Projekat: Institucionalni grant Think Tank fonda25Oct2016
Globalna strategija EU: Značaj za spoljnu politiku Srbije i pretpristupne pregovore
Nakon prve javne prezentacije Globalne strategije EU koju je ISAC fond predstavio javnosti 15. jula 2016. godine, u Beogradu je 24. oktobra održana druga konferencija o novom strateškom dokumentu EU - „Globalna strategija EU i nove inicijative u okviru zajedniče spoljne, bezbednosne i odbrambene politike – Značaj za spoljnu politiku Srbije i pretpristupne pregovore“ u organizaciji ISAC fonda i Fridrih Ebert fondacije.
Ovog puta, centralne teme konferencije bile su održivost Globalne strategije nakon Bregzita, zatim izazovi koji otežavaju implementaciju ovog dokumenta i kakav je odgovor u tom pogledu potreban u EU, kao i koliki značaj Globalna strategija ima za pretpristupne pregovore Srbije sa EU u okviru poglavlja 31.
Iako je Globalna strategija pala u senku nakon referenduma održanog u Velikoj Britaniji, prema rečima Sabine Lange, analitičarke EU Instituta za bezbednosne studije, dnevni planovi implementacije, kao ključni elementi ovog dokumenta, svakako su uzeli maha. Koliko god se razgovaralo o rezilijentnosti, fleksibilnosti i globalnom karakteru ovog dokumenta, Bregzit se nipošto ne sme ignorisati, naglasila je Lange. Ona je takođe naglasila da EU ne može biti globalni lider u promovisanju bezbednosti, niti da bude globalno snažna, ukoliko ne postoji unutrašnja stabilnost.
Jozef Janing iz Evropskog saveta za spoljne poslove ukazao je na teškoće u ostvarivanju dalekosežnih strateških ciljeva, imajući u vidu da se sve države članice moraju usaglasiti oko toga. On je istakao da su napori država članica ključni kako bi se postigli definisani ciljevi iz Strategije, ali i nephodnost iznalaženja novih mehanizama za rešavanje sukoba, naročito kada se ima u vidu da su postojeći neefikasni. Janing je istako da bi Visoka predstavnica trebalo da se više bavi pitanjem rešavanja kriza, ali je sekundarne i protokolarne obaveze u tome onemogućavaju.
Potencijal Poljske u odbrambenim aspektima istakao je Pavel Zerka iz WiseEuropa think tanka. On je takođe istakao da se pitanje formiranja armije EU koristi za spinovanje kako bi se skrenula pažnja sa krize sa kojom se suočava EU. Koliki uticaj je, pak, imao Bregzit na EU govori i to što je, prema Zerki, ovaj događaj odnose između država članica usmerio ka tešnjoj odbrambenoj saradnji. Njegov je i zaključak da su bezbednost i odbrana postale glavne oblasti integracije u EU nakon Bregzita. Sa takvim stavom složila se i Marina Jovićević, pomoćnica ministra spoljnih poslova Srbije, naglašavajući značaj napora Srbije u borbi protiv terorizma, očuvanja stabilnosti u regionu i rešavanja migrantskog pitanja. Ipak, akcenat njenog izlaganja bio je usmeren na specifičnu poziciju Srbije (pitanje Kosova i saradnja sa Rusijom). Jovićević je istakla da je veoma loše što se iz EU čuju različite poruke te da se napori Srbije u okviru poglavlja 31 ne smeju poistovećivati isključivo sa „restriktivnim merama“ usmerenih na sankcije prema Rusiji. U tom smislu, Jovićević je naglasila da Evropska unija mora biti doslednija u svom delovanju.
Prateća diskusija je obeležena polemikom o eventualnom unapređenju i jačanju saradnje u oblasti odbrane, posebno između Nemačke, Francuske, Italije i Španije, zatim o ekonomskim aspektima odbrambene saradnje i izdataka država za vojne budžete. Takođe, problemi sa kojima se suočava EU, a posebno migracije, organizovani kriminal, terorizam i porast nacionalizma, identifikovani su kao otežavajući faktori procesa proširenja Unije. U diskusiji je dotaknuto i pitanje redefinisanja Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, gde je još jednom naglašena nepohodnost saradnje sa organizacijama civilnog društva.
Neophodnost saradnje sa OCD u pripremi nove bezbednosne strategije jeste i jedan od ključnih zaključaka predloga praktične politike Centrove saradnice, Jelene Radoman.