutan visok nivo poreza ne motiviše građane da registruju svoje ilegalno oružje. Kako bi se obim ilegalnog oružja smanjio, u zemljama regiona razvijeni su različiti modeli sa dodatnim podsticjanim merama. U Hrvatskoj je primenjen direktan otkup (buy-back cash), u Bosni i Hercegovini je organizovana lutrija sa vrednim nagradama, dok su u Albaniji dodeljivana sredstava za razvoj opštinama koje se pokažu kao najuspešnije u registraciji oružja (weapons for development).
CENTROVA direktorka je istakla dosadašnje aktivnosti ženskih organizacija koje upozoravaju javnost na visoke stope femicida. Ona je međutim naglasila i da samo prisustvo oružja može biti korišćeno kao sredstvo zastrašivanja ukućana, a takođe i uticati na ranjive grupe i zajednice u društvu.