Projekat: Zloupotreba oružja i rodno zasnovano nasilje29Jun2017
Svaka treća žena smrtno strada od vatrenog oružja svog muža ili partnera
Upotreba vatrenog oružja u slučajevima nasilja u porodici nosi sa sobom visoku smrtnost. Zato je neophodno da se postojeći Zakon o oružju i municiji i Zakon o sprečavanju nasilja dosledno poštuju i da se u druge vladine politike, kao što je na primer legalizacija oružja, unese rodna dimenzija, upozorili su danas članovi tima Centra za istraživanje javnih politika, nevladine organizacije istraživačkog usmerenja iz Beograda, predstavljajući rezultate istraživanja i studije „Zloupotreba oružja i rodno zasnovano nasilje“.
Konferenciji, održanoj 29. juna u Beogradu, prisustvovali su brojni predstavnici institucija, nezavisnih tela, eksperti u oblasti bezbednosti i rodnih studija, predstavnici diplomatskog kora, profesori i studenti fakulteteta koji se bave rodnim studijama i bezbednošću, predstavnici međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija, medija i druge zvanice.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP) u porodičnom nasilju je, od 2012-2015. godine, u Srbiji ubijeno 124 žene, od čega 48 vatrenim oružjem. Analize i istraživanja slučajeva femicida pokazuju da se preko 30% ubistava žena u Srbiji u prethodnih nekoliko godina odigralo uz upotrebu vatrenog oružja. Tačna i sveobuhvatna statistika u vezi sa nasiljem u porodici, pa i onim počinjenim vatrenim oružjem tek bi trebalo da se uspostavi, kao deo primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
„Vatreno oružje nas najčešće asocira na ratna žarišta u svetu, građanske konflikte, terorizam i obračune kriminalaca. Ali, primeri iz našeg svakodnevnog života podsećaju nas da se vatreno oružje vrlo često koristi u konfliktima između veoma bliskih ljudi, u krugu prijatelja, u vršnjačkom nasilju i u porodičnim odnosima, i ima tragičan ishod. Smatra se da je za žene ratno okruženje gotovo jednako opasno kao i sopstveni dom“, rekla je Tanja Jakobi izvršna direktorka Centra.
U studiji „Zloupotreba oružja i rodno zasnovano nasilje“, Centar je kroz terensko istraživanje dokumentovao stavove i iskustva žena i drugih ranjivih grupa u vezi sa slučajevima nasilja u porodici u kojima je upotrebljeno vatreno oružje. Takođe dat je i kritički pregled domaćeg zakonodavnog okvira, izneti primeri dobrih međunarodnih praksi i dat niz preporuka za unapređenje postojećih praksi i zakonskih rešenja.
Dr Danijela Spasić stručni rukovodilac istraživačkog tima CENTRA ukazala je na važnost povezivanja pitanja zloupotrebe vatrenog oružja i nasilja u porodici. „Prisustvo vatrenog oružja u domaćinstvu ima specifičnu dimenziju zastrašivanja i kontrole, posebno ukoliko postoji porodično nasilje. Oružje predstavlja dodatnu prepreku osnaživanju žrtve da prekine nasilan odnos, kao i faktor koji pojačava strah za sopstveni i, vrlo često, život dece“, rekla je dr Spasić, naglašavajući da je jako važno što je novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici prepoznao prisustvo oružja kao jedan od najvažnijih faktora rizika za žrtvu nasilja.
Nepoverenje u sposobnost institucija da pruže bezbednost građanima javlja se kao jedan od ključnih razloga za posedovanje oružja, odnosno jedan od važnih povoda zašto oni odbijaju da predaju nelegalno oružje. Nizak nivo poverenja u institucije istovremeno predstavlja i jedan od glavnih razloga zašto žrtve rodno zasnovanog nasilja i dalje retko prijavljuju nasilje, iako je, prema nalazima ovog istraživanja, nasilje vidljivije i zastupljenije u javnom diskursu nego ranije. Profesionalno i senzibilisano postupanje službenika i službenica institucija u slučajevima rodno zasnovanog nasilja, a posebno onim koji uključuju upotrebu i pretnju upotrebom oružja, od najveće je važnosti za jačanje poverenja u institucije, rečeno je na konferenciji.
Činjenica da, uprkos poboljšanjima normativnog okvira i procedura, nasilje u najvećoj meri ostaje skriveno od institucija, stavlja akcenat na dalje jačanje preventivnih aktivnosti, aktivnosti informisanja i podizanja nivoa društvene, kao i svesti pojedinaca, o ovom važnom društvenom problemu.
Takođe, važno je obezbediti održivost već uspostavljenih funkcionalnih državnih i nedržavnih mehanizama, posebno kada je u pitanju zaštita žrtava nasilja u porodici, ali i omogućiti kontinuirano jačanje kapaciteta svih aktera koji doprinose suzbijanju nasilja i kulture oružja u našem društvu.
Sprovođenje ovih mera veoma je važno i u kontekstu realizacije obaveza preuzetih akcionim planovima za pregovore o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 23 i Poglavlje 24, kao i aktivnostima predviđenim Nacionalnim akcionim planom (NAP) za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ,,Žene, mir, bezbednost” u Srbiji za period od 2017. do 2020. godine, rekla je Jakobi.
Na završnoj konferenciji su govorili Gordana Čomić poslanica u Narodnoj skupštini Srbije i članica Ženske parlamentarne mreže, Miljko Simović, pomoćnik načelnika Uprave za upravne poslove MUP-a Republike Srbije, Dragan Obradović iz Nacionalne asocijacije za oružje Srbije i dr Vladimir Bilandžić, specijalni savetnik za mere izgradnje poverenja i bezbednosti u Misiji OEBS.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Analiza zloupotrebe oružja i uticaja na rodno zasnovano nasilje kroz građansku akciju i javno zagovaranje politika“, od septembra 2016. do maja 2017. godine. Projekat je podržala ambasada Kralevine Holandije u Srbiji kroz program Matra.