Projekat: Zloupotreba oružja i rodno zasnovano nasilje25Nov2016
Kampanja šesnaest dana aktivizma protiv rodno-zasnovanog nasilja
Međunarodna kampanja šesnaest dana aktivizma protiv rodno-zasnovanog nasilja otpočela je 25. novembra i trajaće do 10. decembra. Ovim periodom je obuhvaćeno nekoliko značajnih dana koji imaju za cilj da skrenu pažnju javnosti na nasilje prema ženama (25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama, 6. decembar – obeležavanje Montrealskog masakra), prevenciju širenja AIDS (1. decembar – Svetski dan borbe protiv AIDS-a), probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju (3. decembar – Međunarodni dan osoba sa invaliditetom) i značaj očuvanja ljudskih prava (10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava). Međunarodna kampanja šesnaest dana aktivizma je prvi put organizovana 1991. godine. Inicijativa je potekla od Instituta za globalno liderstvo žena (eng. Women’s Global Leadership Institute), doj je koordinisana od strane Centra za globalno liderstvo žena (eng. Center for Women’s Global Leadership).
Ovogodišnja kampanja Ujedinjenih nacija (UN) – UNiTE – naglaša neophodnost održivog finansiranja borbe protiv nasilja prema ženama i devojčicama. Okončanje ove vrste nasilja je jedan od ciljeva Agende za održivi razvoj 2030. Prema UN, glavna prepreka u ostvarivanju cilja jeste nedostatak kontinuiranog i održivog finansiranja projekata i inicijativa koji se bave nasiljem prema ženama i devojčicama. U okviru UNiTE kampanje, Generalni sekreterijat je pokrenuo inicijativu ,,Učini svet narandžastim: Prikupimo novac kako bismo zaustavili nasilje prema ženama i devojčicama” (eng. Orange the World: Raise Money to End Violence against Women and Girls).
Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama obeležen je u Srbiji nizom događaja. U Narodnoj skupštini održana je konferencija ,,Sveobuhvatni pristup borbi nasilja prema ženama“ u organizaciji Zaštitnika građana i misije OEBS u Srbiji. Tom prilikom izloženi su podaci koji je tim Zaštitnika građana prikupio od institucija i preporuke za unapređenje rada državnih službenika prilikom rada sa žrtvama nasilja. Zamenica Zaštitnika građana je istakla da su samo u protekloj sedmici dve žene ubijene od strane svojih partnera. Iako gorući problem u srpskom društvu njemu se do sada nije prišlo sistemski. Dosadašnji nedostatak je nepostojanje jedinstvene baze podataka o nasilju prema ženama koji bi novi Zakon o nasilju u porodici trebalo da prevaziđe. Kao primer dobre prakse u vođenju jedinstvene baze podataka je Bosna i Hercegovina. Gender departman u saradnji sa tamošnjom misijom OEBS je razvio elektronsko vođenje evidenciju uz najviše bezbednosne standarde koja im dalje omogućava kreiranje targetiranih politika i sistemski pristup problemu nasilja prema ženama.
Centar za istraživanje politika je u nekoliko istraživanja istakao značaj rešavanja nasilja prema ženama. U istraživanju Oružje na meti koje je CENTAR sproveo za UNDP-SEESAC utvrđeno je da su žene pet puta češće žrtve nego muškarci u incidentima sa oružjem, dok su muškarci 32 puta češće počinioci nego žene. Istraživački tim je potom sproveo fokus grupe sa ženama i sa njima razgovarao o ličnoj bezbednosti i posedovanju oružja. Predlog praktične politike navodi:
,,Ispitanice u Kragujevcu i Kruševcu govorile su o upotrebi vatrenog oružja za zastrašivanje i ostvarivanje dominantnog položaja nad ženom koja trpi nasilje i kojoj prisustvo oružja dodatno otežava izlazak iz nasilnog odnosa: Mislim da je to u našoj sredini veoma često, da muž ima pištolj i da žena ne prijavi nasilje u porodici baš zbog toga što ona zna da on ima taj pištolj i što može da ga upotrebi.(Kruševac) Neke navode da je ovakav strah posebno zastupljen u porodicama pripadnika sektora bezbednosti, koji poseduju legalno oružje i zloupotrebljavaju ga u svrhe zastrašivanja partnerki: Ali kod dosta žrtava nasilja u porodici, gde je postojao strah od oružja ili gde je prećeno oružjem, radilo se o licima koja legalno poseduju oružje, među žrtvama je bilo dosta policijskih žena. (Kragujevac)
Preporuke proizašle iz ovog istraživanja su organizovane u svetlu pripreme nove Strategije za kontrolu streljačkog i lakog oružja i pratećeg akcionog plana. Jedna od preporuka ističe neophodnost da Strategija uvaži uzročno-posledičnu povezanost posedovanja vatrenog oružja i rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, te da u tom smislu budu predviđene mere i aktivnosti koje bi se odnosile na podizanje svesti o odnosu ovih ozbiljnih društvena problema.
Naposletku, CENTAR će se detaljno baviti problemom nasilja prema ženama i posedovanja oružja u okviru Analiza zloupotrebe oružja i uticaja na rodno zasnovano nasilje kroz građansku akciju i javno zagovaranje politika. Tokom celog projekta Centar će blisko sarađivati sa predstavnicima lokalnih organizacija civilnog društva u, javnih institucija i medija u Srbiji, sa ciljem da obezbedi senzibilizaciju i podizanje kapaciteta lokalnih aktera da prate GBV iz ugla ljudske bezbednosti.