20Oct2016

Institut za međunarodnu politiku i privredu (IMPP) i Institut za strategijska istraživanja uz podršku Fondacije Hans Zajdel organizovali su 19. oktobra jednodnevni naučni skup „Uticaj vojne neutralnosti Republike Srbije na bezbednost i stabilnost u Evropi“ u Domu garde u Beogradu.

 

Skup je bio podeljen u tri panela koji su logički postvaljeni tako da se prvo stvori uvid u konceptualne, istorijske i uporedne perspektive politike neutralnosti. Centralna tema drugog panela ticala se dometa i ograničenja politike vojne neutralnosti Srbije. Treći panel je bio fokusiran na eventualne doprinose politike vojne neutralnosti Srbije na bezbednost regiona i Evrope. 

 

Na prvom panelu uspešno je predstavljena geneza (politike) neutralnosti, kako u međunarodnom pravu, tako i kroz primere Švajcarske, Austrije i Finske. Uočeno je da se politika neutralnosti promenila sa promenama dinamike međunarodnih odnosa u posthladoratovskom kontekstu, što je dovelo do redukcije statusa neutralnosti kroz jaču saradnju sa različitim, vojnim i nevojnim, akterima. Učesnici ovog panela bili su Miloš Jončić iz IMPP, dr Igor Novaković direktor istraživanja ISAC fonda,  dr Dragana Đurašinović iz odeljenja za spoljne poslove Narodne skupšitine i dr Kalojan Metodiev sa Jugozapadnog univerziteta „Neofit Rilski“, kao i dr Aleksandar Fatić iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, u ulozi komentatora panela. On je pitanje neutralnosti smestio u kontekst nezavisnosti i identitetskih kriterijuma, jake društvene kohezije i negativnih efekata javnog diskursa usmerenog isključivo na državu. Mitar Kovač je na Fatićeve stavove odgovara idejom da ni Evropa nije toliko jaka, te da su mogući sukobi; Miletić je naglasio da Srbija nije neutralna jer sarađuje tesno sa Kinom.Tema konceptualnih perspektiva vojne neutralnosti je relativno malo dotaknuta.

 

Da politika vojne neutralnosti predstavlja jedan od instrumenata spoljne politike Srbije, istaknuto je na drugom panelu gde su panelisti bili dr Brankica Potkonjak-Lukić i dr Stanislav Stojanović iz Uprave za strategijsko planiranje, dr Božidar Forca sa Univerziteta „Union - Nikola Tesla“, mr Branislav Milosavljević iz Instituta za strategijska istraživanja, i dr Nebojša Vuković i dr Vladimir Trapara iz IMPP. Moderator ovog panela bio je dr Miloš Jovanović, docent na Pravnom fakultetu. Veliki deo polemike odnosio se adekvatno definisanje vojne neutralnosti: Forca je istakao da je vojna neutralnost zapravo princip politike odbrane, a ne bezbednosti. Jovanović pak da je potrebno razlikovati termin neutralnost od termina vojna neutralnost. Ostali su za vreme diskusije nekoliko puta pominjali termine nesvrstavanja, neutralizma, stalne ili privremene neutralnosti. Osnovni je zaključak da je politika vojne neutralnosti zapravo politički akt, a ne pravna kategorija. U takvom kontekstu ostalo je malo vremena za raspravu o o dometima i ograničenjima vojne neutralnosti Srbije.

 

Nakon izlaganja dr Veljka Blagojevića sa Instituta za strategijska istraživanja, dr Hatidže Beriše sa Vojne akademije i dr Dragana Đukanovića iz IMPP,komentator mr Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije, uočio je nekoliko tematskih okvira diskusije. Prvo, da je dinamika unutrašnje politike imala važnu ulogu u kreiranju politike vojne neutralnosti Srbije, odnosno da ona predstavlja refleksiju političkih odnosa u datom trenutku. To je pre svega agrumentovano stavom da „donosioci odluka neće trošiti politički kapital na nepopularna rešenja, znajući da je javno mnjenje u većini protiv NATO integracija“. Drugo pitanje odnosilo se na to da li će se takvom politikom doći do nekakvog rešenja sa Kosovom. 

 

Predstavnici Centra su pratili su ovaj naučni skup.

 

Tekst istraživačice  Centra Jelene Radoman o bezbednosnoj politici, politici vojne neutralnosti i nepostojanja konsenzusa o spoljnopolitičkom delovanju Srbije, kao i potrebama usaglašavanja strateških dokumenta Republike Srbije možete pročitati ovde. 

 

Foto: Promocija najmlađih oficira Vojske Srbije 10.09.2016., izvor Vojska Srbije